Presecanje Karadzicevih izvora finansiranja
Ekonomske mere mogu biti efikasne u pokusajima hapsenja ratnog vodje bosanskih Srba.
Presecanje Karadzicevih izvora finansiranja
Ekonomske mere mogu biti efikasne u pokusajima hapsenja ratnog vodje bosanskih Srba.
Zapadni zvanicnici se nadaju da ce novi plan za ogranicavanje protoka novca kojim se finansira Radovan Karadzic i mreza njegovih pristalica mogao konacno dovesti begunca od zakona i bivseg bosanskog srpskog lidera pred lice pravde.
Za Karadzicem je poternicu izdao Haski tribunal po osnovu tuzbe za genocid, ali je uprkos delovanju vojne i obavestajne mreze NATO-a on uspeva da umakne medjunarodnoj pravdi vec vise od sest godina. Glavni tuzilac Haskog suda Karla del Ponte u nekoliko navrata je izjavljivala da se Karadzic i njegovi telohranitelji kriju u zabacenim i nepristupacnim planinama istocne Bosne i Hercegovine, u blizini granice sa Srbijom i Crnom Gorom.
Pedi Esdaun, Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u Bosni i najvisi zapadni zvanicnik u zemlji, nedavno je predocio plan za prekidanje izvora finansiranja Karadzicevih pristalica. Medjutim, Oleg Milisic, portparol Ureda visokog predstavnika, OHR, odbio je da obelodani konkretne detalje o nacinu na koji bi se ovakav plan sproveo.
Primamljive novcane nagrade se vec koriste kao jedno od sredstava u lovu na Karadzica. Pjer Ricard Prosper, americki izaslanik za pitanje ratnih zlocina, obecao je americku materijalnu i tehnicku pomoc u ovoj operaciji. Tokom njegove posete Bosni 23. januara, Prosper je obelodanio da je vise od 200.000 americkih dolara vec uplaceno iz fonda od pet miliona dolara koga su Amerikanci ustanovili da bi platili informacije koje ce dovesti do Karadzicevog hapsenja.
Prosper je odbio da pruzi detalje o identitetu osobe ili osoba koje su dobile novac za informacije. Ipak je dodao kako cinjenica da takve informacije postoje takodje predstavlja sredstvo za pojacavanje psiholoskog pritiska na Karadzica i njegovu mrezu sledbenika, jer to pokazuje da su neki spremni da progovore u zamenu za novcanu nagradu.
Karadzicevo hapsenje se, u sve vecoj meri, smatra vaznim korakom neophodnim za normalizaciju u Bosni. Zajedno sa bosanskim srpskim vojnim liderom generalom Ratkom Mladicem, Karadzic je jedno od najtrazenijih lica optuzenih za ratne zlocine. Uspevajuci da izmakne najsnaznijoj vojnoj sili na svetu, Karadzic izlaze podsmehu. NATO i Stabilizacione snage, SFOR, u Bosni i Hercegovini, kao i medjunarodnu zajednicu.
SFOR je vec u nekoliko navrata pokusao, ali nije uspeo da uhapsi Karadzica. U prvoj i jedinoj javno potvrdjenoj operaciji ove vrste, trupe SFOR-a su, uz podrsku helikoptera i oklopnih vozila, okruzile Focu, maleni grad u istocnoj Bosni, u praskozorje 28. februara 2002. godine. Operacija se okoncala isto popodne bez rezultata. SFOR je nekoliko puta blokirao puteve i postavljao kontrolne punktove u pokusaju da pronadje bivseg lidera bosanskih Srba, ali uzalud.
NATO i njegovi zapadni zvanicnici cesto navode "nedostatak politicke volje" u Republici Srpskoj, RS, kao glavni razlog zbog koga Karadzic uspeva da izmakne ruci pravde. Bosanski srpski zvanicnici cesto tvrde da nemaju nikakve informacije o tome gde se Karadzic nalazi. Prosle nedelje, novopostavljeni ministar unutrasnjih poslova RS Zoran Djeric otisao je korak dalje i izjavio da se bivsi politicki lider bosanskih Srba uopste ne nalazi u srpskom entitetu. Ali vecina domacih i zapadnih analiticara su uvereni da bosanski srpski zvanicnici nikada nece uhapsiti svog ratnog vodju - cak i kada bi znali gde se krije.
Malo ko veruje da ce nova taktika najzad dovesti do Karadzicevog hapsenja. Opsta neefikasnost iskazana prilikom prethodnih pokusaja da se Karadzic privede pravdi, i cinjenica da je uprkos nagradi od pet miliona dolara, on i dalje na slobodi, prema misljenju mnogih, govori vise od bilo kakve nove inicijative.
Pokusaje da se onemoguci delovanje ekonomske mreze njegovih pristalica takodje ometa cinjenica da je bosanski finansijski sistem neregulisan, veoma komplikovan i podeljen izmedju dva entiteta - Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine.
Ipak, tokom 2001. godine zapadne obavestajne agencije su imale izvesnog uspeha pri otkrivanju finansijskih mreza Al-Kaide u Bosni. Bosanske vlasti su na osnovu informacija koje su im predocene preduzimale potrebne korake protiv preduzeca osumnjicenih za prosledjivanje finansijskih sredstava ekstremistickoj mrezi.
Medjutim, bivsi ministar finansija Federacije BiH, Nikola Grabovac, smatra da novi pristup usmeren protiv Karadziceve mreze nece imati uspeha ukoliko Ured visokog predstavnika, OHR, ne bude blagovremeno imao sveze indicije i informacije. Bez toga, tvrdi on, bilo kakva potraga za Karadzicevim pomagacima bi bila nemoguca u Bosni.
Neki zapadni analiticari veruju da je strah Zapada od jos jednog neuspeha pri pokusaju hapsenja Karadzica jaci od nade da bi takav pokusaj mogao uspeti. Oni su skepticni prema novoj taktici zbog proteklih sest godina neuspesnih pokusaja da se begunci od zakona privedu pravdi.
Oni takodje tvrde da OHR i SFOR ne deluju uvek jedinstveno, sto bi trebalo da bude slucaj, jer su im interesi razliciti. Dok je OHR veoma svestan nuznosti da se Karadzic uhapsi, SFOR je uzdrzan strahujuci za bezbednost svojih vojnika koji bi se mogli naci usred oruzanog obracuna pri pokusaju hapsenja.
Aldin Arnautovic je glavni i odgovorni urednik radio mreze "Boram" u Bosni.
