Pocetak Akcije Protiv Korupcije u Bosni: Dvanaest Hapsenja u Jednom Danu
Sa dvanaest hapsenja u toku jednog dana zbog prevare i utaje poreza, Bosna odaje utisak da se bori sa korupcijom koja unistava njen razvoj. Skeptici medjutim kazu da je uhapsena sitna riba koja je zrtvovana da bi se umirila medjunarodna zajednica.
Pocetak Akcije Protiv Korupcije u Bosni: Dvanaest Hapsenja u Jednom Danu
Sa dvanaest hapsenja u toku jednog dana zbog prevare i utaje poreza, Bosna odaje utisak da se bori sa korupcijom koja unistava njen razvoj. Skeptici medjutim kazu da je uhapsena sitna riba koja je zrtvovana da bi se umirila medjunarodna zajednica.
U posednjih nekoliko dana policija je u oba bosanska entiteta sprovela bar dvanaest hapsenja zbog prevare i utaje poreza. U medjuvremenu, zvanicnici i preduzeca su optuzeni za proneveru nemackih maraka.
Hapsenja i optuzbe slede posle dvonedeljne posete americkog tima na celu da diplomatom Robertom Frowickom koji je stigao u Bosnu da istrazi navodne optuzbe o siroko rasprostranjenoj korupciji, ciji su detalji saopsteni u poduzem clanku novina "New York Times" u avgustu.
Zvanicno, prisutnost anti-korupcionog tima iz Sjedinjenih Drzava nije u vezi sa masovnom akcijom koja se odvija u nekoliko poslednjih dana. Ali analiticari veruju da do hapsenja nikada ne bi ni doslo da nije bilo pritisaka iz inostranstva.
U Sarajevu, kao i u Banja Luci, dolazak americkog tima za suzbijanje kriminala proizveo je pravu paniku u redovima vladajucih bosansko srpskih, hrvatskih i muslimanskih partija. Ova atmosfera dovela je do talasa hapsenja i podizanja optuznica sirom zemlje.
Bosansko srpska policija pritvorila je u petak direktora rafinerije u Bosanskom Brodu i pet visih rukovodoca. Ovih sest rukovodilaca navodno je utajilo novac u vrednosti od 13,5 miliona nemackih maraka ($7,5 miliona) od neplacenog poreza.
Sudeci po pisanju bosansko-srpske stampe, ovo hapsenje deo je anti-korupcione kampanje koja je planirana i koju je naredio bosansko srpski clan tripartitnog Predsednistva, Zivko Radisic.
Na nedavnom sastanku socijalisticke partije, Radisic je podneo listu od osamdeset i dve licnosti za koje se veruje da su umesane u korupciju i ostale kriminalne aktivnosti. Na sastanku, Radisic je obavezao ministre iz svoje paritje da povedu istragu i pritvore bar pola imena sa spiska u toku jedne nedelje i ostali deo do kraja meseca, pise stampa.
Istovremeno se sprovodi istraga o uvozu nafte u muslimansko-hrvatskoj federaciji. U izvestaju koji je ovog vikenda dostavljen Saveznoj vladi, drzavna poreska ustanova kaznila je pet saveznih preduzeca za uvoz nafte jer su utajili porez u vrednosti od 26 miliona nemackih maraka ($14,4 miliona). Istraga je jos uvek u toku.
U petak je sarajevska policia uhapsila sest lica optuzenih za mahinacije kreditima. Optuzeni su pribavili pozajmice u vrednosti od 1,9 miliona nemackih maraka ($1,05 miliona) od sarajevske SAB banke, koja je nedavno pala pod stecaj zbog neplacenih pozajmica.
Takodje je u petak, potpredsednik kantonalne skupstine hercegovacke Neretve, Asim Suta, clan SDA, javno optuzio devet visokih regionalnih bosansko-hrvatskih funkcionera za ucesce u nelegalnoj privatizaciji i drugim kriminalnim aktivnostima.
Iako su ove tvrdnje ,bez sumnje, delom politicki motivisane, mnogi strucnjaci smatraju da je privatizacija drustvenih ili drzavnih svojina osnovni vid zloupotrebe. Zaista, zapadne diplomate se boje da ce bez intenzivne medjunarodne kontrole, privatizacija obezbediti ratno i posle-ratno nagomilavanje bogatstva kljucnim clanovima vladajucih etnickih partija.
Iako formalno proces privatizacije jos nije poceo, govori se da su vodece bosansko hrvatske, srpske i muslimanske licnosti vec kupile neka od najvecih i najprofitabilnijih drzavnih preduzeca.
Suta je rekao da je devet funkcionera koje je on imenovao, medju kojima se nalazi regionalni tuzilac, pomocnik guvernera i pomocnik ministra pravde,ostetilo Federaciju i njene gradjane za oko 90 biliona nemackih maraka ($50 biliona). Vladajuca bosanska HDZ stranka odbila je ove tvrdnje rekavsi da je rec o neosnovanim politickim optuzbama na racun bosansko hrvatskog rukovodstva, sto predstavlja opasnost za Dejtonski sporazum.
Posto svaka vladajuca etnicka partija kontrolise sva glavna preduzeca i finansijske institucije na svojoj teritoriji, logicno je da su lideri ovih partija i sami uvuceni ili svesni kriminalnih mahinacija koje se odvijaju na njihovom podrucju. Medjutim, do danasnjeg dana, nijedan visi zvanicnik ni u jednom od bosanskih entiteta nije upleten, stoga analiticari smatraju da su uhapseni ljudi samo zrtveni jarci.
Kao rezutat nemogucnosti da se stekne prava slika bosanskog finansijskog sistema, kao i slabo placenog sudstva kojim dominiraju vladajuce partije, nijedan dokaz koji bi umesao vise funkcionere jos nije predat sudu.
Opisi novih korupcionih afera svakodnevno dominiraju u clancima nezavisnih novina,a sudovi tek pocinju da istrazuju navodne optuzbe. Stavise, okruzeni znakovima novostecenog bogatstva,mnogi se funkcioneri plase da bi cak i povrsna istraga americkih zvanicnika otkrila puno dokaza o njihovom nezakonitom postupanju.
Usled velike medjunarodne prisutnosti, Bosna se razlikuje od Hrvatske ili Jugoslavije, gde korupcione afere uglavno prolaze bez kaznjavanja, a lokalne kolovodje tek treba da se privedu zakonu.
U Bosni zapadni posrednici i medjunarodne organizacije imaju velika ovlascenja i mogu nametnuti zakone ili otpustiti funkcionere ili politicke stranke. Ako se moze dokazati postojanje jakih kriminalnih veza sa politickim rukovodstvom, onda bi toj stranci mogao biti zabranjen izlazak na sledece izbore.
Janez Kovac je pseudonim jednog novinara iz Sarajeva.
