Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Potvrđena presuda

Odbačena je žalba u slučaju bivšeg oficira vojske bosanskih Srba koji je osuđen za genocid.
By Velma Šarić

Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 676, 21. januar 2011.)

Žalbeno veće Suda Bosne i Hercegovine (BiH) potvrdilo je ove sedmice prvostepenu presudu kojom je oficir bosanskih Srba Milorad Trbić osuđen na 30 godina zatvora zbog učešća u srebreničkom genocidu.

Kao bivši pomoćnik načelnika za bezbednost Zvorničke brigade vojske bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS), Trbić je najviši vojni zvaničnik kome se sudilo pred sudom za ratne zločine u Sarajevu i prvi koji se pred tim sudom branio od optužbi za genocid.

Proglašen je krivim za učešće u progonu, pritvaranju i pogubljenju bosanskih Muslimana iz srebreničke enklave, kao i za ukop i premeštanje tela kako bi se prikrili dokazi tog zločina, u kojem je ubijeno oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.

Trbić je prvostepeno osuđen 16. oktobra 2009., a na presudu su se u oktobru naredne godine žalile obe strane. Tužilaštvo se zalagalo za maksimalnu kaznu od 45 godina, dok je odbrana tražila ponovno suđenje i oslobađajuću presudu.

Međutim, žalbeno veće je 17. januara 2011. odbacilo žalbe timova tužilaštva i odbrane, potvrđujući u potpunosti presudu sudskog veća.

Portparol kancelarije bosanskog tužilaštva, Boris Grubešić, izjavio je za IWPR da je tužilaštvo „zadovoljno ovom presudom, jer je to presuda za genocid“.

Međutim, predsednica udruženja Majke enklava Srebrenica i Žepa, Munira Subašić, izjavila je za IWPR da žrtve nisu zadovoljne dužinom izrečene presude.

„Mi smatramo da ono što je Trbić učinio našoj deci, muževima, porodicama i nama kao ženama koje smo ostale same, treba kazniti maksimalnom kaznom koju je tražilo tužilaštvo“, kazala je ona.

Trbićev advokat Milan Trbijević izjavio je kako potvrđenu presudu smatra „sudskom sramotom“.

„Da je suđenje bilo pravično i zakonito, on bi bio oslobođen“, nastavio je branilac. „Ne znam šta je Trbić uradio u Srebrenici, a šta nije, ali kao profesionalac koji traga za dokazima, znam i siguran sam da je proglašen krivim na temelju bezvrednih dokaza, i da ne postoje nikakvi dokazi za njegovu krivicu.“

Trbićev je slučaj Haški tribunal u junu 2007. prosledio bosanskom sudu, da bi taj sud narednog meseca i potvrdio optužnicu koju su protiv Trbića podigli haški tužioci.

Okrivljeni se 9. avgusta 2007. nije izjasnio o optužnici, tako da je u zapisniku navedeno da je izjavio kako se ne oseća krivim. Suđenje je počelo u novembru 2007.

Trbića je Haški tribunal prvobitno optužio zajedno sa ostalim visokim policijskim i vojnim zvaničnicima bosanskih Srba: Vinkom Pandurevićem, Ljubišom Bearom. Ljubomirom Borovčaninom, Milanom Gverom, Radivojem Miletićem, Dragom Nikolićem i Vujadinom Popovićem.

Njih sedmorica su proglašeni krivima za genocid, ubijanje, progone, prisilno raseljavanje i deportaciju. Reč je o zločinima koji su u srebreničkoj enklavi počinjeni u julu 1995.

Izuzev Miletića i Gvera, svi se oni terete i za istrebljenje, kao i po optužbama povezanim s genocidom.

Tribunal im je 10. juna izrekao zatvorske kazne različite dužine, na koje su se potom žalili svi osim Borovčanina, koji je osuđen na 17 godina.

Popović i Beara su osuđeni na doživotnu robiju, Nikolić na 35, Miletić na 19, Pandurević na 13, a Gvero na 5 godina zatvora.

Trenutno se očekuju žalbeni postupci pred Haškim tribunalom.

Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.