POLICIJA PREUZIMA SPRSKE GRANICE

Srpska policija zapocela je preuzimanje kontrole nad granicama od vojske, sto predstavlja znacajan iskorak ka ispunjavanju standarda Evropske unije, ali se time i jaca prevencija krijumcarenja narkotika i ljudi.

Medjutim, neki analiticari izneli su sumnje ukazujuci da nedostaju finansijska sredstva, kao i da je kod policije jednako zastupljena korupcija i nedostatak profesionalizma koji su opterecivali pogranicne vojne jedinice.

Srbija je poslednja zemlja u Evropi u kojoj vojska i dalje obezbedjuje drzavne granice. Tradiciju iz doba komunisticke Jugoslavije prema kojoj vojska cuva granicu nastavila se i za vreme rezime Slobodana Milosevica devedesetih godina. Neiskustvo, nizak moral i korupcija u redovima vojske znacila je da su srpske granice medju najporoznijima na Balkanu, sto cesto zloupotrebljavaju krijumcari narkotika i trgovci ljudima. Novoformirana srpska pogranicna policija od prosle sedmice pocela je da preuzima kontrolu nad granicom Srbije sa Madjarskom od Vojske Srbije i Crne Gore, VSCG.

To je prvi korak koji ce narednih meseci poceti da se siri i na granice sa drugim susednim drzavama u regionu.

Srbija se granici sa Hrvatskom, Madjarskom, Rumunijom, Bugarskom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom.

Teritorija Kosova, koja je zvanicno pod suverenitetom Srbije (mada ne i pod njenom kontrolom) granici se s Albanijom. Demilitarizacija granica i uspostavljanje pogranicne policije jedan je od glavnih preduslova koje Beograd mora ispuniti na svom putu ka clanstvu u Evropskoj uniji.

Potreba za delotvornijim suzbijanjem prekogranicnog kriminala smatra se urgentnim pitanjem jer je Srbija postala tranzitna tacka za vecinu krijumcara koji svercuju robu i ljude sa Bliskog istoka i iz Azije u zapadnu Evropu.

Najkriticnija podrucja Srbije u pogledu krijumcarenja imigranata sa Bliskog istoka i istocne Azije su jugoistocna granica sa Bugarskom i administrativna granica sa Kosovom. Drugi put za krijumcarenje zena, uglavnom iz Moldavije i drugih delova bivseg Sovjetskog Saveza, prolazi kroz Rumuniju i drugi deo srpske granice – u severoistocnom delu zemlje, u Vojvodini.

Novi koraci u obezbedjivanju granice ne podrazumevaju samo razmestanje pripadnika pogranicne policije, vec i postavljanje potpuno novog kompjuterizovanog sistema kontrole granica i granicnih prelaza, poznatijeg kao integrisano upravljanje granicama, IBM.

Taj sistem podrazumeva sto jednostavniji i efikasniji protok ljudi i roba na granicnim prelazima i, istovremeno, sto efikasnije sprecavanje svih vrsta kriminalnih aktivnosti.

Proces formiranja pogranicne policije i ukupnog sistema kontrole granice komplikovan je i skup. Upravo zbog toga je Beograd zatrazio medjunarodnu pomoc.

OEBS je imao vodecu ulogu u koordinisanju aktivnosti medjunarodne zajednice pri srpskom Ministarstvu unutrasnjih poslova. Zvanicnici OEBS-a ne kriju zadovoljstvo dosadasnjom saradnjom sa srpskom policijom, njenom strategijom reforme i angazmanom u cilju formiranja pogranicne policije.

"Odradili su sjajno svoj posao i rade veoma efikasno", kaze za IWPR Alesandra Manuguera, menadzer projekta OEBS-a za formiranje pogranicne policije. "Tokom sedam meseci uocila sam neverovatan napredak".

Ona naglasava da veliki posao tek predstoji i da novi sistem znaci puno vise od puke promene uniformi.

Pogranicni prelazi Srbije su u dosta losem stanju, policija raspolaze zastarelom tehnikom i nije u stanju da omoguci kvalitetnu razmenu informacija. Ipak, promene ce podrazumevati ulaganje sredstava koje Beograd nece moci sam da prikupi, tako da vlasti racunaju na finansijsku pomoc stranih vlada i medjunarodnih organizacija.

Najveci donator u tom smislu je Evropska agencija za rekonstrukciju, EAR, organizacija koju je Brisel zaduzio za upravljanje glavnim programima pomoci Evropske unije u Srbiji i Crnoj Gori, Makedoniji i Kosovu.

"Oslanjamo se jos uvek na klasicne, stare policijske metode i iskustvo, ali to ne moze da bude trajno resenje. Potrebna nam je moderna pogranicna policija evropskog tipa. Nadam se samo da ce medjunarodna zajednica to podrzati sa dovoljno novca jer ga mi jednostavno nemamo", naglasio je za IWPR jedan visi oficir srpske policije koji je zeleo da ostane anoniman.

Mada je OEBS zadovoljan pripremama Ministarstva unutrasnjih poslova, sve ipak zavisi od neophodnih sredstava. Ukoliko se medjunarodna pomoc ne materijalizuje, onda bi policija mogla biti jednako neuspesna kao vojska u suzbijanju sverca, smatraju analiticari.

Pogranicna policija mogla bi imati istu vrstu problema kao i vojska jer ce neki pripadnici raspustenih pogranicnih vojnih jedinica biti regrutovani u jedinice novoformirane pogranicne policije.

Bivsi vojnici ce proci kroz posebnu obuku, ali neki posmatraci dovode u pitanje logiku prema kojoj se onima koji nisu uspeli da suzbiju krijumcarenje omogucava da rade isti posao, makar to bilo pod drugom komandom.

Da bi se onemogucilo onima koji su podlegli korupciji za vreme Slobodana Milosevica da se pridruze pogranicnoj policiji, svi kandidati ce morati da prodju kroz specijalnu obuku. Stavise, OEBS tvrdi da ce novi integrisani sistem kontrole granice ograniciti mogucnost za prevaru.

Analiticari kazu da je sve to jako dobro, ali ako Beograd nije u stanju isplacuje pristojne plate pogranicnoj policiji, oni bi mogli biti jednako podlozni korupciji kao i pripadnici pogranicnih vojnih jedinica pre njih.

Daniel Sunter je redovni saradnik IWPR-a.