OSLOBADJANJE ALBANSKOG ODMETNIKA IZAZIVA BES U BJR MAKEDONIJI

Vlada Makedonije odrzala je 1. septembra specijalnu sednicu da bi razmotrila kako se moglo dogoditi da etnicki Albanac koji je jedno selo u blizini Skoplja pretvorio u zabranjenu zonu za policiju bude pusten na slobodu posle dobrovoljnog pojavljivanja pred sudom pre dve sedmice.

Dok neki analiticari brane takav potez, govoreci da je vlada uspela da resi dugotrajan problem bez pribegavanja nasilnim policijskim akcijama, drugi strahuju da ovaj dogadjaj uspostavlja opasan presedan. Agim Krasnici i jos desetak naoruzanih ljudi zadavali su glavobolje vladi jos od proslog novembra, kada su preuzeli kontrolu u selu Kondovo, desetak kilometara od Skoplja, prakticno ga pretvarajuci u utociste za kriminalce iz Makedonije i sa Kosova.

Vlada je ignorisala pozive da se izvede policijska operacija velikih razmera da bi se povratila kontrola nad selom, u strahu da bi to moglo pojacati etnicke tenzije u zemlji i generisati podrsku za Krasnicija.

Policija je izdala nalog za njegovo hapsenje nakon sto je ignorisao sudski poziv za saslusanje zbog optuzbi koje su ukljucivale kradju, kidnapovanje i nelegalno posedovanje oruzja. Ali Krasnici je odbio da saradjuje, upozoravajuci da ce u slucaju da se policija priblizi selu napasti samo Skoplje podmetnutim bombama i eksplozivom. U isto vreme, jedan albanski politicar je izjavio za Izvestaj o balkanskoj krizi, BCR, da je Krasnici kontaktirao albanske zvanicnike, trazeci garancije za posteno sudjenje u slucaju da se preda. Predsednik Crvenkovski je u julu sazvao sednicu Nacionalnog saveta za bezbednost da bi se raspravljalo o situaciji u Kondovu. Savet je tada dao zeleno svetlo da Krasnici bude izveden pred lice pravde.

Medjutim, Krasnici se dobrovoljno pojavio pred istraznim sudijom 18. avgusta, u okviru aranzmana koji najvise lici na dogovor o amnestiji,.

Sudija je zakljucio da ovaj cin predstavlja dovoljnu garanciju da ce on biti na raspolaganju sudu tokom sudskog procesa. Na osnovu toga je povucen nalog za hapsenje i doneta odluka da se on ne zadrzava u pritvoru. Odluka suda da ga oslobodi izazvala je ostre kritike kako od strane predsednika, tako i od strane opozicionih stranaka.

Optuzili su vladu da popusta pred zahtevima svojih albanskih koalicionih partnera i da vrsi pritisak na sudove da oslobode Krasnicija.

“S obzirom na ozbiljnost zlocina za koje su optuzeni Krasnici i njegova grupa, sumnjicavost i reakcije koje izazivaju postupci tuzioca sasvim su razumljivi", izjavio je Crvenkovski 26. avgusta.

Predsednik je primietio da je ova odluka u ostrom kontrastu prema pozivu kojim je Savet za bezbednost 14. jula nalozio policiji da uhapsi Krasnicija.

Nacionalisticke opozicione stranke ponavljaju slicne prituzbe. Nikola Gruevski, lider VMRO DPMNE, izjavio je da je uveren da je postignut sporazum o oslobadjanju Krasnicija, upozoravajuci da bi takav potez mogao ohrabriti druge kriminalce.

Zbog ovakvog presedana, izjavio je, dogadjaji poput onih u ovom selu "mogu se ponoviti u buducnosti, pa bi se isti problem mogao stalno ponavljati". Vlada tvrdi da nema nista sa sudskom odlukom i da nije vrsila pritisak na sudstvo.

Pod pritiskom teskih kritika i glasina o amnestiji za Krasnicija, ured javnog tuzioca je pocetkom sedmice negirao sve tvrdnje da je ponudjena amnestija. "Nijedna od optuzbi protiv Krasnicija nije odbacena", receno je u saopstenju.

Ali mnogi analiticari i profesori prava i dalje su uvereni da je vlada bila umesana u ovaj slucaj, uprkos javnim poricanjima. "Sudija je imao sve potrebne razloge da nalozi pritvor za Krasnicija", izjavio je za BCR Vlado Kambovski, profesor prava, dodajuci da ne razume odluku sudije.

Gordan Kalajdziev, jos jedan profesor prava, slicnog je misljenja i tvrdi da je ocevidno da je napravljen politicki dogovor.

"Ima slucajeva u kojima tuzilac zahteva pritvaranje ljudi optuzenih da su ukrali 50 evra", izajvio je on. "Nijedan sudija od integriteta ne bi dozvolio da covek sa ovakvim optuzbama ostane na slobodi."

Drugi brane sud, posmatrajuci, kako kazu, siru sliku.

Oni veruju da je postupak suda deo svesne odluke da se kriza u Kondovu razresi pre ocekivanog donosenja odluke u Briselu o statusu Makedonije kao kandidata za prijem u Evropsku uniju; u takvom trenutku zemlja ne moze sebi dozvoliti da ima teritorije na kojima vladavina zakona ocigledno ne vazi.

Ljubomir Frckovski, politicki analiticar, izjavio je za BCR da je vlada odlucila da oslobodi Krasnicija da bi resila problem Kondova na miran nacin.

"Vlada je procenila da je bolje resiti slucaj Kondova politickim pregovorima", kaze Frckovski za BCR, dodajuci da ishod "izaziva opravdani revolt u javnosti".

Mersal Biljali, savetnik vlade, opisao je nacin na koji je resen Krasnicijev slucaj kao "hrabar potez".

"Nacin na koji je problem resen predstavlja izbor manjeg zla", smatra on. "Bez obzira na reakcije javnosti, dugorocno posmatrano ovo je pozitivan potez.

"Slucaj Krasnici nije zakljucen. Institucije su pokazale toleranciju, ali to ne znaci da ce on ostati nekaznjen, jer je proces protiv njega u toku."

Uprkos takvom optimizmu, neka vazna pitanja u vezi sa slucajem u Kondovu ostaje bez odgovora.

Na primer, nije jasno sta se dogodilo sa teskim naoruzanjem za koje Krasnici tvrdi da ga drzi u selu.

I kao sto je napomenuo jedan oprezni diplomata: "Kakve su garancije da se ovo nece ponoviti?"

U medjuvremenu, Krasnici se moze videti kako sedi u kaficima u centru Skoplja. "Sve sto imam da kazem reci cu na sudu", rekao je za BCR. Mitko Jovanov je novinar skopskog dnevnog lista Dnevnik.