Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Nova Runda Albanske Politicke Borbe Samo Sto Nije Pocela

Nada Zapada da ce nova generacija uneti normalnost u albanski politicki zivot se rasprsila. Umesto toga, na scenu su opet stupili stari veterani ali ovoga puta vec dobro poznate svadje mogle bi dovesti do regionalnih posledica.
By Fron Nazi

Albanija se vratila za dva koraka unazad u vreme kada se vecina naroda tome najmanje nadala.


Otkako je Sali Berisha ponovno izabran za lidera Demokratske stranke (DP) i Fatos Nano za generalnog sekretara Socijalisticke partije (SP), Albanija je ponovo dokazala svetu da joj je tesko da uci na primerima proslosti.


Vecina analiticara veruje da su dogadjaji u nekoliko poslednjih godina bespovratno okaljali reputaciju ovih lidera. Berisha je radije dozvolio da zemlja krene u gradjanski rat nego da podnese ostavku 1997.godine posle pada investicionih "piramida" . Nano je pobegao u Makedoniju u strahu za sopstveni zivot posle neuspehog "mini drzavnog udara" od strane DP, 1998.godine.


Vecina posmatraca je verovala da ce ih zameniti dvojica tehnokrata od trideset i nesto godina u dugo ocekivanom pretresu ove dve partije u toku njihovig kongresa ovog meseca. Bila je to pogresna procena. Genc Pollo, star trideset i pet godina, koji je pokusao da izazove Berishu, odustao je jos pre dve nedelje. Nano je smenio sadasnjeg premijera Pandeli Majka, starog trideset i tri godine, sa funkcije partijskog lidera u toku dramaticne sednice partije koja se trajala celu noc.


U ocekivanju ranih izbora koji ce biti zakazani do marta 2000.godine, mnogi se boje ekonomskih posledica povratka ovim politickim svadjama. Moguce je da bi se neredi mogli prosiriti i na susedno Kosovo, gde su opstinski izbori zakazani za prolece.


I Nano i Berisha su se u kampanjama zalozili da ce izvrsiti reformu svojih stranaka po zapadnoevropskim standardima. Medjutim, oba politicara se nisu libila licnih napada i uvreda pri obracunavanju sa mladjim protivnicima, pozivajuci svoje saveznike u medijima da proture u javnost jeftine i nedokazane optuzbe.


Za zapadne posmatrace, ovi napadi su bili vrlo losi. Albance ove indirektne optuzbe za izdaju i korupciju podsecaju na primere staljinistickih udzbenika o tome kako se osvaja i odrzava vlast.


Pollo je prvi pao,optuzen od strane medija bliskih Berishi da je bio grcki spijun na sam dan povratka sa znacajnog putovanja u Sjedinjene Drzave, gde je postalo jasno kogaVasington smatra novom nadom albanske politike. On je podneo ostavku zbog glasackih nepravilnosti pri izboru za predsednika stranke. "Mi smo se opredelili da ne ucestvujemo u procesu ciji je rezultat unapred poznat", izjavio je on tom prilikom.


Nano je optuzio Majka za lose upravljanje ekonomijom kao i za rasprodaju drzavnih preduzeca. On je sam izabrao Majka za svog naslednika u januaru kada je bio primoran da napusti funkciju partijskog vodje, cetiri meseca posto je dao ostavku na mesto premijera usled nemira koji su gotovo srusili vladu. Do nemira je doslo zbog ubistva Azema Hajdarija, osnivaca DP partije. Berisha je za atentat optuzio Nanove pristalice. Nano porice umesanost u ovaj atentat.


Glasalo se ne za ove lidere, vec protiv njihovih izazivaca.


Majko je izjavio u ponedeljak da ce ostati na funkciji premijera, iako je izgubio partijsko vodjstvo. " Ja tvrdim sa uverenjem i odlucnoscu da ce moja vlada nastaviti sa radom sve dok ne bude bila prikladna promena", rekao je on. Privatna televizija Koha citirala je izjavu potredsednika vlade Ilira Mete koja navodi da vlada nece podneti ostavku, ali ce "razmisliti o rezultatu glasanja i doneti odgovarajuce odluke".


Ipak, dva pobednika ce naici na nesto razlicitu politicku scenu u ovoj zemlji od 3,2 miliona stanovnika. U proslosti, pobede su nastale sklapanjem sporazuma po kaficima Tirane. Danas, kosovska kriza znaci da se albanska politika mora voditi na nesto siroj sceni.


Oba protivnika moraju obezbediti podrzku Zapada, narocito Vasingtona, koji ne krije zelju da se oni povuku sa politicke scene.


Istovremeno, Nano i Berisha razumeju da je glavni interes Zapada politicka sigurnost regiona. To znaci da ce oba morati da traze 'podrzku' od drugih licnosti regiona.


Oba ce se takmiciti za podrzku Arbena Xhaferija, vodje Demokratske partije Albanaca (PDSH) iz Makedonije. PDSH je posredovala u smirivanju etnickih Albanaca kada je makedonska policija silom sprecavala kosovske Albance da udju u zemlju.


Medjutim, Kosovo ce biti kljucno mesto. Nano ce gledati da pojaca svoje veze sa Hashimom Thacijem, premijerom kosovske prelazne vlade. U vreme kada je bio na funkciji premijera Albanije 1998.godine, Nano je progledao kroz prste kada je OVK upotrebljavala teritoriju Albanije za naoruzavanje i treniranje njihovih snaga.


Berisha, s druge strane, je otvoreno odbio da prizna Thacija i nastavio u toku i posle rata da podrzava kosovskog tajno izabranog predsednika u senci, Ibahima Rugovu kao i premijera Bujara Bukoshija, iz Demokratske lige Kosva (LDK).


Posle pada Berishe s vlasti, Rugova je odbio da se susretne bilo sa Nanom ili clanovima vladajuce Socijalisticke partije. Iako je Albanija primila oko 500,000 hiljada izbeglica u jeku sukoba, Rugova je odbio da prizna napore socijalisticke vlade prilikom pruzanja pomoci raseljenim licima.


Za razliku od Tirane, Pristina nije imala priliku da odrzi slobodne i postene izbore. U toku poslednjih deset godina, LDK izbori za vladu u senci na Kosovu bili su inspirisani zeljom da se prkosi srpskim vlastima. Nisu bili izraz ekonomske ili politicke strategije ove partije.


Sada mnostvo zajednickih faktora, ne samo zajednicka realnost da obe zemlje trebaju pomoc Zapada da bi opstale, vec i vremenska podudarnost izbora sa obe strane granice su efektno ujedinile Kosovo i Albaniju po prvi put u poslednjih osamdeset godina.


Glasaci su takodje toga svesni. Oni kandidati koji su u stanju uveriti glasace da je Zapad, narocito Sjedinjene Drzave, na njihovoj strani, imace bolju sansu za pobedu. Uticaj preko granice u samom Kosovu, imace veliki udeo u osiguravanju podrske Vasingtona kao i u uveravanju domacih glasaca da su velike zverke na njihovoj strani.


Ali izvoz politickog stila Nano-Berisha na Kosovo, moglo bi povecati temperaturu u vec potencijalno neprijateljskim odnosima izmedju OVK i LDK snaga. Ozivljavanje albanske politike na Kosovu imalo bi duboke posledice po citav region.


Fron Nazi je visi urednik Instituta IWPR.