Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

NAJVISIM BUGARSKIM OFICIRIMA USKRACEN PRISTUP NATO TAJNAMA

Odluka da se armijskim sefovima uskrati bezbednosno odobrenje za pristup informacijama ponovo pokrece sukobe oko zapadne alijanse.
By Albena Shkodrova

Bezbdnosnim kontrolama NATO-a bugarskim armijskim sefovima je uskracen pristup najvisim vojnim tajnama. Veto, koji je upotrebljen nekoliko meseci nakon sto se zemlja pridruzila Alijansi, izazvao je krizu u bugarskoj vojsci i postao tema aktuelne predizborne kampanje.


Generalu Dimituru Georgievu, glavnokomandujucem bugarske avijacije, uskracen je pristup NATO tajnama posto nije zadovoljio sistem bezbednosnih kontrola koji je uspostavljen izmedju Bugarske i komande alijanse.


Kontrola je sprovedena od strane tela koje cine samo bugarski drzavljani, a poznato je kao Drzavni komitet za zastitu poverljivih informacija. Razlozi za ovakvu odluku nisu saopsteni, ali telo je prihvatilo punu odgovornost.


Bugarska je usla u NATO u aprilu i sada aktivno ucestvuje u svim njegovim aktivnostima. U toku je reforma vojske cije se brojno stanje smanjuje na 45.000 vojnika, sa preko 100.000 koliko ih je bilo devedesetih godina, uz prilagodjavanje sistema komunikacije, infrastrukture i naoruzanja NATO standardima.


Ipak, za razliku od Madjarske i Ceske, bugarska armija nije prosla kroz proces eliminisanja kadrova iz sovjetske ere ili onih za koje se smatra da su bili najblizi starom rezimu. Njeni generali iz sovjetske ere ili su se sami penzionisali, ili su ostali na svojim polozajima.


Sada neki od njih izgleda ne zadovoljavaju bezbednosne kriterijume koje clanstvo u NATO podrazumeva. U okviru bugarske integracije u alijansu osnovan je komitet za poverljive informacije sa ovlascenjem da obavlja preliminarne kontrole i odredjuje kojim zvanicnicima se moze poveriti pristup tajnama alijanse.


Nedavno uskracivanje pristupa generalu Georgievu je treci takav slucaj koji je privukao paznju javnosti.


Prethodno je Emil Vulev, jedan od visokih bugarskih diplomata, odbijen kao kandidat za ambasadora u NATO, jer nije prosao iste bezbdnosne kontrole. General Pavlomir Kuncev je takodje odbijen kao kandidat za mesto bugarskog vojnog predstavnika u sedistu NATO u Evropi u Monsu, iz istih razloga.


Ova tri slucaja su pokrenuli nacionalnu debtau, ali postoji i mnostvo slucajeva koji nisu poznati javnosti, izjavila je za IWPR Cveta Markova, predsedavajuca u Komitetu za bezbednost.


Mada ovo telo nije duzno da obrazlaze svoje odluke, obavezno je da postuje odredjene strogo definisane kriterijume. Na zvanicnom web-sajtu komiteta nalazi se lista mogucih okolnosti koje mogu dovesti do diskvalifikacije. Medju tim razlozima su problemi u vezi sa nacinom zivota, kao sto je zavisnost od narkotika ili alkohola, kao i razlika izmedju prijavljenih prihoda i standarda zivota.


Ipak, Markova je jasno stavila do znanja da je glavni problem vise politicke prirode, naime, “nelojalnost Bugarskoj u kontekstu njenog clanstva u NATO”.


Dok su bugarski mediji spekulisali o vezama general Georgieva sa sluzbom bezbednosti iz komunisticke ere, Drzavnom bezbednoscu, sam general je odbio da komentarise ovaj dogadjaj. Njegov nadredjeni, general Nikola Kolev, nacelnik generalstaba, odbio je zahtev IWPR da intervjuise generala.


Moguce je da je ova afera narusila imidz Bugarske kao NATO partnera.


BBC je citirao britanskog vojnog analiticara, Pola Bivera, koji je uzjavio da alijansa “vidi realan problem u oklevanju Bugarske da penzionise svoje visoke oficire koji su obucavani u Sovjetskom Savezu, kao sto je vec ucinjeno u drugim bivsim komunistickim zemljama, kao sto su Ceska, Poljska, Rumunija, Slovacka, Slovenija i Hrvatska.


Zamenik predsednika bugarske skupstine, Asen Agov, clan njenog komiteta za spoljnu politiku, odbranu i bezbednost, podrzava ovaj stav. On smatra da je “neodgovarajuci izbor” najvisih vojnih komandanata “diskreditovao Bugarsku kao saveznika”.


Drugi posmatraci su manje zabrinuti i opisuju ovo odbijanje kao probleme koji su uobicajeni u pocetnoj fazi. Valeri Rasev, analiticar i zamenik nacelnika bugarske vojne akademije, izjavio je da su nedavni dogadjaji samo odjek onoga sto se dogadjalo u Poljskoj nakon sto je usla u NATO. “Nema globalnih problema sa lojalnoscu u vojsci”, izjavio je. “Uvedeni su novi kriterijumi koje svi visoki zvanicnici ne mogu zadovoljiti.”


Markova pokazuje jos vise optimizma i tvrdi da su ova odbijanja rutinska i da su se vec dogadjala u drugim zemljama clanicama NATO. Jedina razlika je u publicitetu koji su ovi slucajevi dobili u Bugarskoj, izjavila je ona.


Ipak, slucaj ovog generala mogao bi izazvati trvenja unutar bugarske vojne hijerarhije. Ovaj general se nalazi na jednom od kljucnih polozaja i analiticari kazu da ne moze nastaviti da obavlja svoje duznosti bez pristupa poverljivim NATO informacijama.


Agov smatra da je sada jedina preostala opcija njegovo premestanje na drugi polozaj – ili smena. “General Georgiev ne bi mogao da komanduje bugarskim vazduhoplovstvom u sistemu kolektivne odbrane alijanse”, izjavio je Agov. “Njegovo ostajanje na ovom polozaju je nezamislivo.”


Markova sa nesto vise opreza prihvata ovo stanoviste i kaze da dosadasnja praksa pokazuje da su zvanicnici suoceni sa slicnom dilemom obicno ostajali na svom polozaju, ali ne zadugo.


Ipak, general Kolev se trudi da ostane na svom polozaju. Bugarska novinska agencija Mediapool je objavila da je izjavio da moze nastaviti da obavlja svoje zadatke, posto mu je uskracen samo pristup tajnama najviseg nivoa, implicirajuci da ima pristup informacijama koje su manje vazne.


Markova je to osporila, tvrdeci da je tacno da unutar NATO postoje razliciti nivoi tajnosti podataka, ali general Georgiev nema pristupa nikakvim podacima.


Predsednik Georgi Purvanov, clan tradicionalne proruske Socijalisticke partije, koji je kao sef drzave i glavnokomandujuci oruzanih snaga, takodje je podrzao generala Georgieva.


Predsednikova javna intervencija koja implicira nepoverenje u zajednicki ustanovljene bezbednosne procedure samo je dodala ulja na vatru medijske debate o novim odnosima sa NATO. Stampa navodi ovaj slucaj kao dokaz da su i sef drzave i nacelnik generalstaba spremni da zrtvuju odnose zemlje sa NATO da bi visoke vojne zvanicnike zadrzali na njihovim polozajima.


Albena Skodrova je saradnik IWPR iz Sofije.