Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Nedostatak novca ugrozava kampanju protiv nasilja u porodici

Pise: Zaklina Zoldos iz Novog Sada
By Zaklina Zoldos

Krajem septembra poceo je sa primenom projekat pokrajinskog ombdusmana, "Zivot bez nasilja", koji treba da obuhvati svih 45 vojvodjanskih opstina. U njima ce se u lokalne timove umreziti sudstvo, policija, centri za socijalni rad, skole i domovi zdravlja da bi rano detektovali nasilje u porodici i efikasno kaznili pocinioce.


Od umrezenih centara se ocekuje da izgrade bazu podataka koja bi sluzila za otkrivanje potencijalnih zrtava i pocinilaca, kao i da brzo reaguju na pojavu nasilja.


Ovaj projekat se naslanja na Zakon o porodici, koji se u Srbiji primenjuje od 1.jula. Po tom zakonu, po prvi put izdvaja se nasilje u porodici kao fenomen, predvidja se izdvajanje nasilnika iz porodice, a sudovi su duzni da u najkracem roku donesu izvrsnu presudu. Na nivou republike je u toku i izrada nacionalne strategije za borbu protiv nasilja u porodici.


Mnogi, ipak, sumnjaju u krajnje domete kampanje zbog nedostatka novca da se ona podrzi, blagih kazni za pocinioce, tradicionalnog drustva za koje je nasilje u porodici tabu tema i nedovoljno kadrova koji se bave suzbijanjem nasilja.


Na osnovu istrazivanja Viktimoloskog drustva Srbije skoro svaka druga anketirana zena dozivi neki oblik psihickog nasilja, a svaka treca i fizicko nasilje.


Iako nema tacnih pokazatelja, jer su do sada slucajevi nasilja u porodici ostajali skriveni u ukupnom broju krivicnih prekrsaja, eksperti za ovu oblast kazu da je taj broj u znatnom porastu, zbog ratnih trauma iz devdesetih, izbeglistva, gubitka posla u tranzicionim vremenima, alkoholizma i zavisnosti od opojnih droga.


Prema podacima Skretarijata unutrasnjih poslova u Novom Sadu, tokom 2002, 2003, i u prva cetri meseca 2004. godine na teritoriji Vojvodine, gde zivi oko dva miliona stanovnika, prijavljeno je ukupno 2.591 dogadaja sa elementima nasilja u porodici.


Socijalni radnici upozoravaju da je rec tek o vrhu ledenog brega, jer nasilje najcesce ostaje neprijavljeno.


Okruzni javni tuzilac u Novom Sadu Zoran Pavlovic izneo je podatak da je u Juznobackom okrugu tokom 2004. godine registrovano 50 slucajeva nasilja u porodici, dok je u prvoj polovini ove godine ta brojka vec nadmasena.


"Ovo ne mora da znaci da je broj slucajeva nasilja u porodici u porastu, vec da sve cesca pojava u javnosti ove teme, ohrabrujezrtve nasilja da o tome sada progovore" - zakljucio je Pavlovic.


Mnogi opominju da uspeh cele kampanje, posebno kad je rec o formiranju lokalnih timova, zavisi pre svega od kolicine novca koje drustvo ima da bi implementiralo paket mera.


Finansijsko breme kampanje trebalo bi da snose opstine, koje ce formirati lokalne timove. Ali, nije napravljena finansijska procena koliko je potrebno novca da bi timovi socijalnih radnika, sudija, policajaca, i drugih, mogli da budu na raspolaganju 24 sata. Neki procenjuju da za sam pocetak nije potrebno vise od nekoliko hiljada eura po opstini, ali da je i to izgleda mnogima nedostizno.


U kancelariji pokrajinskog ombdusmana nemaju precizne podatke koliko cela kampanja treba da kosta, vec se nadaju da ce opstine same nekako uspeti da odvoje potrebne sume novca za ove timove. Izgleda, medjutim, da same opstine o tome nisu obavestene.


Memorandumi o umrezavanju do sada je potpisalo svega 12 opstina od ukupno 45.


Jagoda Vjestica, zamenica pokrajinskog ombudsmana kaze da zbog nedostatka para neke opstine u startu ne zele da preuzmu obavezena sebe.


Ana Farkas direktorika Centra za socijalni rad u Kovacici kaze da su oni potpisali memorandum o umrezavanju. Ipak istice da nemaju para zasprovodjenje tog projekta. Ona se nada ce se ovaj problem resiti sa volonterima, koji bi se ukljucili u sprovodjenje projekta.


Predsednik opsite Kovacica Krisan Miroslav tvrdi da za projekat “Zivot bez nasilja” jos nije cuo, ali svakako bi izasli u susret lokalnom Centru za socijlani rad ako bi to oni trazili, mada ne zna koliko bi za to novca bilo potrebno.


On se pita kako pokrajinski ombudsman moze da se upusti u ovakav projekat a da ne obezbedi potrebna sredstva za sprovodjene kampanje.


Danica Todorov, zamenica vojvodjanskog ombudsmana sada strahuje: "Mislim da bi nas projekat “Zivot bez nasilja” mogao da ostane u ovoj fazi, ako od lokalih vlasti nema podrske. Ako nadlezne institucije nece dobiti sredstava da rade i nocu, kad se vecina nasilja desava, onda sve ostaje isto."


Danica Todorov smatra da ce se vremenom pokazati da nedostaje novac za izvrsenje obaveza.


Od novca zavisi i kvalitet kadrova od kojih se ocekuje da kampanju u drustvu iznesu.


U Vojvodini je, bas kao i u ostalim delovima Srbije, ocigledno prisutna neefikasna, spora administracija, zastareli kadrovi, nedovoljno obrazovani, a najcesce ih nema dovoljno.


U Kanjizi gde zivi oko 27 hiljada stanovnika, Centar za socijalni rad ima vise od dve hiljade korisnika i samo jednog psihologa koji radi honorarno, tako da se ne moze ocekivati da ta osoba i preventivno deluje.


U opstini Opovo, koji ima vise od 11 hiljada stanovnika samo je jedna socijalna radnica u radnom odnosu.


Sa nedovoljno kadrova nemoguce je formirati mobilne timove, sa raznim stucnjacima, koji treba da budu raspolozivi gradjanima24 sata.


Veliki problem je i nedostatak sigurne kuce gde bi se zrtve mogle smestiti. Takva kuca u Vojvodini postoji samo u Novom Sadu, ali je rezervisana iskljucivo za decu, dok se sigurna zenska kuca gradi u okolini Novog Sada.


Blago kaznjavanje nasilnika, veruje se, dodatni je razlog zasto dometi kampanje ne mogu biti veliki. Iako su zakonom zaprecene visoke maksimalne kazne, tradicionalno postoji tendencija da se pocinioci blago kaznjavaju, uglavnom uslovnim kaznama. Brzo se vracaju u porodicu, gde nastavljaju zlostavljanje.


Kazne za nasilje u porodici krecu se od novcanih do trogodissnjeg zatvora, a za najteze oblike nasilja sa smrtnim ishodom kazna je najmanje 10 godina.


Okruzni javni tuzilac Zoran Pavlovic kaze: "Iako vec ima izrecenih kazni zatvora za ovakva dela, najcesce se za nasilje u porodici daje samo uslovna osuda, sto i nije kazna."


Ministar pravde Srbije Zoran Stojkovic se slaze: “Nase zakonodavsto spada u red strozijih zakonodavstva po zaprecenim kaznama, ali spadamo u red zemalja sa jednom od najblazih kaznenih politika".


Strucnjaci ocenjuju da je najmanje ucinjeno da se zrtva zastiti u krivicnom postupku.


Javni tuzilac Pavlovic tvrdi da postaji i problem sekundarne viktimizacije, kad zrtva pred raznim institucijama iznova mora ispricati svoj slucaj, pa ga tako I iznova preziveti. Poseldica je da se vecina slucajeva zlostavljanja ne prijavljuje.


Tradicionalno, nasilje u porodici se u drustvu shvata kao iskljucivo privatni problem, u koji sredina ne treba da ulazi. To je tabu tema, o kojoj se ne govori, a zrtve uglavnom ne prijavjuju nasilnike, u strahu od odmazde.


Incest i silovanje, zbog staha zrtve od zigosanja retko se prijavljuju.


Deca su cesto tretirana kao vlasnistvo roditelja, a batina je rasireno vaspitno sredstvo.


Psiholog Centra za socijalni rad u Somboru, Biljana Vukelic kao primer navodi slucaj kad javnost nije verovala devojci koja je bila silovana, jer vec nija bila nevina.


I Danica Todorov daje primer sredine koja ne zeli da se mesa u porodicne odnose.


"Ove godine smo imali smrtni slucaj nasilja u porodici u jednom selu u Vojvodini, gde niko nije reagovao, ni intervenisao kada je muz zenu na ulici na smrt pretukao", kaze ona.


U opstini Sombor, kampanja za suzbijanje nasilja u porodici traje vec dve i po godine, a lokalni tim sastavljen od policajca, socijalnog radnika i psihologa, tu uspesno radi. Njima je za pocetak tog projekta bilo neophodno 2350 evra.


Pre nego sto je formiran tim, somborski Centar za socijalni rad je godisnje imao petnaestak prijavljenih slucajeva nasilja u porodici. Tokom 2004. godine i uz saradnju sa lokalnom policijom registrovano je524 slucajeva nasilja, u kojima je ucestvovalo 1.939 pojedinaca, a u oko 600 slucajeva zrtve su bile deca.


Sombor ima nesto manje od 100.000 stanovnika. Tokom 2004. godine u opstini je 2,14 odsto stanovnistva bilo izlozeno nasilju u porodici.


To znaci da je za 33, 3 puta povecan broj prijavljenih nasilja u odnosu na predhodne godine.


Iako se broj prijavljivanja povecao, u Centru za socijalni rad su uvereni da je procenat neprijavljenog nasilja znatno visi.


Silvija Kranjc, direktorka Centra za socijlani rad kaze: "To ne znaci da je somborska opstina vodeca u nasilju u porodici, vec je to rezultat zajednicke akcije ovog centra i policije u registrovanju slucajeva".


Kranjc dodaje : "Mi smo dostupni 24 sata i mozemo da budemo na licu mesta pola sata posle prijave slucaja, zajedno sa policijomi psihologom. Mozemo odmah da delujemo i da zastitimo zrtvu".


Milan Glumac, komandir policijske stanice u Somboru kaze da ovakav vid saradnje znatno ubrzava proceduru. Ranije, posle prijave i intervencije policije sociljni centar bi zbog spore administracije stigao nakon dan-dva, kad se vec zantno promenilo raspolozenje u porodici.


I u policiji i u Centru za socijalni rad u Somboru smatraju da bi njihov model saradnje mogao da se primeni u svakoj opstini u Vojvodini.


Uprkos lokalnom uspehu u Somboru, preovladjuje utisak da bi za siri uspeh ove kampanje, bilo potrebno daleko vise novca, posvecenosti opstinskih vlasti, kao i dramaticna promena odnosa sredine prema problemu, a na to ce se morati sacekati.


Zaklina Zoldos je urednica lista “Madjar so” u Novom Sadu