Pred sudom rečeno da je vojska bosanskih Srba predstavljala „instrument“ političkih lidera
Na suđenju Stanišiću i Župljaninu održano je saslušanje o formulisanju politike na strateškom sastanku koji se dogodio 1992. godine.
Pred sudom rečeno da je vojska bosanskih Srba predstavljala „instrument“ političkih lidera
Na suđenju Stanišiću i Župljaninu održano je saslušanje o formulisanju politike na strateškom sastanku koji se dogodio 1992. godine.
Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 675, 14. januar 2011.)
Na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, jedan vojni ekspert je ove sedmice pred Haškim tribunalom svedočio o vezama između političkih i vojnih struktura u Republici Srpskoj (RS).
Svedok optužbe Ivan Braun (Ewan Brown) izjavio je kako je Vojska Republike Srpske (VRS) poslužila kao sredstvo za ostvarivanje strateških ciljeva političkih lidera, te kako su ti ciljevi bili definisani i usvojeni na šesnaestoj sednici skupštine bosanskih Srba, održanoj 12. maja 1992.
Stanišić i Župljanin se terete za zločine koji su u periodu od 1. aprila do 31. decembra 1992. počinjeni u 20 opština širom Bosne, a navodno su sudelovali i u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bilo trajno raseljavanje Bošnjaka, bosanskih Hrvata i ostalih ne-Srba sa teritorije koja je trebalo da bude obuhvaćena srpskom državom.
Tužioci kažu da su tim zločinačkim planom rukovodili predsednik bosanskih Srba i haški optuženik, Radovan Karadžić; bivši predsednik parlamenta bosanskih Srba, Momčilo Krajišnik; bivša predsednica bosanskih Srba, Biljana Plavšić; i ratni komandant bosanskih Srba, general Ratko Mladić.
Župljanin je 1994. postao Karadžićev savetnik, a optužen je za istrebljenje, ubijanje, progon i deportaciju ne-Srba u severozapadnoj Bosni, u periodu od aprila do decembra 1992.
Stanišić je optužen za ubistvo, mučenje i okrutno postupanje prema nesrpskim civilima, kao i zbog toga što nije sprečio ili kaznio zločine koje su počinili njegovi potčinjeni.
Obojica okrivljenih – čije su optužnice spojene u septembru 2008. – izjasnili su se kao nevini po svim tačkama optužnice.
Kao oficir britanske vojske, Braun se u periodu od 1986. do 1996. bavio obaveštajnim i strateškim radom. Od 1998. do 2008. radio je za Haški tribunal, uključujući četiri godine provedene u kancelariji tužilaštva.
Za suđenje Momčilu Krajišniku i Radoslavu Brđaninu on je u julu 2002. sačinio ekspertski izveštaj, u kojem je analizirao političku i vojnu situaciju u zoni odgovornosti Prvog krajiškog korpusa VRS-a, kao i ulogu i ponašanje Teritorijalne odbrane i policijskih snaga.
„Kada sam 1999. godine stigao u [Tribunal], u kancelariju tužilaštva, saznao sam da je čitav niz dokumenata koji se odnose na arhivu ili delove arhiva Prvog krajiškog korpusa pronađen ili zaplenjen“, rekao je svedok na početku svog iskaza. „Materijal koji sam najviše koristio za svoje izveštaje bio je materijal iz te zbirke.“
On je rekao kako smatra da se „prelomna tačka“ u političkom i vojnom smislu desila tokom šesnaeste sednice skupštine bosanskih Srba, održane u maju 1992.
„Na šesnaestoj sednici je zapravo osnovana VRS, tada su donete odluke u vezi sa vojnim pitanjima. Tada je određeno i da će [Ratko] Mladić biti vojni komandant, a raspravljalo se i o strateškim ciljevima“, objasnio je svedok.
Kao komandant glavnog štaba vojske bosanskih Srba u periodu od 1992. do 1996., Mladić je optužen za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Braun je rekao da se na pomenutoj sednici „u okviru strateških ciljeva lako uočava politički kontekst, kao i zadaci vojske u predstojećim mesecima.
„Radovan Karadžić je ukazao na šest strateških ciljeva, od kojih je najvažniji bio odvajanje srpske etničke grupe od ostalih nacionalnih grupa u Bosni i Hercegovini.“
Tužiteljka Džoana Korner (Joanna Korner) pitala je svedoka na koji su način ti strateški ciljevi povezani sa vojnim delovanjem.
„Oni su se odražavali u nizu vojnih naređenja ili direktiva koje su komanda i generalštab izdali neposredno nakon sednice“, odgovorio je svedok, dodajući kako misli „da [strateški ciljevi] nisu predstavljali puku političku retoriku, jednostavno zato što su bili isuviše vidljivi i što su se tokom te godine odražavali i na samo ponašanje vojske“.
U optužnici se navodi da su Stanišić i Župljanin odgovorni za „nametanje i važenje restriktivnih mera protiv bosanskih Muslimana i Hrvata“, čime su počinili progon na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi – što se karakteriše kao zločin protiv čovečnosti.
Svedok je rekao da se na sednici skupštine bosanskih Srba raspravljalo i o tome da li nesrpsko stanovništvo treba da bude raseljeno i na koji način Srbi mogu zauzeti i sačuvati teritorije.
On je istakao i da je Mladić „neuobičajeno“ pokazao „delimičan oprez“ u govoru u kojem je „upozorio na to da ’ljudi nisu pijuni, niti ključevi u džepu koji po nečijoj želji mogu da budu premeštani ovamo ili onamo’“.
Kornerova je upitala Brauna da li je tu izjavu imao na umu kada je prethodno Mladića opisao kao „delimično opreznog“.
„Da, mislim da se u ovom Mladićevom govoru pominju dve ili tri takve stvari koje se pominju i u mom izveštaju, a tu su i još neke, poput one gde on kaže kako ima izvesnu ideju o čemu se tu radi, o prisilnom razmeštanju stanovništva, i kako to nije nešto što se može lako izvesti“, odgovorio je svedok.
Braun je rekao i kako želi da skrene pažnju suda na nešto što je Mladić rekao kasnije. „Naime: ’Ono o čemu ovde govorimo treba da bude naša tajna, nešto što treba držati u tajnosti – eto kako ja vidim ovu sednicu skupštine.’
„Očigledno, on shvata šta će se na kraju dogoditi i upozorava da bi moglo doći do proterivanja i raseljavanja ljudi.“
Stanišić se Haškom tribunalu predao u martu 2005. godine. A Župljanin se skrivao sve do juna iste godine, kada je bio uhapšen u gradu Pančevu, pokraj prestonice Beograda.
Suđenje se nastavlja naredne sedmice.
Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
