Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

O navodnom „terorisanju konvoja“ u Srebrenici

Bivši pripadnik Dačbata priseća se oskudice goriva i hrane u istočnobosanskom gradu.
By Rachel Irwin
  • Prosecution witness Robert Franken in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)
    Prosecution witness Robert Franken in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 725, 20. januar 2012.)

Vojska bosanskih Srba je sprečavala da gorivo i ostale potrepštine dospeju do srebreničke enklave, a i krala je vozila Ujedinjenih nacija – izjavio je ove sedmice bivši pripadnik Holandskog bataljona UN-a na suđenju Radovanu Karadžiću.

Kao pripadnik holandske vojske, svedok optužbe Robert Franken je u istočnobosanskom gradu Srebrenici boravio u periodu od januara do jula 1995., i to kao pripadnik jedinice mirovnih trupa UN-a poznate pod nazivom Dačbat. Počev od 1993., Srebrenica je uživala status demilitarizovane „bezbedne zone“ UN-a.

Uprkos tome što je enklava imala zaštićen status, snage bosanskih Srba su početkom jula 1995. počele da je granatiraju, a 11. jula su je i zvanično zauzele. Narednih je dana na različitim lokacijama oko Srebrenice bilo ubijeno oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. Taj masakr su i Haški tribunal i Međunarodni sud pravde (MSP) proglasili genocidom.

Kao nekome ko je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik bosanskih Srba, Karadžiću se pripisuje individualna i komandna odgovornost za Srebrenicu, ali i za opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je ubijeno skoro 12,000 ljudi.

U optužnici protiv njega se – u ukupno 11 tačaka – navodi da je on odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog razmeštanja stanovništva, čime je „doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.

Karadžić je uhapšen u julu 2008., nakon što je 13 godina proveo u bekstvu. Iskazi svedoka na njegovom suđenju traju od aprila 2010., a optuženi se u sudnici brani samostalno.

Po rečima svedoka Frankena, sprečavanje dostavljanja goriva i ostalih potrepština u enklavu je u mesecima uoči masakra poprimirlo razmere „terorisanja konvoja“. On je rekao da je Dačbat bio prinuđen da sve svoje potrebe za energijom zadovoljava posredstvom generatora, te da nisu mogli da kuvaju, niti da greju svoje objekte.

Situacija je bila još teža za civilno stanovništvo, kojem u suštini nije dopremana ni hrana – kazao je svedok.

„Postojao je apsolutni nedostatak hrane za civilo stanovništvo“, rekao je Franken, dodajući da su ljudi morali da se oslone na vlastite zalihe.

Do juna 1995., vojnici Dačbata su se primakli kraju svojih sledovanja i jeli su „puter od kikirikija i rižu deset dana“.

Tužilaštvo je zatim emitovalo video-snimak, na kojem se videlo kako Ratko Mladić, komandant čitave vojske bosanskih Srba, ulazi u Srebrenicu i govori svojim vojnicima da ne „prefarbavaju“ vozilo UN-a koje su zaplenili. Mladić im je rekao i da odenu odeću koju su zaplenili, kako bi izgledali kao pripadnici mirovnih trupa Ujedinjenih nacija (UNPROFOR).

Mladić je uhapšen 26. maja, nakon što je 16 godina proveo u bekstvu. Trenutno čeka početak suđenja u Hagu.

„Da li vam je ikada bila ukradena oprema?“, pitala je svedoka tužiteljka Kimberli Vest (Kimberly West). Franken je potvrdio da se to dešavalo, dodajući da je čuo za izveštaje po kojima su „Srbi koristili štitnike i šlemove kako bi se predstavili kao pripadnici UN-a“.

A kada je na Karadžića došao red da unakrsno ispita svedoka, on se osvrnio na situaciju sa gorivom u enklavi.

„Kako ste razumeli te restrikcije u snabdevanju gorivom? Zbog čega su se desile?“, pitao je Karadžić.

„Cilj terorisanja konvoja, kako sam ja to nazvao, bio je da se umanji sposobnost Dačbata“, odgovorio je Franken.

„Zbog čega bismo se mi bavili Dačbatom, zašto bismo želeli da je umanjimo?“, pitao je okrivljeni.

„Ukoliko su Srbi želeli da nađu rešenje za enklave – na primer, da ih napadnu i neutralizuju – bilo bi im u interesu da umanje operativne sposobnosti [Dačbata]“, odgovorio je svedok.

„Zašto bi nam smetao Dačbat? Mislite li da smo očekivali da ćete se boriti protiv nas?“, ponovio je Karadžić.

„Zašto biste uradili bilo šta – to ja ne znam. Mogu samo da kažem da je logistička situacija bila [takva] . . . da smo bili onesposobljeni“, kazao je Franken.

Karadžić je nastavio da insistira na tom pitanju, tvrdeći da je u interesu bosanskih Srba bilo da Dačbat bude dobro opremljen, kako bi „demilitarizovao tu zonu i sprečio Dvadeset i osmu diviziju [vojske bosanske vlade] da nas ubija“.

„To bi bilo logično, ali terorisanje konvoja ukazuje na suprotno“, nastavio je Franken.

Karadžić je svedoka potom pitao da li zna da je gorivo bilo nelegalno dopremano u enklavu kako bi se pomagalo nešto što je okrivljeni nazvao „muslimanskom vojskom“.

„Zbog čega govorimo o švercovanju goriva?“, pitao je Franken. „Postojali su Dačbat i civilno stanovništvo kojem je gorivo bilo neophodno za opstanak. Zašto govoriti o ’švercovanju’? Niste nameravali da im dopustite da imaju gorivo. Prilično sam siguran u to da konvoji UN-a za Srebrenicu nisu bili zloupotrebljavani.“

Karadžić je rekao da su ti konvoji dostavljali gorivo „našim neprijateljima“.

„Sećate li se da je nakon dolaska svakog konvoja muslimanska vojska bila daleko aktivnija u svojim dejstvima?“, pitao je okrivljeni.

„Nismo dobijali izveštaje da je zapaženo njihovo pojačano delovanje nakon što bi neki konvoj UN-a – odnosno, konvoj namenjen Dačbatu – stigao. To je netačno“, kazao je Franken.

„Da li ste stekli utisak da su Muslimani iz Srebrenice bili usredsređeni samo na odbranu enklave ili su aktivno planirali da napadnu srpske teritorije?“, pitao je Karadžić.

„Ukoliko mislite na obično muslimansko stanovništvo, oni su bili zaokupljeni opstankom. Što se tiče Dvadeset i osme divizije – znam za neke napade koje je izvršila na srpsku teritoriju, a da li su imali planove ili strategiju, to ne znam“, kazao je Franken.

Suđenje se nastavlja sledeće sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.