Oslobodjena Flora Brovina
Odlukom jugoslovenskih vlasti da oslobode Floru Brovinu upucen je snazan signal pomirenja kosovskim Albancima.
Oslobodjena Flora Brovina
Odlukom jugoslovenskih vlasti da oslobode Floru Brovinu upucen je snazan signal pomirenja kosovskim Albancima.
Gomila ljudi skupila se ispred pozarevackog zatvora ove nedelje da bi prisustvovala oslobadjanju istaknutog borca za ljudska prava, kosovske Albanke, Fljore Brovine.
Pedesetogodisnji pedijatar i pesnikinja mahnula je okupljenim novinarima pre nego sto se odvezla u kolima Medjunarodnog crvenog krsta.
Pravni savetnik jugoslovenskog predsednika, Filip Golubovic, i komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Barbara Davis, dosli su u zatvor da bi ispratili Brovinu.
Brovina je u zatvoru provela devetnaest meseci. Njenu kaznu od dvanaest godina zbog navodnih "teroristickih aktivnosti u doba rata", Vrhovni sud Srbije je ponistio tokom leta. Novo sudjenje trebalo je da se odrzi polovinom novembra.
Jedan od njenih bivsih cuvara koji je zeleo da ostane anoniman rekao je da su prema Brovini dobro postupali u toku njenog boravka u zatvoru. Imala je svakodnevni pristup posti i novinama. Cuvar je rekao da je Brovina radila u zatvorskom porodilistu, ali je sama odbijala rutinske medicinske preglede.
"Pozdravaljamo oslobadjanje Flore Brovine i drugih zatvorenika, ali ovo je samo jedan korak u nizu problema ljuskih prava sa kojima se mora pozabaviti Savezna Republika Jugoslavija", kaze se u saopstenju Amnesty International. "Potrebno je da sledeci korak bude hitno oslobadjanje drugih politickih zatvorenika koji se nalaze u srpskim zatvorima".
Istog vikenda, jos desetak kosovsko-albanskih zatvorenika koji su proveli petnaest meseci u privoru bez podizanja optuznice, oslobodjeni su iz zatvora u Sremskoj Mitrovici.
Od juna 1999.godine, oslobodjeno je oko 1.250 kosovsko-albanskih zatvorenika, bilo zbog toga sto su oslobodjeni optuznice ili zato sto im je isteklo izdrzavanje kazne. Fond za humanitarno pravo iz Beograda procenjuje da u srpskim zatvorima ima jos 850 kosovskih Albanaca.
Sve cesce se cuju navodi da su neki od oslobodjenih Albanaca "kupili" svoju slobodu dajuci mito srpskim advokatima i sudijama. Postoji vise izvestaja albanskih porodica sa Kosova koje su skupljale izmedju 10.000 i 50.000 nemackih maraka da bi kupile slobodu svojih najblizih.
Amnesty International veruje da su mnogi Albanci pritvoreni u srpskim zatvorima uhapseni samo zato sto su bili Albanci, a ne zato sto su bili umesani u oruzani sukob. Mnoga sudjenja karakteristicna su po krsenju prava optuzenika, kao sto je zabrana pristupa advokatima i neadekvatna sredstva za pripremu odbrane.
U medjuvremenu, na Kosovu jos uvek tavori u privatnim zatvorima nekoliko stotina lokalnih Srba koje su kidnapovali kosovski Albanci.
Pojedini clanovi nove jugoslovenske vlade vrsili su pritisak na Kostunicu da oslobadjanje kosovskih Albanaca uslovi oslobadjanjm Srba koji se nalaze u ovim privatnim zatvorima kao i u zatvorima Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK.
Sve albanske politicke partije na Kosovu, u medjuvremenu naglasavaju da je oslobadjanje njihovih zemljaka preduslov bilo kakvog buduceg dijaloga sa Beogradom
Aktivisti za ljudska prava pozdravili su oslobadjanje Brovine kao "prvi znak da nova vlada menja odnos prema Albancima". Sef UNMIK misije, Bernard Kouchner pozdravio je oslobadjanje Brovine kao "vazan korak u zalecivanju rana".
Brovina, aktivista protiv srpskog rezima na Kosovu, osnovala je Ligu zena Kosova, koja je organizovala mirne masovne proteste protiv beogradskog rezima. Njen Centar za zastitu zena i dece u Pristini, pruzao je zdravstvenu zastitu i uslove za oporavak raseljenih zena i dece u pokrajini.
U toku najzesce NATO kampanje protiv Jugoslavije, 22. aprila 1999. godine, Brovinu je kidnapovalo osam policajaca u civilu. Povlacenjem srpskih snaga sa Kosova u junu iste godine, oko 2.000 zatvorenika, kosovskih Albanaca, ukljucujuci i Brovinu, premesteno je u zatvore u Srbji.
Oslobadjanjem Brovine, nove jugoslovenske vlasti salju snazan signal pomirenja kosovskim Albancima sto ce, nadamo se, voditi smanjenju tenzija izmedju ove dve zajednice.
Kao jos jedan pozitivan znak smatra se nedavna poseta Beogradu Adema Demaqija, jos jednog istaknutog borca za ljudska prava sa Kosova, nekadasnjeg mentora Oslobodilacke vojske Kosova. Demaqijeva poseta je prva poseta jednog istaknutog Albanca od kraja rata.
U medjuvremenu, u Nisu se sudi trojici vojnika Vojske Jugoslavije zbog ubistva albanskog bracnog para na Kosovu prosle godine. Ova trojica vojnika su uhapsena, a istraga protiv njih pokrenuta je jos u avgustu.
Kostunica se zakleo da ce u Srbiji zavesti zakon i red, nakon dolaska na predsednicki polozaj. Preduslov za ostvarenje njegovog obecanja predstavlja reforma korumpiranog i politizovanog sudstva u zemlji. Pored toga sto je oslobodio pojedine politicke zatvorenike, novi predsednik organizovao je tim eksperata iz redova Jugoslovenskog komiteta pravnika da pripreme zakon o amnestiji koji bi trebalo da se usvoji na prvoj sednici Saveznog parlamenta.
Ocekuje se da novo zakonodavstvo nece predstavljati zastitu samo onim Albancima koji su optuzeni za terorizam, vec i hiljadama mladica iz Srbije koji su odbili da ucestvuju u Milosevicevim ratovima.
Zbog toga sto se nisu odazvali pozivu mnoge su nazvali izdajnicima, a oni koji su dezertirali u toku rata na Kosovu jos uvek zive u strahu od moguceg hapsenja.
Da bi se Jugoslavija ponovo vratila u Evropsku zajednicu od velikog je znacaja da pokaze kako postuje zakon i ljudska prava. Iako su preduzeti prvi koraci u tom pravcu, od nje se ocekuje jos mnogo vise.
Dragana Nikolic iz Londona i Marko Ruzic iz Pozarevca su redovni dopisnici IWPR.
