Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Presevski albanci nadaju se autonomiji

Lokalni lideri smatraju da ce im neizbezni razgovori o granicama pruziti mogucnost da se odvoje od Srbije.
By Belgzim Kamberi

Etnicki Albanci u juznoj Srbiji nadaju se da ce im stari referendum od pre deset godina pomoci da ostvare svoje snove o autonomiji i ujedinjenju sa Kosovom.


Nakon stvaranja nove drzavne zajednice Srbije i Crne Gore prosle nedelje i sve intenzivnije debate o buducnosti Kosova, smatra se da Albanci iz Presevske doline zele da zastite svoje interese u slucaju bilo kakvih promena granica u buducnosti.


Presevski Albanci se sada nadaju da ce nezvanicni referendum iz 1992. godine, u kome se 95 odsto od nekih 47.000 albanskih gradjana zalozilo za punu autonomiju regiona i pravo da se ujedini sa Kosovom, uticati na stav medjunarodne zajednice i pospesiti njihovo zalaganje za odvajanje od Srbije.


Lokalni politicari se nadaju da ce Presevska dolina - koju oni nazivaju istocnim Kosovom - biti zamenjena za srpske enklave na severu Kosova u slucaju eventualnih promena granica u buducnosti.


Analiticari veruju da bi referendum, mada ga Beograd nikada nije zvanicno prihvatio niti medjunarodna zajednica, mogao postati glavni adut rukovodstva presevskih Albanaca.


Oblast, koju cine opstine Presevo, Bujanovac i Medvedja, u kojoj zivi oko 70.000 Albanaca i 40.000 Srba bila je popriste oruzanog sukoba izmedju jugoslovenskih snaga bezbednosti i albanske gerile do sredine 2001. godine.


Borbe su prestale nakon sto su medjunarodna zajednica i potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic izdejstvovali sporazum prema kome se Albanci slazu da se razoruzaju u zamenu za garancije da ce se unaprediti ljudska i demokratska prava, koja im je uskratio bivsi jugoslovenski lider Slobodan Milosevic.


Od razgovora o referendumu odustalo se za vreme mirovnih pregovora. "Medjunarodna zajednica je veoma jasno stavila do znanja da bi trebalo da odustanemo od nasih planova za menjanje granica, tako da smo prestali da pricamo o referendumi", izjavio je Naser Haziri, potpredsednik Ujedinjene demokratske partije Albanaca, koja je bila u sastavu presevskog pregovarackog tima.


U skladu sa mirovnim sporazumom, opstinski izbori odrzani su proslog jula. Vodeca albanska stranka, Partija demokratske akcije, PDP, koju predvodi presevski gradonacelnik Riza Halimi, pobedila je u Bujanovcu i Presevu, dok je srpska koalicija trijumfovala u Medvedji.


Medjutim, mada su bili spremni da glasaju o pitanjima koja ih se ticu na lokalnom nivou, etnicki Albanci u juznoj Srbiji bojkotovali su srpske predsednicke izbore u oktobru i decembru prosle godine. To je protumaceno kao jos jedan signal da nisu zainteresovani da ostanu u sastavu Srbije.


Cini se da lokalni lideri veruju kako referendum iz 1992. godine jos uvek moze odigrati svoju ulogu pri eventualnoj promeni granica unutar bivse Jugoslavije. Oni, takodje, smatraju da se ujedinjenje moze ostvariti putem sporazuma izmedju Pristine i Beograda, pri cemu bi se podrucja severnog Kosova sa vecinskom srpskom populacijom razmenila za Presevo.


"Ne mislim da se prosto radi o nasem nacionalistickom snu, vec je to legitiman i demokratski nacin da ljudi izraze svoje misljenje", izjavio je Haziri za IWPR.


Mada je Kosovo formalno deo Srbije i Crne Gore, ono je od okoncanja konflikta 1999.godine postalo protektorat Ujedinjenih nacija. Pregovori o konacnom statusu tek treba da pocnu.


Medjutim, ovo pitanje je vec sada veoma aktuelno. Srpski premijer Zoran Djindjic nedavno je saopstio kako zeli da razgovori o konacnom statusu zapocnu do juna ove godine. U isto vreme se naveliko raspravlja o nezavisnosti protektorata u samom Kosovu.


Srbi koji zive u severnom delu Kosova obrazovali su asocijaciju svojih opstina u januaru, koja bi, u slucaju proglasenja nezavisnosti Kosova, odrzala referendum o prisajedinjenju Srbiji.


Trenutna politicka situacija u protektoratu mogla bi omoguciti Albancima u juznoj Srbiji da upotrebe referendum iz 1992. godine kao politicki adut i zatraze od medjunarodne zajednice da priznaju rezultat tog referenduma.


"Mislim da se istorijska nepravda prema (presevskim) Albancima moze izbeci postizanjem sporazuma izmedju kosovskih Albanaca i Srba", kaze Sevdail Hiseni, portparol Albanskog pokreta demokratskog progresa.


"Referendum je vecit i niko nema mandat da ignorise zelje albanskog stanovnistva u ovom regionu."


Ipak, lokalno stanovnistvo se mozda ne bi slozilo sa ovakvom tvrdnjom. Deset godina kasnije, vecina Albanaca u ovoj oblasti su izgubili svaku nadu da ce njihov san jednog dana postati realnost. "Rezultat referenduma nije nista vise od parceta papira, koji koriste nasi lideri za sopstvene politicke ciljeve", kaze jedan stanovnik Preseva, koji nije zeleo da se predstavi.


Belgzim Kamberi je nezavisni novinar iz Preseva.