Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Obaveza uzdrzavanja od pretenzija prema Bosni

Beograd i Zagreb na balkanskom samitu spremno priznaju teritorijalni integritet Bosne, ali ne ulaze u druga vazna pitanja.
By Senad Slatina

Prilikom susreta u Sarajevu ove sedmice, predsednici Jugoslavije i Hrvatske su objavili da ce se ubuduce uzdrzavati od bilo kakvih pokusaja da pripoje delove bosanske teritorije.


Obaveza koju su tako prihvatili jedan je od nekoliko znacajnih rezultata sastanka odrzanog 15.jula izmedju predsednika Jugoslavije Vojislava Kostunice, predsednika Hrvatske Stjepana Mesica i bosanskog tripartitnog predsedništva koje cine, Beriz Belkic, Zivko Radisic i Jozo Krizanovic.


Slozeniji problemi gurnuti su pod tepih. Susret je opisan kao istorijski zato sto je to bio prvi skup ove vrste jos od potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu, cime je zavrsen rat u Bosni u novembru 1995. Uz to, skup je organizovan bez ikakve pomoci medjunarodne zajednice.


Okupljeni lideri su opsirno govorili o svojoj posvecenosti miru i stabilnosti, ali nisu konkretnije razmatrali nijedan od vaznih problema koji jos uvek opterecuju njihove odnose. Ipak, prihvacena obaveza postovanja teritorijalnog integriteta Bosne smatra se velikim napretkom.


Tokom poslednje decenije i Hrvatska i sada rastrzana Jugoslavija pokusavale su da podele zemlju izmedju sebe. Ipak, u Sarajevu su lideri iz Beograda i Zagreba jasno priznali drzavnost Bosne. Kostunica i Mesic su obecali da ce postovati nepovredivost njenih granica.


Mesic je to najjasnije formulisao govoreci da "svi oni koji su verovali da je moguce napraviti Veliku Srbiju ili Veliku Hrvatsku na racun Bosne i Hercegovine treba da zaborave na svoje iluzije."


Skup je okoncan prilicno neupecatljivim saopstenjem u sedam tacaka, kojim se "poziva na", "naglasava", "potvrdjuje" i "ohrabruje" razvoj dobrih odnosa.


Dvojica sefova drzava naglasili su svoju posvecenost implementaciji nacela Dejtonskog mirovnog sporazuma, pozvali na regionalnu saradnju, zalozili se za povratak izbeglica i osudili sve oblike terorizma, bez obzira na motive ili identitet vinovnika.


Ipak, lideri su se uzdrzali od pokretanja ozbiljnih pitanja koja jos uvek opterecuju njihove odnose. Nije bilo govora o naknadi ratne stete, hapsenju ratnih zlocinaca, imovinskim problemima, ili tuzbi za genocid koju je Sarajevo pokrenulo u Hagu protiv Jugoslavije.


Nisu razmatrane ni aspiracije Bosne da koristi hrvatsku luku Ploce kao svoj glavni izlaz na more. Takodje nije bilo reci o Prevlaci, spornoj teritoriji na granici Jugoslavije i Hrvatske.


Ucesnici su cak izbegli i pitanje za koje se ocekivalo da ce biti predmet zustrog sporenja na sastanku - Kostunicino izvinjenje za rat u Bosni.


Razliciti bosanski politicari su pre ovog susreta izjavljivali da se odnosi izmedju Beograda i Sarajeva ne mogu znacajnije popraviti pre nego sto Kostunica i njegove kolege ponude izvinjenje za ulogu koju su Srbija i Jugoslavija imale u sukobu.


Tokom citavog rata, Srbija je otvoreno podrzavala snage bosanskih Srba i direktno ucestvovala u njihovim vojnim operacijama. Samo nekoliko dana pre samita, omladinska grupa Muslimanskog bratstva distribuirala je u Sarajevu plakat koji prikazuje Kostunicu sa kalasnjikovom u rukama i sadrzi citate iz govora kojim glorifikuje tradicije srpskog radikalnog cetnickog pokreta.


Nekoliko dana pre sastanka, bosnjacki predsednik sarajevskog predsednistva, Beriz Belkic, dao je izjavu da Kostunca treba, ako ne da ponudi izvinjenje, onda bar da izrazi svoje zaljenje zbog sukoba.


Ali, kada je iz Beograda signalizirano da jugoslovenski predsednik nema nameru da prihvati takve sugestije, Belkic je ublazio voj stav. Dan pre samita rekao je za lokalne medije da ne zeli da ovo pitanje omete citav dogadjaj.


Kostunica je jasno stavio do znanja da se njegovo vidjenje skorasnje istorije znacajno razlikuje od vidjenja koje je prihvaceno u Sarajevu. Na pitanje novinara da li ce iskoristiti ovu priliku da pozove najpoznatijeg optuzenika za ratne zlocine u regionu - ratnog lidera bosanskih Srba Radovana Karadzica - da se preda Hagu, sef jugoslovenske drzave hladno je odgovorio, "Ne vidim zasto bih se time bavio. Postoji mnogo drugih stvari koje okupiraju moju paznju."


Zbog rasirenog neprijateljskog odnosa prema Kostunici i drugim beogradskim zvanicnicima koji su ucestvovali u razgovorima uvedene su pojacane mere bezbednosti. Neki lokalni mediji su spekulisali mogucnoscu da muslimanski ekstremisti organizuju atentat na Kostunicu, ali ni NATO ni lokalna policija nisu mogli potvrditi da se takav potez moze ocekivati.


SFOR, mirovne snage koje predvodi NATO, preko vikenda su prakticno blokirale Sarajevo kontrolnim punktovima i pretresale sva vozila koja su ulazila u grad. U kolonama vozila na prilazima gradu ponegde se cekalo i po tri sata na ulazak u prestonicu.


Senad Slatina je novinar sarajevskog nedeljnika "Slobodna Bosna".