Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

POČETAK PROCESA STANIŠIĆ-ŽUPLJANIN

Tužioci tvrde da su bivši šefovi policije odgovorni za zlodela počinjena nad ne-Srbima u Bosni.
By Velma Šarić
Pred Haškim je tribunalom ove sedmice započelo suđenje dvojici bivših visokih zvaničnika ministarstva unutrašnjih poslova bosanskih Srba, koji su optuženi za ratne zločine počinjene u bosanskom ratu (1992-95.).



Stojan Župljanin – nekadašnji načelnik banjalučkog Centra službi bezbednosti i savetnik političkog lidera bosanskih Srba optuženog za genocid, Radovana Karadžića – tereti se za istrebljenje, ubistvo, progon i deportaciju ne-Srba u severozapadnoj Bosni, počinjene u periodu od aprila do decembra 1992.



Njegov saoptuženik, Mićo Stanišić, okrivljen je za ubistvo, mučenje i okrutno postupanje prema nesrpskim civilima, kao i zbog toga što nije sprečio niti kaznio zločine koje su počinila lica koja su mu bila potčinjena.



U optužnici protiv njega navodi se da je on u aprilu 1992. bio postavljen na čelo novoformiranog ministarstva unutrašnjih poslova bosanskih Srba. Počev od tada je bio najviši zvaničnik tog ministarstva, kao i član vlade bosanskih Srba, odnosno Republike Srpske (RS).



Obojica okrivljenika – čije su optužnice spojene u septembru 2008. – izjasnili su se kao nevini po svim tačkama optužnice.



Optuženici se terete i da su tokom 1992. sudelovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno raseljavanje Bošnjaka, bosanskih Hrvata i ostalih ne-Srba sa teritorije na kojoj je trebalo da bude formirana srpska država.



Tužioci tvrde da su tim poduhvatom rukovodili Karadžić; bivši predsednik parlamenta bosanskih Srba, Momčilo Krajišnik; bivša predsednica bosanskih Srba, Biljana Plavšić; te ratni komandant bosanskih Srba, general Ratko Mladić.



Tužilaštvo je ove sedmice pred sudom reklo kako je „postojala masovna, sistematska kampanja zločina koje su bosanski Srbi činili nad bosanskim Muslimanima i bosanskim Hrvatima, a pogotovo prema bosanskim Muslimanima. Cilj tog plana bilo je trajno uklanjanje ne-Srba sa teritorije koju su bosanski Srbi nameravali da preuzmu i priključe je srpskoj državi u Bosni“.



Tužiteljka Džoana Korner (Joanna Korner) je sudijama saopštila na koji način njen tim planira da izvede dokazni postupak.



„Naša je namera da u uvodu [dokaznog postupka] događaje postavimo u kontekst, a da potom postepeno, dokazima izgradimo okvir. Dokazaćemo da je zločinački poduhvat isplaniralo političko rukovodstvo bosanskih Srba, uključujući i njihovu policiju i oružane snage“, kazala je ona.



Potom je nagovestila ulogu koju je, po mišljenju tužilaštva, ministarstvo unutrašnjih poslova bosanskih Srba odigralo u zločinačkoj zaveri rukovodstva bosanskih Srba.



„Učešće Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) RS-a u ovom poduhvatu je očigledno i veoma značajno za uspeh zajedničkog zločinačkog poduhvata kojeg su predvodili Radovan Karadžić, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić i Ratko Mladić. Okrivljeni Župljanin i Stanišić bili su ideološki privrženi ciljevima Srpske demokratske stranke (SDS) i bliski bivšem predsedniku RS-a, Radovanu Karadžiću“, kazala je ona.



„Tužilaštvo će dokazati da je uloga MUP-a bila od ključne važnosti za ostvarivanje cilja – stvaranja srpske države u Bosni i Hercegovini. Pripadnici MUP-a su širom Bosne i Hercegovine aktivno sudelovali u prvobitnom preuzimanju vlasti od strane bosanskih Srba.“



Po rečima Kornerove, pripadnici MUP-a „bili su potpuno ili delimično odgovorni za najveća masovna ubistva“ koja su u zemlji počinjena tokom trajanja sukoba.



Tužioci nameravaju da pokažu kako Stanišić i Župljanin – kao visoki zvaničnici MUP-a – snose odgovornost za zločine koje su u ratu počinili njihovi potčinjeni, kazala je Kornerova.



„Tužilaštvo ne tvrdi da su oni direktno sudelovali u tim zločinima, ali ćemo dokazati da su oni znali za te zločine i podržavali ih tako što nisu kažnjavali počinitelje“, rekla je ona, pojašnjavajući da to potvrđuje da su obojica optuženika bila privržena zločinačkom poduhvatu i učešću u njemu.



Kornerova je potom naglasila kako dokazi ukazuju na tesnu saradnju između Jugoslovenske Narodne Armije (JNA) i Vojske Republike Srpske (VRS), kao i na saradnju između velikog broja pripadnika vlasti bosanskih Srba i onih iz Jugoslavije.



Da bi tu tvrdnju potkrepila, Kornerova se pozvala na presretnuti razgovor između Karadžića i Slobodana Miloševića od 24. oktobra 1991., kada je Karadžić tadašnjem lideru Srbije rekao kako je cilj bosanskih Srba da zauzmu preko 65 procenata bosanske teritorije i osnuju sopstveni MUP.



U svojoj uvodnoj izjavi, tužiteljka Korner je potom opisala obrazac delovanja snaga MUP-a bosanskih Srba širom ratom zahvaćene Bosne i Hercegovine, tvrdeći da je on bio „skoro identičan u svim opštimana“.



Da bi to dokazala, pozvala se na brutalna masovna ubistva koja su počinjena u opštinama diljem zemlje.



Jedan od takvih incidenata bilo je i pogubljenje oko 200 ljudi, koji su streljani na planini Vlašić, nadomak bosanskog grada Travnika.



„Ovaj masakr počinili su pripadnici interventne policijske grupe iz prijedorskog Centra za javnu bezbednost“, kazala je ona.



Tužiteljka je ukazala i na masovna ubistva koja su u aprilu 1992. počinjena u gradovima kao što su Višegrad (istočna Bosna) i Brčko (severozapadna Bosna), tvrdeći da su i njih počinile snage MUP-a.



Kornerova je sudu predočila i niz fotografija koje je načinio američki novinar Ron Haviv, a na kojima se vidi kako policija, u proleće 1992. godine, u Bijeljini (severoistočna Bosna) ubija ljude.



„Poput fotografija iz Vijetnama, koje takođe prikazuju policajce kako ubijaju civile, ove fotografije su jednako dobro poznate“, kazala je Kornerova.



Sudu su potom prikazani snimci televizijskih izveštaja koji su u junu i julu 1992. načinjeni u koncentracionim logorima Omarska i Keraterm (opština Prijedor, severozapadna Bosna), gde su tokom rata bili mučeni i zlostavljani bošnjački i hrvatski zarobljenici.



„Pripadnici policije bili su upravitelji ili čuvari u zloglasnim logorima širom Bosne i Hercegovine, što je bio slučaj i u Keratermu i Omarskoj“, kazala je ona.



Dodala je i da je Župljanin u julu 1992. posetio logor Omarska, „što znači da se neposredno upoznao sa tretmanom zatvorenika“, kazala je ona.



Sudsko veće je potom saslušalo iskaz prvog svedoka optužbe – dr Roberta Donje (Robert Donia), američkog istoričara sa Univerziteta Mičigen.



Kao autor tri knjige o Bosni i Hecegovini, Donja je svedočio o planu bosanskih Srba da stvore etnički čistu srpsku državu unutar te zemlje. Na osnovu istraživanja tokom kojeg je analizirao preko 100 transkripata sa zasedanja parlamenta bosanskih Srba, ovaj istoričar je govorio i o političkim pripremama koje su vlasti bosanskih Srba izvršile da bi to postigle.



Svedočio je i o ulozi koju su u sprovođenju tog plana odigrale JNA i policija bosanskih Srba.



Donja je sudskom veću rekao da su se, još u septembru 1991., mnoge bosanske opštine u kojima je srpsko stanovništvo bilo većinsko udružile kako bi stvorile autonomne oblasti sa paralelnom spskom vlašću.



Svedok je kazao i da su te autonomne oblasti bile uspostavljene kako bi se sprečila nezavisnost Bosne i Hercegovine, kao i priznanje te zemlje kao nezavisne države, što je – po rečima svedoka – bio cilj kojem su zajedno težili tamošnji Hrvati i Muslimani.



Tužilaštvo je u dokaze uvelo transkript još jednog presretnutog razgovora, koji su 5. septembra 1991. vodili Karadžić i Milošević.



Svedok je već bio upoznat sa sadržinom tog transkripta, pa je rekao kako je Karadžić Miloševiću tom prilikom govorio o tome šta bi trebalo da budu njihovi dugoročni ciljevi.



Donja je citirao Karadžića, koji je tada rekao da će se rukovodstvo bosanskih Srba „zalagati za regionalizaciju i osnivanje vlastite policije“.



Svedok je rekao kako se „ovaj razgovor odigrao sedam meseci pre izbijanja sukoba u Bosni i Hercegovini“. Izjavio je i da je Karadžić davao instrukcije i pažljivo nadzirao razvoj ministarstva unutrašnjih poslova bosanskih Srba – ali nije izneo nikakve detalje o tome.



Kornerova je potom svedoka zamolila da opiše na koji je način ministarstvo unutrašnjih poslova bosanskih Srba sudelovalo u preuzimanju vlasti u Bosni.



„Ukratko, MUP je bio sastavni deo preuzimanja vlasti u onim opštinama u kojima su opštinske skupštine bile pod kontrolom SDS-a. Često su u sastav policijskih snaga ulazili uglavnom ili isključivo Srbi“, odgovorio je Donja.



Stanišić se Haškom tribunalu predao u martu 2005. Župljanin se skrivao sve do juna iste godine, kada je uhapšen u gradu Pančevu (okolina Beograda).



Suđenje se nastavlja 28. septembra.



Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.