Okrutna Realnost Pod Bombama

Posle vise od 70 dana bombardovanja koje je u ovom periodu konstantno eskaliralo, prkos i junacenje sa kojim je Beograd docekao vazdusne napade su potpuno nestali.

Umesto pevanja i igranja na mostovoma, i javnom izrazavanju beskrajne lojalnosti neprikosnovenom vodji Srbije i herojskoj vojsci, Beogradjani su bili primorani da pocnu da se prilagodjavaju na zivot bez struje i vode. I poceli su da se pitaju: "Koliko ce ovo trajati?" "Zasto moramo da trpimo ovakve uslove?"

Uprkos velikom broju zrtava i masovnom razaranju, grad je simulirao normalan zivot tokom prva dva meseca bombardovanja, ne zeleci da se suoci sa realnoscu, troseci rezerve patriotizma i besa.

Medjutim, sada se apatija uvlaci u zitelje jugoslovenske prestonice, pogotovo one iz visespratnica, roditelja male dece i hronicne bolesnike.

Na ulicama su sablasno prazni tramvaji i trolejbusi, uzurbani ljudi zabrinutih lica i sve duzi redovi za hleb, ulje, secer i cigarete.

Pocetkom treceg meseca bombardovanja, pogodjene su i tesko ostecene termoelektrane "Obrenovac A" i "Drmno", koje snabdevaju Beograd sa elektricnom energijom. Od tada se grad napaja sa sest odsto neophodne elektricne energije.

Posledica toga je da je gotovo citav grad bez struje. Cak i pekare i zdravstvene ustanove - ukljucujuci i cetrnaestospratni Institut za majku i dete - su cesto bez struje i vode.

"Uzasno!," kaze Jovanka Blagojevic, sluzbenica iz novobeogradskog Bloka 45, koja zivi na osmom spratu, sa bolesnom majkom i dvoje dece. "Nema stuje, vode, hleba i mleka," ona kaze. "Kako sici u prodavnicu i popeti se do stana, oprati zube, sudove i spremiti hranu za decu?"

"Sve je problem, pogotovo uvece, pod svecama. Trosimo poslednje zalihe hrane i novca," kaze.

Vecina Beogradjana, naviknuta na nestasice poslednjih godina, pripremila se za mogucnost dugog bombardovanja.

Mnogi su se snabdeli petrolejkama, primusima i plinskim resoima jos prilikom prvih ozbiljnijih NATO pretnji u oktobru prosle godine.

Inace, sva neophodna pomagala za zivot bez struje - baterije, svece, i baterijske lampe - prodaju se na ulicnim standovima. Najjeftinije osvetljenje daju kandila u kojima gori upotrebljeno jestivo ulje.

Na Beogradskom buvljaku cveta prodaja plinskih boca sa gorionikom, tranzistora i klasicnih telefona (jer digitalni ne rade bez stuje).

Novine su prepune rubrika koje nude "savete za prezivljavanje" koje domacice sakupljaju i dele sa prijateljicama. Tu se mogu naci saveti kako se leciti bez lekova, biljem, cajevima, travama i akupunkturom, kao i saveti o pripremanju hrane bez struje i plina.

U drugim clancima nude se starinski saveti kako meso sacuvati bez zamrzivaca - zaliveno mascu - ili kako uciniti da hleb duze traje osusiti ga u rerni na sto stepeni kad dodje nesto malo struje.

Rezultati prvog ratnog istrazivanja javnog mnjenja koje je pocetkom maja sproveo beogradski Institut za politicke studije ukazuje da 71 odsto gradjana trpi posledice zbog nestasice pojedinih dobara.

Istrazivanje je takodje pokazalo da vise od polovine zaposlenih sada ne radi, ili je zbog posledica rata trajno ostalo bez posla. Takodje, da je 42 odsto punoletnih gradjana moralo da napusti stan ili kucu da se premesti na bezbednije mesto.

Cak 72 odsto gradjana Srbije trpi posledice zbog otezanog kretanja usled rusenja mostova i ostecenja saobracajnica, a 96 odsto je suoceno sa psihickim patnjama zbog zabrinutosti za svoju i buducnost svoje porodice.

Novi grafiti koji su osvanuli u gradu su odraz promene raspolozenja. Iako se NATO, americki predsednik Bil Klinton i Zapad jos uvek dozivljavaju kao glavni neprijatelji, Slobodan Milosevic je u ziti mnogih gorkih pitanja.

"Slobo, sto srusi Vukovar?", je napisano na zidu zgrade u centru Beograda. Kao da Beogradjani polako pocinju da shvataju razmere zlocina koji su pocinili u tom nekada divnom gradu u Hrvatskoj koji je jugoslovenska vojska sravnila sa zemljom 1991. godine.

Kada je NATO bomba pogodila Beli dvor, rezidenciju Slobodana Milosevica, nekoliko grafita se pojavilo na zidovima sirom jugoslovenske prestonice: "Slobo, kas si nam bio najpotrebniji nije te bilo kod kuce."

Autor je nezavisni novinar iz Beograda ciji identitet se ne objavljuje.