Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Oruzani sukob otkriva podele u UN policiji

Nedavna pucnjava dovela do zahteva za reorganizaciju internacionalne policije.
By Jackson Allers

Nedavni sukob u pritvoru Ujedinjenih nacija na Kosovu, u kojem su pripadnici multinacionalnih snaga UN policije pucali jedni na druge pokrenuo je debatu o sposobnosti policije da sacuva mir na ovoj teritoriji, mesec dana po okoncanju zestokih etnickih nemira koji su odneli 19 zivota.


U sredistu incidenta od 17. aprila, u podeljenom gradu Mitrovici, nasao se jordanski oficir iz Specijalne policijske jedinice, SPU, koji je otvorio vatru na vozila u kojima su bili uglavnom americki UN oficiri. Tom prilikom zivot su izgubila dva americka oficira zenskog pola, a ranjeno ih je 11. Treci oficir koji je ranjen u incidentu kasnije je izdahnuo u bolnici.


Zvanicnici medjunarodne policije brzo su reagovali tvrdnjama da je oruzani sukob samo izolovani incident i da to nece imati uticaja na njihovu ukupnu strategiju.


"Medjunarodna policija i KPS (lokalne kosovske policijske snage) nastavice da odrzavaju vladavinu prava na Kosovu", izjavio je sef policije Kosova Stiven Feler.


I pored takvih izjava koje treba da povrate poverenje, pucnjava je pokrenula pitanja o tome da li je neophodno da multinacionalna policija Ujedinjenih nacija restrukturirana da bi mogla garantovati bezbednost etnicki podeljenom stanovnistvu Kosova.


Aleks Anderson, direktor Medjunarodne krizne grupe za Kosovo, ekspertske organizacije sa sedistem u Briselu, izjavio je da su vec neredi u martu otkrili opasne pukotine unutar ovih snaga.


"U vreme nereda u martu postalo je jasno da snage UN policije nisu kohezivne u uslovima krize i da ne poseduju snazan osecaj identiteta", izjavio je Anderson, dodajuci da ovim snagama nedostaje osecaj "zajednickih vrednosti".


To sto su snage medjunarodne policije pokazale znake pucanja pod pritiskom ne predstavlja iznenadjenje, s obzirom na heterogenu komandnu strukturu i raznolikost zemalja iz kojih dolaze njihovi pripadnici.


Policajci koji obavljaju sluzbu na Kosovu dolaze iz vise od 40 zemalja, od kojih neke imaju prilicno sumnjiv nivo zastite ljudskih prava, a druge nedovoljnu tradiciju u organizaciji policijske sluzbe.


Situacija je dodatno iskomplikovana time sto neke od zemalja koje ucestvuju u UN policijskim snagama na Kosovu imaju nerazresene sukobe oko teritorija, kao sto su Indija i Pakistan, dok druge imaju predistoriju losih odnosa, kao Grcka i Turska.


Lokalni kriticari UN policije se zale da politicki pritisak zemalja clanica UN, koje zahtevaju da budu ukljucene u visoko isplative medjunarodne policijske misije, cesto ima prednost u odnosu na objektivnu procenu sposobnosti nekih od ovih zemalja da obavljaju takve duznosti.


"Svih 3.500 internacionalnih pripadnika UN policijskih snaga imaju sopstvene kulturne referentne tacke", izjavio je Anderson, dodajuci da takve referentne tacke nije lako napustiti kada dodje trenutak da se primene neki drugaciji standardi organizacije policije.


Portparol UN policije Niradz Sing izjavio je da ove snage jos cekaju na rezultate istrage povodom sukoba u Mitrovici i da se ne mogu ocekivati nikakve reforme dok se ne ispitaju nalazi istrage.


"Ukoliko se pokaze da je napad bio politicki organizovan, tek onda cemo preduzeti mere koje ce uzimati u obzir etnicke ili nacionalne razlike unutar policijskih snaga", izjavio je on.


Kosovari koji su radili sa UN snagama kazu da animozitet koji postoji izmedju razlicitih policijskih jedinica nije nikakva tajna.


"Ova 'marmelada' od policija iz razlicitih zemalja predstavlja eksperiment koji treba da pokaze kako se policijski sistem moze integrisati", izjavio je bivsi prevodilac UN Samir Potera.


"Primetio sam osecanje inferiornosti medju policajcima koji dolaze iz zemalja u razvoju. To sam jasno osetio kod jordanskih policajaca."


Potera je izjavio da je takodje primetio snazna antiamericka osecanja kod nekih od pripadnika policije sa kojima je radio tokom 18 meseci kao policijski prevodilac. To osecanje bilo je najsnaznije kod onih koji su dolazili iz zemalja koje je opisao kao istocne.


Albanska etnicka vecina na Kosovu, s druge strane, dozivljava Amerikance kao oslobodioce – sto je nasledje uloge koju su odigrali Medlin Olbrajt, bivsi drzavni sekretar, i Bil Klinton, bivsi predsednik, predvodeci inicijativu za vazdusnu kampanju NATO-a kojom je okoncana srpska uprava na Kosovu 1999. godine.


Znaci proamerikanizma utkani su u tkivo svakodnevnog zivota u kosovskoj prestonici Pristini. Ogroman plakat sa Bilom Klintonom koji mase - dominira univerzitetskim kompleksom. Glavna ulica nazvana je po Klintonu, dok kopija Kipa slobode krasi jedan od najvecih hotela na putu do makedonske prestonice, Skoplja.


Lokalni analiticari kazu da Albanci na Kosovu svaki napad na policijsko prisustvo SAD dozivljavaju kao napad na policijske snage u celini.


Blerim Salja, urednik kosovskog nedeljnika “Zeri”, izjavio je 17. aprila da je pucnjava predstavljala jos jedna poziv na budjenje za UN, posle nereda od 17. marta – i da je tim dogadjajem "jos jednom potvrdjeno nesto sto se zna vec mesec dana: sistem UN policije mora biti podvrgnut sustinskim promenama."


Ali, kakve bi te promene trebalo da budu, to je vec manje jasno, kako Kosovarima, tako i pripadnicima medjunarodnih organa vlasti na Kosovu.


Nespremni da otvore javnu diskusiju o tome kojim zemljama bi Kosovari dali prednost pri formiranju policijskih snaga, zvanicnici UN nerado govore o mogucim promenama unutar policije.


Na zajednickoj konferenciji za stampu odrzanoj jedan dan pre pogreba ubijenih americkih oficira, americki, jordanski, turski i austrijski komandanti izdali su zajednicko saopstenje u kojem izrazavaju nadu da ova tragedija nece uticati na njihovu saradnju.


Ipak, pokazivanje solidarnosti verovatno nece okoncati dalje rasprave na ovu temu. U Beogradu, Vlada Srbije iznela je stav da ovaj incident dokazuje odsustvo bezbednosti za preostalih oko 80.000 Srba na Kosovu, koji su bili meta etnickog nasilja proslog meseca.


U isto vreme, Oliver Ivanovic, vodja lokalne srpske koalicije “Povratak” i clan predsednistva kosovskog parlamenta, ponovio je slicne kritike.


"Ovaj dogadjaj pokazuje slabosti u strukturi lokalnih policijskih snaga", rekao je on. "Stvarnost pokazuje da se odjeci dogadjaja na Bliskom istoku mogu osetiti i ovde. Znam da su policajci profesionalci, ali oni su i ljudska bica."


Iznenadjujuce, cini se da je potreba da se preispita struktura UN policije jedna od retkih stvari u kojima nema znacajnijih razlika u misljenju izmedju Albanaca i Srba.


Dzekson Alers je americki novinar koji odnedavno boravi na Kosovu.