Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Posledice Krize

Rat na Kosovu priblizava Albance. Isterane i skrhane, prebacuju ih autobusom kao stado s jednog mesta na drugo. Sa sobom nose sve svoje uzasne price.
By Fron Nazi

Konci albanske tragedije se spajaju u gradovima i selima sirom regiona. Gradic Korca, na granici Makedonije i Grcke, sadrzi sve elemente nedavne tragedije.


Hadzi Cereti, iz kosovskog sela Landareic, prica kako su mu srpske snage ubile sina i cerku.


Porodica iz Fshatit Lismir kaze da ce se vratiti na Kosovo da se bori u redovima Oslobodilacke vojske Kosova (OVK). A Servet Feka, lokalni biznismen, je primio 55 izbeglica. Rat ih je spojio, i jedna stvar im je zajednicka - ne znaju sta im donosi buducnost.


Pre ekplozije anarhije u Albaniji u prolece 1997. godine, 800.000 stanovnika Korce su uzivali u svakodnevnim setnjama glavnim bulevarom, u izletima u parku, i vecernjim koncertima koje je priredjivao orkestar srednje skole iz tog gradica. U protekle dve godine, posle kolapsa piramidalnih shema, dve lokalne bande terorisu ovu zajednicu. U predvecerje, ulice ovog nekada zivahnog grada, koji je ugnjezden izmedju planinskih vrhova u blizini jezera Ohrid, su postale puste.


A onda je 8. aprila, u 6 casova ujutru, 12.000 kosovskih Albanaca stiglo u Korcu preko kosovsko-makedonskog granicnog prelaza Blace. Oni su samo deo "nestalih" izbeglica koje su izbacene sa Kosova a zatim autobusima prebaceni i iz Makedonije.


Na osnovu izjava izbeglica, srpske snage su 4. aprila opkolile selo Fshatit Lismir. Okupili su seljane na glavnom trgu i naredili im da bace svoja licna dokumenta na cebe koje je prostrto na zemlji. Receno im je da ce svako ko odbije da to ucini biti ubijen.


Srpske snage su zatim spalile licne isprave i zapalile kuce. Citavo selo koje je imalo nekoliko hiljada stanovnika moralo je da krene peske do glavnog grada Pristine, gde su zajedno sa 50.000 drugih kosovskih Albanaca, stavljeni na voz za Makedoniju.


Posto je Makedonija odbila da otvori svoju granicu sa Kosovom, novopristigle izbeglice su bile primorane da provedu tri dana bez hrane i vode na nicijojoj zemlji na granicnom prelazu Blace.


7. aprila, u 5 casova i trideset minuta popodne, makedonske vlasti su nasilno ukrcale 12.000 kosovskih Albanaca, vecinom zena, dece i starijih osoba, u oko 50 autobusa. Zvanicnici su im rekli da ih salju u kamp koji je udaljen 7 kilometara.


Posle dvanaestocasovne voznje bez hrane, vode i pristupa toaletima, Albanci su stigli u Korcu.


Sedeci u sportskom kompleksu Korce koji je sada dom za 800 kosovskih Albanaca, tridesetogodisnjak, najmladji od cetiri muskarca iz Fshatit Lismir, kaze: "Nismo znali da smo presli u Albaniju. Vozac autobusa, Makedonac, nam je otvorio vrata i rekao da izadjemo. Od tada smo ovde."


Tako je prosirena porodica koja ima 125 clanova podeljena od 4. aprila: 14 staraca je ostalo na Kosovu; 35 je u Korci; a za ostale se ne zna gde su. "Cim smestimo nas decu i zene vraticemo se da se borimo uz OVK," rekao je stariji.


Hadzi Certi, je iz malog sela Landareic koje se nalazi pored Prizrena. Izmedju 26. marta i 1. aprila Certi se sakrivao u sumama. 1. aprila peske je presao preko granice u severnoj Albaniji kod Kukesa.


Lokalne vlasti su pretvorile zgradu komunistickog studentskog odmaralista u privremeni smestaj za 355 ljudi. Klisak koji se nalazi u domu sa svojom zenom, dve cerke od devet i sedam godina, i petogodisnjim sinom, priseca se kako je morao da bezi a da nije ni sahranio svog destogodisnjeg sina i petnaestogodisnju cerku, koji su ubijeni u srpskom granatiranju.


"Srbi su pucali i bombardovali nase selo. Odbili su da nam dozvole da sahranimo nase mrtve. Tela moje dece su ustala nesahranjena," rekao je.


U petak, 26. marta, u 11.30 pre podne, Certijeva supruga je postavljala sto. Sin je otisao napolje po vodu. U trenutku kada su seli za sto da jedu, sin je utrcao u kucu vristeci: "Srbi pucaju na nas."


Certi je odmah odveo porodicu u kucu svog komsije. Srbi su najpre granatitali selo. Posle granatiranja, naoruzani Srbi u uniformama Vojske Jugoslavije su usli u selo i poceli da pucaju. Ubili su Certijevog komsiju, cetredesetpetogodisnjeg pravnika, njegovu majku i sesnaestogodisnjeg sina.


Drugi komsija i njegova petnaestogodisnja cerka su takodje ubijeni, kao i dve Certijeve necake, od kojih je jedna imala 33 i a druga 29 godina.


"Ja sam nosio svog sina Klisaka dok smo bezali od Srba. Oni su pucali na nas", kaze.


"Pogodili su mog sina Klisaka u nogu and onda je i moj drugi sin pogodjen. Prvo sam mislio da je samo ranjen. Vikao je 'oce, oce' i izdahnuo. Kada sam podigao pogled video sam cerku koja lezi na zemlji. Pobegao sam sa ostatkom porodice u sumu."


Dok je govorio, povukao je Klisakove pantalone da pokaze ranu od metka.


Za popodne je u opstinskoj zgradi bio zakazan sastanak na kome su se okupili domacini koji su primili izbeglice. Oko 200 ljudi se okupilo da podigne svoje brojeve koji pokazuju kada mogu da dodju po svoje nedeljno sledovanje humanitarne pomoci.


Lokalna vlada deli 10kg makarona, 10kg ulja, i 6 cetkica za zube, za 16 ljudi svakih deset dana. Porodice domacina i kosovski Albanci moraju da dodju zajedno u skladiste i podignu sledovanje.


Servet Feka, 49, suvlasnik destilarije vina i konjaka u Korci kaze: "Nemoguce je ishraniti porodicu od 16 ljudi od ovog sledovanja."


Servet je primio 55 ljudi, vecinom zena i dece. Pretvorio je deo svog skladista u smestaj za izbeglice sa cetiri spavace sobe, kuhinjom i kupatilom.


Ovim ljudima je mnogo bolje od vecine ne samo zato sto imaju privatnost vec i zato sto je Servet odvojio 100 $ za svaki dan za troskove hrane za svoje goste.


"Ja imam biznis i sve je malo lakse. Medjutim, vecina ljudi mora da prezivi od mesecne plate od 200 $", rekao je.


Servet i jos nekoliko ljudi iz grada su osnovali Korca Fondaciju za Kosovo kako bi pomogli 12.000 Kosovara. "Kako neko od nas moze da se zali kada cujemo kroz sta su sve prosli ovi ljudi?"


Fron Nazi je visi urednik Insituta za izvestavanje o ratu i miru.