Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Napadi na pravosudje u Srbiji

Razgnevljeni premijer ostro je kritikovao pravosudje nakon sto je covek osumnjicen da je pokusao da izvrsi atentat na njega izmakao pravdi.
By Jovica Krtinic

Dugotrajni sukob izmedju srpska vlade i pravosudja eskalirao je nakon sto je osoba osumnnjicena za pokusaj atentata na premijera Zorana Djindjica oslobodjena iz pritvora, a potom nestala bez traga.


Srpski ministar pravde Vladan Batic objavio je 27. februara novu inicijativu za reorganizaciju pravosudja nakon sto su sudije oslobodile osumnjicenog za atentat, tvrdeci da nisu imali osnova da ga zadrze u pritvoru. Novim zakonom vlada ce dobiti veca ovlascenja u biranju i imenovanju sudskih sluzbenika.


Ta inicijativa dovela je do usijanja vec zategnute odnose izmedju izvrsne vlasti i pravosudja u Srbiji. Pale su i krupne reci. Dok srpske vlasti tvrde da sudije stite kriminalce, najugledniji predstavnici pravosudja smatraju da je rec o nametanju politicke kontrole instituciji koja se bori za nezavisnost jos od pada Milosevica, i tvrde da ovo nije prvi put da se od pravosudja zahteva da sudske odluke donosi pod politickim pritiskom, bez dovoljno dokaza.


Povod za konflikt bio je kontroverzni saobracajni incident od 22. februara kada je kamion Dejana Milenkovica, poznatog po nadimku Bagzi, zamalo udario u kolonu vladinih vozila u kojoj se nalazio premijer Srbije Zoran Djindjic.


Odmah po incidentu srpska policija je uhapsila Bagzija i predala ga istraznom sudiji uz prijavu da je pocinio krivicna dela falsifikovanja javne isprave i kradje vozila. Policija je trakodje saopstila da je u pitanju lice sa kriminalnom prosloscu.


Tri dana kasnije, Cetvrti opstinski sud u Beogradu doneo je odluku da Bagzija oslobodi iz pritvora, uz obrazlozenje da ne postoje dovoljni dokazi da je falsifikovao saobracajnu ispravu za kamion. Odmah po donosenju ove odluke Ministarstrvo pravde Srbije optuzilo je pravosudje za neefikanost i najavilo nove zakone kojima ce se reformisati pravosudni sistem.


Dva dana kasnije srpska policija preinacila je krivicnu prijavu u pokusaj ubistva, ali osumnjiceni je u medjuvremenu nestao i pretpostavlja se da je sada u bekstvu.


Talas gneva obuzeo je predstavnike srpske vlade. Na konferenciji za stampu od 28. februara srpski premijer Zoran Djindjic je tim povodom izjavio: "Visok stepen razumevanja za osumnjicene koji pokazuje nase sudstvo uvredljiv je za gradjane... Sudije koje hoce da stite kriminalce, a ne zakon, treba razresiti funkcija".


Vrhovni sud Srbije odbacio je tvrdnje srpskih vlasti, objasnjavajuci da sud radi na osnovu ustava i zakona i da predmet sudskog postupka ne moze biti nista sto nije ukljuceno u prijavu. To znaci da ako policija tereti neko lice za falsifikovanje isprava, onda se sud moze baviti samo tim predmetom.


Ono sto je posebno zanimljivo u najnovijem slucaju Dejana Milenkovica Bagzija - jeste nezvanicna policijska informacija, koju je objavila drzavna televizija RTS, da je nad njim i pre incidenta na autoputu vrsena odredjena vrsta tajnog policijskog nadzora.


Policijski izvori IWPR-a kazu da je policija ocigledno pokusala da dobije na vremenu, jer je verovatno u planu bila ozbiljnija akcija protiv Milenkovicevih pomagaca, i dodaju da je blaga kvalifikacija dela, koja je daleko od atentata, verovatno imala za cilj da opusti Milenkoviceve nalogodavce.


Problem je, kako izgleda, nastao kada se pravosudje nije uklopilo u taj neformalni scenario, odnosno, kada je odlucilo da striktno primeni zakon, koji je u ovom slucaju isao na ruku Milenkovicu.


To je razgnevilo premijera: "Dovoljno je da kaze da je trgovacki putnik i da ne zna o cemu se radi, pa da mu se poveruje. Ne znam da li bi mu sudija dao hiljadu dinara na pozajmicu da mu je ovaj rekao, 'daj mi hiljadu dinara, mame mi, vraticu ti'".


Dodao je da sudstvo u Srbiji nije u funkciji sankcionisanja kriminala. "Bez rasciscavanja u sudstvu, nista nam ne vredi sto cemo mi, i na strani policije, i na strani gradjanstva, a i na strani vlade, pojacati aktivnosti, jer sud je taj koji na kraju odlucuje, kao i u svakoj zemlji".


Ipak, predsednik Okruznog suda u Beogradu, Predrag Popovic, naglasava: "Sud ne moze biti kriv sto je neko podneo krivicnu prijavu za jednu stvar, dok se u javnosti stvara utisak da je u pitanju nesto drugo", izjavio je za Radio B92.


U poslednje dve godine bilo je vise slicnih slucajeva i analiticari su cak uocili obrazac koji se ponavlja u situacijama kada osumnjiceni - cesto osoba sa policijskim dosijeom - biva uhapsena zbog jednog navodnog krivicnog dela, koji sudije odbacuju zbog nedostatka dokaza, da bi samo nekoliko dana kasnije bila podneta prijava za drugo, ozbiljniji krivicno delo.


Na primer, u oktobru prosle godine uhapsena je veca grupa osumnjicenih za ucesce u ubistvu policijskog generala Boska Buhe, koju je vlada opisala kao "teroristicku grupu" organizovanu sa namerom da izvrsi atentate na vise javnih licnosti.


Jedan od osumnjicenih, Dragan Ilic, optuzen je samo za nezakonito posedovanje oruzja i deviza. Nakon priznavanja krivice pusten je uz kauciju da se brani sa slobode. Tek kasnije policija ga je optuzila za pripadanje "teroristickoj bandi". Sudski proces je u toku.


Eksperti se slazu da je deo problema u samoj policiji koja nije u stanju, ili ne zeli da prikupi dokaze koji su potrebni sudijama da bi podigli optuznicu u roku od 48 sati, koliko je po zakonu moguce zadrzati nekoga u pritvoru.


Takvo ogranicenje cesto ima za rezultat to da se osumnjiceni sa kriminalnim dosijeima pustaju na slobodu, sto politicare i medije dovodi do besa i neizbezno izaziva nezadovoljstvo radom pravosudja.


Pravdanje policije za takvo postupanje uglavnom se svodilo na isticanje ogranicenja koja im namecu nove odredbe Zakona o krivicnom postupku koje su stupile na snagu pocetkom 2001. godine. Ovim odredbama ukinut je trodnevni policijski pritvor koji se do tada odredjivao bez resenja istraznog sudije, a uvedeno je i obavezno prisustvo advokata prilikom saslusanja osumnjicenih u policijskoj stanici.


Takve zakonodavne mere preduzete su kako bi se sprecilo iznudjivanje iskaza policijskom torturom, sto je ranije bila cesta praksa u srpskoj policiji. Kriticari ovih izmena smatraju da one u velikom broju slucajeva bitno suzavaju mogucnost policije da u kratkom roku od 48 sati pribavi potrebne dokaze.


Sudije tvrde da incident sa Bagzijem nije prvi slucaj kada su se nasli pod politickim pritiskom da donesu odluku bez predocavanja odgovarajucih dokaza. Oni optuzuju vladu da narusava reputaciju pravosudja i pokusava da anulira slobode stecene nakon pada Milosevica.


U demokratskoj klimi nastaloj neposredno posle 5.oktobra 2000. godine zapoceta je reforma pravosudja. Tada je postojala volja da se izvrsna i zakonodavna vlast razdvoje od sudske i na pocetku 2002. godine donet je set novih zakona o pravosudju.


Tim promenama omoguceno je osnivanje ekspertskih tela - Visokog saveta pravosudja, koji predlaze sudije i predsednike sudova, i Velikog personalnog veca, koje odlucuje o razlozima za razresenje sudija. Uspostavljena je i efikasnija organizacija sudske vlasti.


Medjutim, reforme sudstva bile su kratkog daha. U julu 2002. stupili su na snagu novi zakoni o sudstvu koje zamenik predsednika Vrhovnog suda Srbije, Zoran Ivosevic, opisuje kao povratak na nivo Milosevicevog pravosudja.


"Svi govore da sudovi oslobadjaju ubice, ali meni to izgleda kao zamka koja je postavljena rukovodiocima pravosudnog sistema, zato sto i dalje insistiraju na nezavisnosti sudstva", kaze Ivosevic.


Ustavni sud - najvisi sud u zemlji - blokirao je primenu reformskih zakona iz jula 2002.godine i nema nikakvih garancija da ista sudbina nece snaci i najnovije zakonske promene.


Nema naznaka kako bi se sukobljeni stavovi mogli razresiti, ali van sumnje je da ce zbog ovog sukoba najavljena vladina kampanja borbe protiv organizovanog kriminala predstavljati neuporedivo tezi zadatak.


Jovica Krtinic je novinar beogradskog nedeljnika "Reporter". Daniel Sunter je urednik i koordinator IWPR-a u Beogradu.