Pobunjenici ONA Ostavljeni u Neizvesnosti

Posle sestomesecnog rata pred albanskim gerilcima u Makedoniji je dug put do povratka u normalan zivot.

Ovdasnji mirovni proces predstavlja skakljivo zongliranje izmedju cina razoruzanja i parlamentarne debate koji je doveo do predaje oruzja od strane gerilaca Oslobodilacke nacionalne armije, ONA, bez ikakvih garancija da ce njihovi politicki ciljevi biti ostvareni, ili mogucnosti da se vrate normalnom zivotu.

Predaja oruzja pocetkom ovog meseca na fudbalskom terenu bilzu skole u mestu Radusa, na severu Makedonije, licila je pomalo na matursku svecanost. Vojnicke uniforme i maskirne slemove zamenila su odela i kape dok su se pripadnici 115. brigade ONA, postrojeni u koloni, predavali svoje naoruzanje britanskim vojnicima.

Ali umesto da se raduju povratku kuci i novom zivotu, mnogi gerilci su rekli da jos ne mogu da se vrate kucama, kao i da ce biti malo posla za njih kada to i ucine.

Osamnaestogodisnji borac ONA, vozeci se na oklopnom transporteru u cijem je zarobljavanju i sam ucestvovao poslednjih dana konflikta u avgustu, opisao je kako je ponosan sto je pomogao da se vozilo zarobi u borbi, ali je ostao zbunjen pred pitanjem sta ce dalje da radi. "Pretpostavljam da cu raditi na njivi i cuvati krave", rekao je.

U izvesnom smislu on spada medju one srecnije koji jednostavno mogu da odu do svoje kuce, posto mu se kuca nalazi u selu koje je jos uvek pod kontrolom ONA nekoliko kilometara dalje. Mnogi njegovi sunarodnici koji su cekali u redu da predaju puske rekli su da se brinu kako ce da se vrate u svoja sela, strahujuci od maltretiranja na policijskim punktovima.

Makedonski predsednik Boris Trajkovski je obecao amnestiju za gerilce, ali nju jos uvek nije odobrio parlament, zbog cega su mnogi demobilisani vojnici koji napustaju Radusu prinudjeni da pesace cele noci i da se sunjaju preko planina da bi stigli kuci.

Generalni sekretar NATO-a Dzordz Robertson rekao je prosle nedelje da je amnestija kljuc za okoncanje konflikta. "Jasno je da to sada mora bude predmet legalizacije, i ta legalizacija mora da stupi na snagu do kraja procesa razoruzanja. U suprotnom, doci ce do ozbiljne krize."

Dok ne budu zvanicno pomilovani mnogi borci Oslobodilacke nacionalne armije krenuce ka Kosovu pokusavajuci da izbegnu mirovne patrole NATO-a duz granice. Americki i poljski vojnici su uhapsili tokom poslednja dva meseca stotine pobunjenika u pokusaju da ilegalno udju u pokrajinu. Medjutim, svi oni koji su napustali Radusu, mesto udaljeno kilometar od granice, bezbedno su presli.

Neki od gerilaca koji su uspesno prebrodili opasan put imaju srece da na Kosovu imaju prijatelje i rodbinu kod kojih mogu da odsednu. Drugi su smesteni u praznoj prostoriji sa gomilom sundjerastih duseka, prvobitno namenjenoj izbeglicama, a koja je, u stvari, deo nekoriscenih kancelarija cementare u pogranicnom kosovskom gradu Han i Elezit.

"Dok se ne proglasi amnestija mi ne mozemo da se vratimo u Makedoniju", rekao je dvadesetsestogodisnji borac iz jednog sela u blizini Skoplja. On kaze da se boji da bi mogao da bude uhapsen i da mu bude sudjeno za terorizam, kako makedonske vlasti opisuju aktivnosti ONA.

On, ipak, tvrdi da bi sprovodjenje mirovnog sporazuma koji su potpisale politicke vodje proslog meseca resilo problem. "Sada je lopta kod politicara."

Jedan drugi mladic, nakon sto je sluzio u ONA tri meseca, kaze da se boji povratka u svoje selo sa mesovitim stanovnistvom. Dok ce ga njegova porodica docekati kao heroja, on se pribojava da bi njegovi makedonski susedi mogli da ga prijave policiji.

Oni pricaju da je sve sto su imali kada su napustili Radusu bila civilna odeca koju su im poklonili mestani i 100 nemackih maraka koje su dobili od svog komandanta.

Ne postoji nikakav medjunarodni program za pomoc bivsim albanskim borcima, kao sto je to bio slucaj nakon rata na Kosovu 1999.godine. U to vreme, kaze Tamara Osorio iz Medjunarodne organizacije za migracije (IOM), ljudima koji su napustili Oslobodilacku vojsku Kosova (OVK) ubrzo je stigla pomoc kako bi im se omogucio povratak u civilini zivot.

Dve godine nakon rata na Kosovu, IOM i dalje pruza pomoc za 9.000 bivsih boraca OVK u vidu profesionalne obuke, stipendija i zajmova, ali on nema mandat da pomaze albanskim ustanicima iz Makedonije.

Jeff Bieley je slobodni novinar i dopisnik Glasa Amerike iz Makedonije.