Optimizam kosovskih Srba
Opkoljene zajednice kosovskih Srba vide svetlost na kraju tunela.
Optimizam kosovskih Srba
Opkoljene zajednice kosovskih Srba vide svetlost na kraju tunela.
Ovih dana u redovima kosovsko-srpskog rukovodstva vlada optimizam. Raspadom rezima Slobodana Milosevica i nakon brzog obnavljanja medjunarodnog ugleda Srbije i dolaska na vlast predsednika Vojislava Kostunice, ovo rukovodstvo veruje da ce stvari konacno krenuti na bolje.
"Promene su zaista ohrabrujuce", rekao je otac Sava, savetnik i portparol vladike Artemija. Stab vladike nalazi se u srednjevekovnom manastiru unutar srspke enklave Gracanice koja je u okruzenju svedskih jedinica KFOR-a. "Veliko je olaksanje sto konacno vidimo svetlost na kraju tunela".
Gracanica je udaljena jedva desetak minuta voznje od Pristine, ali Srbi ne mogu da dodju do nje bez medjunarodne pratnje, a da ne stave na kocku svoj zivot. Ovaj manastir je mesto u kojem cesto borave uvazeni strani gosti.
Sudeci po ocu Savi, kosovski Albanci "gotovo da su imali nezavisnost u rukama" u vreme vladavine Milosevicevog rezima u Beogradu. "Sada se kosovski Srbi nadaju da ce nova vlada moci da zastiti nasa prava i interese nase drzave".
Isto pozitivno raspolozenje prevladava u severnoj Mitrovici koja je pod kontrolom Srba. Oliver Ivanovic, lider Srpskog nacionalnog veca, SNV, u ovom gradu veruje da su izborna pobeda Kostunice i kraj izolacije Srbije potpuno preobrazili politicku srecu ove pokrajine.
Kosovski Albanci, predvidja Ivanovic, nacice se u "sve vecoj izolaciji" ukoliko i dalje budu odolevali zahtevima medjunarodne zajednice za nastavak pregovora o povratku jugoslovenskih trupa i priznanja jugoslovenskog suvereniteta.
"To se desilo i sa nama", rekao je Ivanovic govoreci o periodu pre pada Milosevica, "ali svetska politika moze se preko noci promeniti i ona se vec promenila".
Po Rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija, kojom je okoncana vladavina Srbije na Kosovu, doslo je do formiranja UN vlasti, UNMIK, i KFOR, a "stotinama" jugoslovenskog i srpskog "osoblja" bice kasnije dozvoljeno da se vrati na Kosovo radi obavljanja specificnih zadataka.
Dok je Milosevic jos uvek bio na vlasti u Beogradu nije bilo ni govora da ce se to desiti.
Za sada, medjunarodne vlasti odlucuju cak i o simbolicnom povrataku trupa. Sef UNMIK, Bernard Kouchner kaze da bi se radije skoncenrisao na povratak Srba i drugih koji su pobegli ili su morali otici sa Kosova posle juna 1999.godine.
"Hajde da radimo prvo na povratku civila. Predstavnici, cak i simbolicni, ljudi koji su ubijali i pocinili masovne zlocine...ne!", rekao je on.
Ipak, Ivanovic se slaze da je suvise rano pokretati to pitanje, delom sto zna da bi obicni srpski civili mogli biti ubijeni iz osvete. On, takodje, veruje da medjunarodna zajednica ima duznost da ispuni svoje obaveze iz Rezolucije 1244, narocito u svetlu najnovijih promena u Beogradu.
"Moramo jos malo pricekati", rekao je on, "ali kad tad ce doci savezne trupe na Kosovo. Medjunarodni zvanicnici moraju objasniti Albancima da je ovaj sporazum postignut na najvisem nivou, u Savetu bezbednosti UN. Politicki llideri nisu tu samo za objavljivanje dobrih vesti.".
Do sada, politika kosovskih Srba odvijala se u znaku unutrasnjih razmirica. SNV vladike Artemija iz Gracanice bilo je u svadji sa SNV iz Mitrovice. Unutar same Gracanice SNV se nije slagalo sa Srpskim pokretom otpora, a sve ove grupe bile su u konfliktu s predstavnicima starog rezima.
Sve do pada Milosevica, ovi predstavnici su i dalje imali uticaj medju Srbima. U velikoj meri do toga je dolazilo zbog toga sto su imali kontrolu nad finansijskim sredstvima za plate i penzije koja su nastavila da pristizu iz Beograda. Od Kostunicine pobede, zvanicnici nekadasnje Miloseviceve vladajuce partije utrkuju se ko ce pre da se dodvori UNMIK.
Sada se glavne srpske grupacije nadaju da ce naci zajednicki jezik, a vladika Artemije je vec pisao Kostunici s molbom da organizuje susret svih srpskih partija na Kosovu.
Pitanje kako ce Srbi biti predstavljeni u kosovskim opstinama je od najvece vaznosti. Oni su bojkotovali opstinske izbore odrzane 28.oktobra. U principu ce UNMIK imenovati Srbe, ali ko ce biti postavljen i kakav ce biti odnos snaga u mesovitim opstinama jos uvek nije jasno.
Znacajno je sto su Ivanovic, vladika Artemije, otac Sava i Trajkovic bili pristalice nekadasnje opozicije Srbije pre pocetka izbora, i sto i sada podrzavaju novog predsednika. Ova podrska Kostunici znaci da bi Srbi mogli da budu tvrdji u pregovorima sa UNMIK.
Na primer, iako se sve grupe slazu da je potrebno da se oslobode svi albanski politicki zatvorenici koji se nalaze u Srbiji, oni takodje kazu da bi ovo pitanje trebalo povezati sa sudbinom, kako kazu, 960 nestalih Srba i pripadnika drugih manjina za koje se pretpostavlja da su mrtvi, stradalih posle povlacenja jugoslovenskih snaga u junu 1999.godine.
Sledecih nedelja rukodstvo kosovskih Srba i kosovskih Albanaca nacice se pred novim iskusenjima.
Otac Sava, na primer, kaze da se rukovodstvo kosovskih Srba suocava sa dilemom: dok s jedne strane podrzava ideju izbora na celoj teritoriji ove pokrajine, ono se zalaze za tu ideju jedino kada procene da su ispunjeni odredjeni uslovi. "To znaci", kaze on sa osmehom na licu, "kad ja budem mogao na biciklu da odem odavde do Peci".
Izbornu pobedu umerenog Ibrahima Rugove na lokalnim izborima, Ivanovic odbacuje kao irelevantnu, ali je otac Sava pozdravlja s oprezom.
U zelji da istakne pojedina veoma teska pitanja sa kojima bi se buduci pregovaraci mogli susresti, on je rekao: "Ako ce sutra Srbi sedeti u kosovskom parlamentu ko ce predstavljati Kosovo u parlamentu Savezne Republike Jugoslavije?"
Pitanje poput ovoga izaziva bes albanskog rukovodstva u pokrajini koje kaze da nece prihvatiti nista manje od poptune nezavisnosti i da lokalno srpsko stanovnistvo moze imati ulogu u buducnosti ove teritorije jedino ukoliko priznaju da je Kosovo njihova zemlja, a ne Srbija.
"Ne zelimo da budemo deo institucija koje ce nas narod odvlaciti jos dalje od SRJ", kaze otac Sava, "pa, ipak, zelimo da ucestvujemo u njihovom radu da bi se islo napred".
Dobro raspolozenje, zacudo, vlada i u poznatom "Yu projektu" u delu Pristine zvanom Ulpijana. Ovde zivi oko 150 Srba u sumornim stambenim blokovima, opkoljeni neprijateljski raspolozenim Albancima. Cuvaju ih petnaestak britanskih komandosa dvadeset i cetiri sata, a nedavno je na njih ispaljena i raketa.
Srbi ovde prezivljavaju zahvaljujuci tome sto u svakoj porodici, bar jedna osoba radi za UNMIK, KFOR ili stranu nevladinu organizacija i stoga zaradjuje vise nego sto bi se mogla nadati u Srbiji. "Za sada su", kaze jedan od stanovnika, Suncica Rakcevic, Srbi iz "YU projekta", "odabrali novac a ne slobodu".
Nebojsa zivi sa svojom suprugom i cetvoro dece u jednom stanu. Kaze da on i njegovi prijatelji misle da ce im izbor Kostunice na mesto predsednika "bar malo olaskati zivot". Za sada niko iz ove porodice ne moze proviriti iz dvorista ove zgrade, a njegova deca idu autobusom, pod oruzanom pratnjom u jednu srpsku enklavu u skolu.
Zivoti Nebojse i clanova njegove porodice bili bi ugrozeni ukoliko bi se prosetali centrom Pristine i posetili veliku, nedovrsenu srpsku pravoslavnu crkvu. Bez sumnje, atmosfera ovde je nadrealna.
Unutar ove crkve nalazi se veliki sator. U ovom satoru su tri britanska komandosa. Ukoliko se pojavite u pravo vreme mozete ih videti kako sede na kaucu, uz casu caja i gledaju "Eastenders" ili neki drugi popularni program britanske televizije. Cetvrti covek u njihovoj jedinici drzi strazu napolju da kosovski Albanci ne bi sravnili sa zemljom ovu crkvu koju smatraju za simbol omrazene proslosti i ljudi ciji je povratak ovde nepozeljan.
U Pristini zivi jedva 700 Srba. Cinjenica koja izaziva sok, jeste da ukoliko ukljucite hiljade britanskih trupa koje su stacionirane ovde, kao i ceo britanski kontigent u stabu UNMIK, u glavnom gradu srpske "svete zemlje" ima vise Britanaca nego Srba. Medjutim, ovo nije razlog zbog kojeg bi Srbi trebalo da prestanu da se nadaju.
Tim Judah je autor knjiga "Kosovo: Rat ili Osveta" i "Srbi, istorija, mit i razaranje Jugoslavije" koje je izdao Yale University Press.
