Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Podeljeni Iza Milosevica

Politicke partije u Srbiji su jedintsvene jedino u svojoj osudi NATO-a. Njihova nesposobnost da formulisu bilo kakvu koherentnu politicku alternativu ostavlja Milosevica u poziciji da, kao i uvek, ima potpunu kontrolu.
By a journalist

Ubrzo posle pocetka bombardovanja NATO-a, vlada je izbacila novu parolu: "Svi smo sada jedna partija - ona se zove sloboda."


I u ratnim uslovima, politicki partneri u vladajucoj koaliciji su sve samo ne jednistveni. Uprkos tome, nade Zapada da ce nastavkom bombardovanja NATO-a podstaci pojavljivanje opozicije u Srbiji koja bi zbacila Milosevica izgledaju nerealne onim Srbima koji se smatraju prirodnim protivnicima sadasnjeg rezima.


Iako su Srbi svakodnevno setali ulicama Beograda protestvujuci protiv Miloseviceve vlasti u zimu 1996.-97. godine, opoziciona koalicija "Zajedno" koja je organizovala demonstracije raspala se posto je jugoslovenski predsednik ucinio male ustupke. Tesko da se ona sada biti u stanju da se ponovo okupi pod bombama NATO-a.


Vuk Draskovic, koji je nedavno smenjen sa polozaja potpredsednika Jugoslavije, bio je jedan od vodja koalicije "Zajedno" koji je zatim kooptiran u vladu nacionalnog jednistva formiranu 1997. godine. U vladajucoj koaliciji, pored Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuka Draskovica, nalazili su se ultra-nacionalisticki Radikali Vojislava Seselja kao i Socijalisticka partija Srbije (SPS) Slobodana Milosevica i Jugoslovenska ujedinjena levica (JUL) njegove supruge Mire Markovic.


Slucaj Draskovicevog smenjivanja zbog "istupanja u javnosti suprotno stavovima vlade" je jednostavno potvrdio postojanje starih podela. Iako je ovo izazvalo uzbudjene na Zapadu, nije doslo do promene u ravnotezi snaga u Srbiji niti je ovo bila najava umerene alternative Milosevicu.


Cinjenica da je najuticajniji beogradski dnevni list "Politika" smatrao da ovu vest treba doneti tek na 16. strani mozda najbolje ilustruje Draskovicev polozaj u vladi.


Sve sto je Draskovicu ikada bilo dato od vlasti svodilo se na kontrolu nad Beogradom i jos nekoliko opstina u unutrasnjosti Srbije. Ali ni toga ne bi bilo bez precutne saglasnosti SPS-a i JUL-a, dve partije koje dominiraju svim aspektima zivota u Srbiji.


Sada je pitanje da li ce podele u vladajucoj koaliciji dovesti do novih rascepa ili do moguceg izazova Milosevicevoj vladavini.


Najociglednija alternativa jugoslovenskom predsedniku je drugi potpredsednik Srbije Vojislav Seselj, mada njegovo napredovanje ne bi sa stanovista NATO-a promenilo situaciju nabolje.


Za razliku od Draskovica, Seselj je na svim izborima pokazao da ima veliki broj sledbenika medju srpskim biracima. Izgleda, medjutim, da mu do sada nije palo na pamet da oponira Milosevicu.


Otkako je pocela kampanja bombardovanja NATO-a, Seselj se drzi prilicno rezervisano, sto je netipicno za njega. Svestan je da bi svaki preuranjeni potez mogao da mu se vrati kao bumerang. Zaista, Seselj se izleteo samo jednom prilikom kada je sugerisao da je ubistvo Slavka Curuvije, vlasnika dnevnih novina "Dnevni Telegraf" i magazina "Evropljanin", slucaj politickog ubistva.


Zapadne vodje izjavljuju da nisu u ratu sa srpskim narodom vec samo sa Milosevicem i njegovom "ratnom masinom". Medjutim, svaki primer "kolateralne stete" je vise nego dovoljan da izazove potpuno suprotana osecanja medju obicnim Srbima od onih koji oni zele da postignu.


Koliko god da srpski mediji sistematski falsifikuju realnost, Zapad uporno zanemaruje cinjenicu da je dobar deo Srba - ukljucujuci i vecinu pripadnika oruzanih snaga - motivisan za odbranu svoje zemlje.


Razlog je veoma jednostavan. Rat sa mnogo nadmocnijim neprijateljem podstice istorijska prisecanja i dozivljava se kao borba za opstanka zemlje i naroda. U takvim okolnostima mnogi smatraju da nijedna cena koju treba platiti nije previsoka.


Cak i oni pojedinci koji se smatraju opozicionarima su usvojili gotovo isti recnik kojim se koristi i vlada - naime, jedini cilj u ovom trenutku je zaustaviti bombardovanje, ali tako da se sacuva teritorijalni integritet i suverenitet zemlje. Sada je svaka prica o eventualnoj promeni rezima nesto sto se odlaze na neodredjeno vreme.


Saglasnost da je od najvece vaznosti zaustaviti bombardovanje ne znaci i homogenizaciju svih Srba iza jedne partije, jedne ideologije i jednog coveka, bez obzira sto rezimski mediji to tako pokusavaju da predstave.


Verovatno je najveca promena na srpskom politickom pejsazu od pocetka kampanje bombardovanja NATO-a bio pocetak pomirenja izmedju dvojice vodja bivse koalicije "Zajedno" - Draskovica i Zorana Djindjica, lidera Demokratske stranke.


Djindjic je na kratko uspeo da ostavi licna neslaganja po strani i da javno izrazi podrsku stavovima Vuka Draskovica pre njegovog smenjivanja. Na iznenadjenje vecine gledalaca, Djindjiceva podrska Draskovicu je emitovana na Studiju B, beogradskoj televiziji koju kontrolise Draskovic i na kojoj je Djindjic demonizovan otkako su se ova dvojica posvadjali.


Izvori bliski Djidjicu tvrde da je Djidjica trebalo satima nagovarati da javno podrzi Draskovica. Ovakvo oklevanje mozda najbolje oslikava zasto je Milosevic neprikosnoveni vladar Srbije, i zasto - NATO bombama uprkos - postoje svi izgledi da ce to biti jos dugo.


Autor je nezavisni novinar iz Beograda.