Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Novac kupuje Albancima slobodu

Aktivisti za ljudska prava u Srbiji, optuzuju sudije i advokate da profitiraju od uhapsenih Albanaca.
By Vlado Mares

Kosovski Albanci tvrde da moraju da plate srpskim sudijama i advokatima otkup za oslobadjanje njihovih rodjaka koji su zatoceni u srpskim zatvorima od rata na Kosovu.


Sudeci po podacima International Crisis Group, srpsko sudstvo ucenjuje mnoge porodice ovih zatvorenika. Izvestaji nagovestavaju da Albanci placaju advokatima izmedju 10.000 i 50.000 DEM za oslobadjanje njihovih rodjaka.


Od jedne porodice iz okoline Drenice na Kosovu nedavno je trazeno 15.000 DEM za otkup slobode njihovog rodjaka koji je odveden zajedno sa stotinama ostalih Albanaca prilikom povlacenja srpske vojske i policije sa Kosova 1999.godine. Ova familija nema taj novac i apelovala je za pomoc medju ostalim seljacima u selu da bi se suma sakupila.


Albanci moraju da pribegavaju mitu zbog oklevanja Beograda da oslobodi pritvorene koji su, neki veruju, postali taoci. Medjunarodna zajednica ne moze mnogo sta da preduzme posto sporazum u Kumanovu kojim je zavrsen rat na Kosovu, ne spominje sudbinu ovih zatvorenika.


Nema nezavisnih podataka o broju Albanaca u srpskim zatvorima, ili o tome koliko ih je do sada oslobodjeno. U aprilu je srpski ministar pravosudja, Dragoljub Jankovic, rekao novinarima da je 1.071 lica oslobodjeno iz 31 zatvora i da je jos uvek zatvoreno oko 960 Albanaca.


Mnogi od njih ne znaju svoje optuznice. Pod medjunarodnim pritiskom, sudovi u Srbiji poceli su pocetkom ove godine da resavaju desetine slucajeva, kaznjavajuci zatvorenike visokim kaznama. Ovaj potez naisao je na ostru kritiku medjunarodne zajednice. U maju su 143 etnicka Albanca osudjeni za terorizam i dobili kazne od sedam do 13 godina.


Medjutim, albanski politicki analiticari veruju da je nedavno doslo do promene stava beogradskih vlasti, u ociglednom nastojanju da se prikazu kao tolerantni. Oni kazu da su zatvorenici optuzeni za terorizam kaznjeni onoliko vremena koliko su proveli u zatvoru, da bi nakon toga bili pustani na slobodu.


Tokom nedavnog sudjenja u Pozarevcu, takozvana grupa Orahovac, sastavljena od 24 Albanca kaznjena je pojedinacnom kaznom od dve godine zatvora zbog terorizma i neprijateljskih delatnosti. Oni su optuzeni da su postavili barikadu na putu Bela Crkva-Orahovac 18.jula 1998.godine. Srbi kazu da je tom prilikom ubijen jedan policajac, a drugi ranjen.


Uprkos tezini optuznice, ovi Albanci su oslobodjeni tri dana posle izricanja presude 21.jula kada je istekla njihova dvogodisnja kazna.


U nekim slucajevima, ocigledno je doslo do novcane transakcije. Pristinska "Dita" objavila je 22. jula da je 27 Albanaca pusteno na slobodu iz zatvora u Sremskoj Mitrovici i Nisu, za sumu od 10.000 DEM po glavi.


Natasa Kandic direktor Fonda za humanitarno pravo iz Beograda nedavno je izjavila da je do oslobadjanja Albanaca doslo nakon diplomatskog pritiska.


Ona je, ipak, upozorila da jedan broj advokata i sudija stice znatnu sumu novca na racun albanskih zatvorenika.


Prica se da albanske porodice stupaju u kontakt za lokalnim advokatima koji imaju dobre advokatske veze sa Srbijom. Lokalni advokat ustanovljava cenu koja pokriva njihovu uslugu, uslugu advokata u Srbiji i novac za sudiju koji odredjuje oslobadjanje. Cena varira u odnosu na vaznost zatvorenika, bogatstvo njegove porodice i tezinu optuzbe.


Albanci kazu da je podmicivanje postojalo i pre NATO intervencije. Kazu da sudije, optuzenici, advokati i klijenti znaju kako funkcionise ovaj sistem.


Gordana Igric je urednik za Balkan u IWPR. Vlado Mares je redovni dopisnik IWPR.