OVK Se Bori Da Spreci Podelu
Albanci koncentrisu svoje vojne aktivnosti na severu u pokusaju da sprece Beograd da ostvari njihov najveci strah: podelu pokrajine.
OVK Se Bori Da Spreci Podelu
Albanci koncentrisu svoje vojne aktivnosti na severu u pokusaju da sprece Beograd da ostvari njihov najveci strah: podelu pokrajine.
Borbe na severu Kosova izmedju jugoslovenskih snaga bezbednosti i Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) predstavljaju kriticku stratesku bitku oko krajnjeg resenja za pokrajinu.
Na osnovu tvrdnji komandanta OVK, oko 10.000 boraca OVK brani 250.000 albanskih civila u regionima Lapa i Salje na severu Kosova. Pored toga sto pokusavaju da zastite kosovske Albance, borci OVK takodje pokusavaju da sprece jugoslovenske snage u pokusaju da iz ovog regiona kompletno uklone albansko stanovnisto i da tako osiguraju region postane deo potencijalne ponude podele. Strahujuci od takvog dogovora izmedju Beograda i Zapada, izvori OVK kazu da koncentrisu svoje ljudstvo i tehniku o ovim strateskim delovima na severu, koje bi Beograd morao da stavi pod svoju kontrolu pre nego sto pocne da pregovara o miru.
Albanci veruju da ce u okviru ovog scenarija o podeli Beograd ponuditi Zapadu primirje i predati veci deo Kosova Albancima u razmenu za strateska, ekonomska i istorijska bogatstva na severu pokrajine. Ona obuhvataju dragocene rudnike, kao i manastire koji su od znacaja za Srbe.
To je i razlog zasto su borbe izmedju Oslobodilacke vojske Kosova i srpskih snaga bezbednosti veoma intenzivne u regionu Lapa i Salje na severu Kosova. Izgleda da su mnoge izbeglice, koje su u povecem broju presle preko albanske granice ovih dana, iz tog regiona.
U regionu Salje nalazi se i rudnik bakra i cinka Trepca, u kome su albanski rudari 1989. godine organizovali podzemni strajk gladju posto je Beograd ukinuo autonomiju Kosova.
Pre 1989. godine, rudnik Trepca je zauzimao drugo mesto u Evropi po proizvodnji rude olova i cinka. Beograd je 1995. godine dao rudnik u zakup grckoj kompaniji Mitilineos. Medjutim, zbog politicke nestabilnosti, Mitilineos je vrlo malo u njega ulozio a rudnici vise ne rade.
Albanci veruju da ce linija razdvajanja ici od Peci, grada na severozapadu, do Kraja Morave, regiona na jugoistoku. U njenom okviru ostali bi najveci gradovi Pristina, Mitrovica, deo regiona Drenice, i Kosovo Polje, mesto gde se dogodila zloglasna bitka u kojoj su Srbi izgubili od Turaka u cetrnaestom veku.
Komandant OVK, koji je odbio da da svoje ime, je govorio preko satelitskog telefona, tvrdivsi da je moral kako boraca tako i civila visok. "Do sada nam je islo dobro ali se brinemo zbog zaliha hrane i lekova, kojih ima sve manje", rekao je.
Zaista, glasnogovornik NATO-a Dzejmi Sia je opisao OVK rekavsi da se "podigla iz pepela." Tvrdio je da je OVK "u stanju da pokrene veliki broj napada jos uvek unutar Kosova." Govorivsi na nedavnoj konferenciji za stampu u Briselu rekao je da je Vojska Jugoslavije "primorana da...intenzivira svoje operacije za suzbijanje pobune" protiv OVK, kojoj se prikljucuju hiljade novih regruta.
Borbe su koncentrisane oko Mitrovice, dela koji je okruzen brdima i gustim sumama. Srpske snage snazno granatiraju kako bi istisnule OVK na otvoren prostor rekao je komandant OVK.
U ekonomskom smislu, veruje se da Beograd nastoji da obezbedi ne samo rudnike vec i glavne saobracajnice koji vode na zapad, preko Peci, do crnogorske luke Kotor. Kada bi uzeo Kraj Morave, Beograd bi izgradio alternativni put glavnoj saobracajnici koja trenutno zaobilazi Kosovo i vodi u grcku luku Solun preko Makedonije.
Da bi obezbedio istocnu saobracajnicu, Beograd ce mozda morati da prosiri svoju ofanzivu izvan granica Kosova na grad Presevo u kome zivi etnicki albanski zivalj, u uzoj Srbiji, sa druge strane istocne granice Kosova.
Veruje se da plan Beograda o podeli predvidja etnicki cistu slovensku granicu izmedju Crne Gore, Srbije i Makedonije. Ovo bi znacilo da albansko stanovnisvo iz tog regiona mora da se gurne u Albaniju.
Ilber Hisa, clan organizacje Kosovska akcija i gradjanska inicijativa, koja je ranije bila analiticka jedinica sa sedistem u Pristini kaze, "Ukoliko Zapad prihvati bilo koji deo ove sheme za okoncanje rata, time ce stvoriti presedan za region. Agresija ce biti nagradjena i bice jasno da se teritorije mogu deliti duz etnickih i ekonomskih linija." Ovo bi podstaklo albanske zahteve za podelom Makedonije i povezivanjem sa Albanijom i krnjim Kosovom. Kao i vecina albanskih analiticara, on se zalaze za rasporedjivanje kopnenih trupa NATO-a kako bi se okoncao rat i za stvaranje medjunarodnog protektorata na Kosovu.
Fron Nazi je visi urednik Instituta za izvestavanje o ratu i miru.
