Na suđenju Karadžiću održano saslušanje o progonu u Vlasenici
Svedok kaže da je u aprilu 1992. godine – nakon što su Srbi zauzeli taj grad – bio pritvoren i premlaćivan.
Na suđenju Karadžiću održano saslušanje o progonu u Vlasenici
Svedok kaže da je u aprilu 1992. godine – nakon što su Srbi zauzeli taj grad – bio pritvoren i premlaćivan.
Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 707, 2. septembar 2011.)
Jedan svedok optužbe dao je iskaz o bivšem lideru bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, i to povodom zločina koji su navodno – na samom početku rata koji je trajao od 1992. do 1995. – počinjeni nad bosanskim Muslimanima u istočnobosanskom gradu Vlasenici.
Vlasenica je jedna od 21 opštine koje se spominju u optužnici protiv Karadžića. Prema navodima tužilaštva, okrivljeni je „planirao, ohrabrivao, naređivao i/ili pomagao i podsticao progone na političkoj i verskoj osnovi protiv bosanskih Muslimana i Hrvata“ koji žive u tim opštinama.
Karadžić je optužen za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i tokom koje je poginulo približno 12,000 ljudi; kao i za masakr koji je nad oko 8,000 muškaraca i dečaka u julu 1995. bio počinjen u Srebrenici.
Bošnjak iz Vlasenice, Ibro Osmanović, opisao je progon Bošnjaka i Hrvata koji je u njegovom gradu usledio nakon što su vlast preuzeli bosanski Srbi.
Osmanović je već svedočio na pet drugih suđenja pred Haškim tribunalom, uključujući i proces protiv bivšeg srbijanskog predsednika, Slobodana Miloševića, koji je umro 2006., pre no što je taj proces mogao da bude okončan.
Osmanovićeva pismena izjava je ove sedmice uvedena u dokaze, a njen sažetak je pred sudom pročitala tužiteljka Kerolajn Ešerton (Caroline Echerton).
Prema toj izjavi, jedinice Jugoslovenske Narodne Armije (JNA) su u Vlasenicu ušle 22. aprila 1992.
„One su se udružile sa jedinicama lokalnih Srba, oduzimajući Muslimanima svo oružje koje su imali“, kaže se u izjavi. „U Vlasenici su ostali nekoliko sedmica, a kada su otišli, muslimanska sela oko grada su bila napadnuta. JNA je oružje podelila po okolnim srpskim selima. Srbi iz tih sela su se naoružani motali oko Vlasenice.“
Osmanović je uhapšen 22. maja 1992. Odveden je u policijsku stanicu u Vlasenici.
„Bili smo zaključani, nas 20, u ćeliji za jednu osobu. Tu su nas tukli srpski policajci i ostale srpske snage“, kaže se u nastavku izjave i dodaje da su Osmanović i drugi bošnjački zatočenici bili odvedeni u gradski zatvor, a odatle u pritvorski logor Sušica.
Svedok je u Sušici ostao do juna 1992., kada je prebačen u Batković, srpski zatvorski logor u severoistočnoj Bosni, nadomak Bijeljine.
„U Sušici su me svakoga dana tukli“, kaže se u izjavi. „Stražari su nas, a pogotovo Dragan Nikolić, doslovce svakodnevno premlaćivali – svakoga od nas 500.“
Nikolić je 2005. pred Haškim tribunalom osuđen na 20 godina zatvora; trenutno se nalazi na odsluženju kazne u Italiji.
Tužiteljka Ešerton je potom Osmanoviću pokazala spisak zatvorenika iz Sušice, sa kojeg je svedok prepoznao ime zatvorenika Reufa Rašidagića.
„Rašidagić je bio tučen svakoga dana, pet dana za redom, tako da je počeo da moli [Nikolića] da ga ubije. Ali mu je Nikolić rekao: „A ne, nećeš dobiti metak. To je previše skupo, znaš. Jedan metak košta tri nemačke marke“, kaže se u svedočenju.
Kada je Osmanović prebačen u Batković, njegov mlađi brat je ostao u logoru Sušica. „Glava mog ubijenog brata je bila pronađena 25 kilometara daleko od njegovog tela“, rekao je on u izjavi.
Svedok je samog sebe opisao kao „jednog od samo dvoje preživelih iz svoje porodice“, iz koje se 33 rođaka vode kao nestala. Po rečima svedoka, pronađeni su samo delimični ostaci njegove sestre.
„Nije na meni da sprovodim pravdu, ali se nadam da će onaj ko je odgovoran za sve ovo jednoga dana izaći pred njeno lice“, kaže se na kraju Osmanovićeve izjave.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Karadžić je – nastavljajući da se brani samostalno – svedoku rekao da su na početku rata u Bosni i Hercegovini ljudi bili pritvarani zbog toga što ih se sumnjičilo za dezerterstvo ili terorizam, a ne zbog toga što su pripadali nekoj etničkoj grupi.
„Govorim samo o Vlasenici“, uzvratio je svedok. „Svi koji su živeli u gradu dobro su se međusobno poznavali – znali smo ko smo i šta radimo, znali smo čak šta jedemo svakoga dana.
„Ne-Srbi nisu bili nikakva pretnja ni za koga. Kada sam uhapšen, jedini naoružani ljudi koje sam video bili su Srbi. Kada su zajednička policija i zajednička opština nestali, sve je odjednom postalo ’srpsko’. Tako da smo mi, drugi, ostali bez posla. Nismo više bili poželjni u Vlasenici, uprkos tome što smo se rodili i odrasli u tom gradu“, nastavio je svedok.
Karadžić je ovu tvrdnju pobijao tako što je rekao da je svedoku poznat „samo jedan deo istine“.
„Bilo je razgovora o podeli opštine Vlasenica na srpski i muslimanski deo, a Vi za to niste znali“, kazao je okrivljeni.
„SDA [Stranka demokratske akcije, tj. partija bosanskih Muslimana] je takođe obučavala i naoružavala svoje članove i slala ih u rat u Hrvatskoj, kako bi se borili protiv JNA“, dodao je on.
Suđenje se nastavlja naredne sedmice.
Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
