PREDSEDNIK TRIBUNALA ZATRAŽIO DALJU PODRŠKU

U svom obraćanju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, novoizabrani predsednik Haškog tribunala zatražio je od svetskih lidera da nastave sa finansiranjem suda sve dok ta institucija ne okonča svoj rad.



„Obraćam vam se danas, pun poštovanja prema veličini i kompleksnosti pionirske uloge Tribunala, i duboko zabrinut zbog toga što i sa ulaskom u poslednju fazu svog rada on treba da bude adekvatno finansiran kako bi ispunio svoj mandat“, rekao je sudija Patrik Robinson (Patrick Robinson) u govoru koji je 12. decembra održao u Njujorku.



„Stoga vas danas molim, da kao članice Saveta bezbednosti i međunarodne zajednice, Tribunalu pružite podršku koja mu je neophodna i omogućite mu da okonča svoju istorijsku ulogu“, zaključio je on.



Prema izlaznoj strategiji Tribunala, sva suđenja bi trebalo da budu završena do kraja 2009., a žalbeni postupci do isteka 2010. godine. Međutim, već sada je izvesno da Tribunal neće biti u stanju da ispuni te rokove.



Po rečima predsednika Robinsona, iako bi većina suđenja trebalo da bude okončana tokom 2009., neka će se nastaviti i tokom 2010. Što se tiče žalbenih postupaka, sudija Robinson je ukazao na to da će se izvestan broj njih verovatno nastaviti i u 2012. godini.



U svom izveštaju, sudija je rekao i da su glavni uzroci ovih odlaganja zakasnela hapšenja nekolicine ključnih begunaca. Njih trojica – uključujući i bivšeg lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića – prebačeni su u Haški tribunal tek ove godine, i njihova suđenja ne mogu ni početi pre 2009.



Takođe, predsednik Tribunala je apelovao na međunarodnu zajednicu da se usredsredi na hitno hapšenje preostalih begunaca – Ratka Mladića i Gorana Hadžića.



„Međunarodna zajednica mora prepoznati rizike koji će po međunarodnu pravdu uslediti ukoliko ti begunci ne budu uhvaćeni i izvedeni pred lice pravde“, rekao je on.



Sudija Robinson je naglasio i važnost jačanja partnerstva sa domaćim sudovima.



„Kao što znate, ključna komponenta ove saradnje jeste prepuštanje 13 optuženika sudovima u bivšoj Jugoslaviji – deset okrivljenih je prebačeno u Bosnu i Hercegovinu, dvojica okrivljenih u Hrvatsku, a jedan okrivljeni u Srbiju“, kazao je on.



„Veće za prosleđivanje nastavlja da prati prepuštene slučajeve i za sada je zadovoljno time što se oni vode u potpunom saglasju sa međunarodnim normama o regularnosti procesa.“



Glavni tužilac Tribunala, Serž Bramerc (Serge Brammertz), takođe se 12. decembra obratio Savetu bezbednosti, opisujući napore koje njegova kancelarija čini u procesima koji traju protiv visokih političkih i vojnih funkcionera, kao i korake koji su preduzeti da bi se ti veliki i složeni slučajevi vodili efikasnije i brže.



On je izrazio zabrinutost zbog ugrožavanja svedoka i naglasio veliku važnost njihove zaštite pre davanja iskaza pred Tribunalom, zatraživši u tom smislu podršku zemalja u kojima svedoci obitavaju.



Govoreći o saradnji balkanskih država s Tribunalom, tužilac Bramerc je rekao da je ona „i dalje problematična po više osnova: pristup arhivama i obezbeđivanje dokumenata; dostupnost svedoka i njihova zaštita; potraga, hapšenje i izručenje preostalih begunaca“.



Takođe, rekao je i da hapšenje dvojice preostalih begunaca – Mladića i Karadžića – „ostaje najviši prioritet“.



„Da bi Tribunal ispunio svoj mandat, oni moraju biti što pre uhapšeni i izvedeni pred sud“, zaključio je Bramerc svoj izveštaj.



Merdijana Sadović je voditeljica programa za Haški tribunal IWPR-a.