Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

PRED SUDOM REČENO DA HRVATSKI GENERALI „NISU NAREDILI“ ZLOČINE POČINJENE U „OLUJI“

Bivši hrvatski vojnik opisuje atmosferu euforije i bezakonja koja je nastala nakon borbenih dejstava i kaže da generali nisu bili odgovorni za zločine nad civilima.
By Velma Šarić
Nekadašnji vojnik koji se borio pod komandom bivšeg hrvatskog generala Ante Gotovine posvedočio je ove sedmice pred Haškim tribunalom da zločini koji su 1995. godine počinjeni tokom Operacije Oluja nisu bili planirani niti organizovani od strane vojske, već da su se rasplamsali iz želje za osvetom.



Gotovina je zajedno sa svojim kolegama – hrvatskim generalima Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem – optužen za organizovanje ubijanja više desetina ljudi i granatiranje i spaljivanje srpskih gradova i sela u vreme kada su hrvatske snage u avgustu 1995. izvele kontra-ofanzivu i u Operaciji Oluja ponovo zauzele područje Krajine, koje je do tada bilo pod kontrolom Srba. Procenjuje se da je oko 150,000 Srba nakon toga napustilo svoje domove u kilometarskim kolonama automobila, traktora i prikolica – te da se mnogi od njih nikada nisu vratili.



Bivši pripadnik 15. Domobranske pukovnije, Veselko Bilić, izjavio je: „Zločine koji su nad srpskim civilima počinjeni tokom Operacije Oluja nisu naredili generali hrvatske vojske, već su se oni desili iz osvete, pod uticajem alkohola i euforije zbog pobede, i nasumično su delo pojedinaca.



„Priznajem da sam sudelovao u zločinima i ubistvu jedne srpske starice, ali sam to učinio samostalno, ne sledeći nečije naređenje. Nije postojalo naređenje sa vrha da to radimo.“



Operacija ponovnog zauzimanja teritorije započela je u zoru 4. avgusta 1995., a okončana je četiri dana kasnije velikom pobedom Hrvata. Tužioci navode da su trojica generala stajala iza organizovane kampanje pljačkanja i uništavanja imovine čiji je cilj bio da se otera lokano stanovništvo, uključujući i spaljivanje kuća koje su pripadale Srbima, kao i nezakonito ubijanje i nehumano postupanje prema srpskim civilima. Bilić je rekao da je situacija nakon operacije bila haotična i da je vladalo bezakonje.



„Nakon Oluje, usledili su dani ludila i pijanstva, i bilo je veoma teško, zapravo nemoguće, kontrolisati poludelu masu vojnika u takvom raspoloženju“, kazao je on.



„Svi su imali oružje. Ova horda pijanaca činila je šta je htela, uključujući i izvesne zločine. Na terenu je bilo jednostavno nemoguće uspostaviti stvarnu kontrolu nad njima.“



Kao primer je naveo to kako su se ponašali on sam i njegovi saborci.



„Pili smo alkohol, jeli šunku i jagnjetinu, sve vreme smo bili žedni. Bili smo spremni apsolutno na sve, jer je vladala euforija zbog toga što smo porazili neprijatelja“, kazao je Bilić.



Dodao je i da je takvo stanje u njegovom slučaju bilo posledica „gubitka osam članova porodice“.



„Smatram da zločinci i ubice poput mene i svih onih koji su počinili zločine treba da budu optuženi pred ovim sudom, a ne ovi generali“, rekao je Bilić, misleći na Gotovinu, Markača i Čermaka. „To su nevini ljudi koji ni na koji način nisu mogli kontrolisati poludelu masu vojnika. To nije činila vojska, nego pojedinci poput mene.“



Na pitanje branioca Luke Mišetića, koji je od svedoka zatražio da objasni pljačkanje i spaljivanje srpskih kuća, Bilić je odgovorio: „Kuće nisu pljačkane, nego su Hrvati vraćali svoju imovinu koju su im pre toga oduzeli Srbi.



„Mnogi su prepoznali svoje vlasništvo. Neki su pronašli krave, neki su čak prepoznali svoju živinu. Nisam smatrao da je u pitanju krađa, pošto su oni nama to oteli. Civilna i vojna policija bi nas sprečile, ali su bile bespomoćne i prilično malobrojne. Mi smo poznavali svaku šumsku jazbinu, a oni su bili na glavnim kontrolnim punktovima. U svako doba smo mogli učiniti da nas, ukoliko to želimo, niko ne vidi.“



Bilić je pred jednim hrvatskim sudom osuđen na osam godina zatvora za ubistvo srpske starice Dare Milošević, počinjeno u septembru 1995. u zaseoku Pavići, kao i na godinu dana zatvora za silovanje jedne Srpkinje iz sela Gorica. Kazna za ubistvo mu je ukazom pokojnog predsednika Franje Tuđmana smanjena nakon što je odslužio tri i po godine. Slučaj silovanja je još uvek u žalbenoj fazi.



Svedok je rekao da ubistvo Dare Milošević predstavlja „sasvim slučajan događaj. U Krajini sam sve doživljavao kao neprijatelje, sve starije od 18 godine. I šta je onda trebalo da joj kažem – možda: ’Dobro veče, bakice?’ Nakon svega što su mi učinili?“



On je porekao da je, zajedno sa nekolicinom svojih saboraca, silovao jednu ženu – konstatujući: „Zaista smo se ponašali osiono, ali silovanja nije bilo.“



Oba zločina je počinio u uniformi hrvatske vojske, ali je rekao kako u to vreme nije bio pod kontrolom svojih komandanata.



„Na početku Operacije Oluja slušao sam naređenja svojih pretpostavljenih, ali sam nakon toga sve činio prema svom vlastitom nahođenju“, kazao je Bilić.



Suđenje se nastavlja iduće sedmice.



Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.