Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Nova Sansa Za Medjuetnicke Odnose

Kandidat VMRO-DPMNE, Boris Trajkovski, izasao je kao pobednik posle proslomesecnih predsednickih izbora u Makedoniji, uprkos optuzbama o izbornim prevarama, navodno na zapadu zemlje, nastanjenog Albancima. Medjutim, sta ovo znaci za etnicku harmoniju zem
By Ibrahim Mehmeti

Posle optuzbi o izbornim prevarama, biraci iz 23 izborna okruga, uglavnom na zapadu Makedonije, vratili su se na svoja biralista 5.decembra da bi ponovo glasali.


Sudeci po izvestajima drzavne izborne komisije rezultati pokazuju da je kandidat VMRO-DPMNE, Boris Trajkovski, dobio 133 hiljade glasova, dok je njegov rival iz Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), Tito Petkovski dobio samo 3,600 glasova.


Kada se ovi rezultati spoje sa glasanjem prethodnih krugova, Trajkovski je dobio totalnu sumu od 582 hiljade glasova prema 513 hiljada glasova za Petkovskog. Stoga, zavisno od amandmana rezultata u toku sudske procedure, Trajkovski je izabran da predvodi Makedoniju u novi milenijum.


Stab Petkovskog je 6.decembra ulozio zalbu protiv glasanja u 220 glasackih stanica u 20 izbornih okruga. Medjutim, sutradan je SDSM povukla ove primedbe i priznala izborni poraz. Drzavna izborna komisija je medjutim izjavila, da ce cekati da prodje zakonski rok za podnosenje zalbi pre nego sto zvanicno objavi rezultate pocetkom sledece nedelje.


Iako je pobeda Trajkovskog opsteprihvacena ovi izbori ce se dugo pamtiti zbog nacina na koji su se razvijali, narocito zbog etnicke dimenzije rezultata. Uprkos priznavanju poraza SDSM jos uvek veruje da su izborni rezultati u odredjenim mestima bili namesteni.


Posmatraci iz SDSM-a resili su da napuste svoja naimenovana izborna mesta 5.decembra, nadajuci se da ce bez njihovih potpisa na izbornim listama doci do proglasenja izbora nevazecim. Medjutim, izbori su se ipak priveli kraju, bez obzira na ovaj incident.


Petkovski je takodje optuzio sadasnje vlasti za politicko nasilje i falsifikovanje u tajnom dogovoru izmedju VMRO, albanskih koalicionih partnera i stranke Demokratske alternative (DPA), Vasila Tupurkovskog. Optuzbe Petkovskog bez sumnje polaze od cinjenice da je do ponavljanja izbora doslo u opstinama gde Albanci predstavljaju 90 do 100 odsto ukupnog birackog tela.


Petkovski je dobio gotovo 34 odsto glasova u prvom krugu naspram 22 odsto koje je dobio Trajkovski. Kampanja SDSM skoncentrisala se na anti-albanske poruke i Petkovski je bio uveren da ce ova formula obezbediti uspeh u drugom, poslednjem krugu.


Petkovski je cak postrio ton rekavsi Albancima da mu njihov glas nije potreban ukoliko njihova podrska zahteva ustupke u pogledu zvanicnog statusa Albanaca i albanskog jezika u Makedoniji. Tokom citave kampanje, Petkovski je neprestano ponavljao da "nikada nece priznati nezavisnost Kosova".


Stav Petkovskog izazvao je emotivan odgovor Albanaca u Makedoniji. Izgleda da su cak i oni koji nisu bas bili "odusevljeni" kandidatom VMRO ili samom partijom i koji bi se normalno uzdrzali od glasanja usled odsustva albanskog kandidata, odlucili da glasaju za Trajkovskog da bi blokirali Petkovskog.


Stoga je u drugom krugu doslo do promene izborne srece i Trajkovski je obezbedio vecinu glasova. SDSM je uzvratila sa nizom optuzbi da je Demokratska partija Albanaca zloupotrebila glasove svojih biraca i ubacivala glasove u glasacke kutije iako, u stvari, vecina Albanaca nije ni glasala. Sudeci po SDSM, Trajkovski je primio "220 hiljada glasackih listica, a ne 220 hiljada glasova".


Tvrdnje SDSM da je samo 10 odsto albanskih biraca stvarno glasalo predstavljaju ocigledno uvelicavanje, ali je Vrhovni sud Makedonije prihvatio neke od prigovora SDSM i naredio ponovno glasanje 5.decembra.


Ono sto ostaje da se analizira je cinjenica da su albanski biraci odigrali kljucnu ulogu u predsednickim izborima. Optuzbe SDSM usmerene prema DPA da su oni falsifikovali rezultate baziraju se na "argumentu" da je vise Albanaca glasalo za Trajkovskog u drugom krugu nego za albanske kandidate Muharema Nexhipija (DPA) ili Muhameda Halilija (PDP) u prvom krugu.


SDSM tvrdi da je nemoguce shvatiti da bi Albanci glasali u tako velikom broju za makedonskog kandidata. Medjutim, svakome ko je pratio televizijsko izvestavanje izbora 5.decembra na kojima se moglo videti kako stare zene i cak i bolesni ljudi dolaze da glasaju, bilo je jasno da SDSM nije uspeo shvatiti da se nesto novo desava u Makedoniji.


Velikom podrskom Trajkovskog, albanski glasaci su demonstrirali da vise nemaju poverenja u partiju SDSM, koju su favorizovali osam ili devet godina (u nedostatku albanskog kandidata).


Tvrdnje SDSM o izbornim namestanjima su se izjalovile. Nije prikupljeno dovoljno dokaza da bi se potvrdile njihove optuzbe. Svi posmatraci, ukljucujuci i ambasadore zemalja Evropske Unije u Skoplju, su zakljucili da su izbori odrzani 5.decembra bili posteniji nego prethodni, uprkos nekim nepravilnostima.


Ono sto cini ove izbore specijalnim je cinjenica da su Makedonci i Albanci u Makedoniji zajednicki izabrali njihovog predsednika, po prvi put u njihovoj zajednickoj istoriji. Ovo bez sumnje predstavlja znacajan uspeh, kojem je SDSM navodno tezio ali nikada nije ostvario.


Frustracije SDSM da su VMRO i DPA uspeli tamo gde oni nisu, doveli su do serije optuzbi koje su veoma uzdrmale Makedonce. SDSM je vise puta uzbunio javnost tvrdnjama da su se VMRO i DPA sporazumeli oko podele zemlje koju bi zatim dodelili Bugarskoj i Albaniji. VMRO i DPA odbacuju takve optuzbe.


Medjunarodni posmatraci su jasno razumeli igru koju igra SDSM i stavili se na stranu kooperativne koalicione vlade i novog "udruzenog" predsednistva. Ono sto predstavlja narocito dobre vesti je cinjenica da je ova kooperacija medjuetnicka.


Sto se tice "konspirativnih teorija" o buducoj raspodeli zemlje, one ce se tek morati dokazati.


U medjuvremenu, jasno je gradjani Makedonije koji su prihvatili principe vise-etnicke zajednice moraju da je tek realizuju u praksi. Izbor Borisa Trajkovskog je mozda prvi konkretan korak u tom pravcu.


Ibrahim Mehmeti je novinar u Skoplju.