Na Potezu je Zapad
Nakon, isporuke bivseg predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica Haskom tribunalu, na potezu su zapadne zemlje i donatori iz drugih zemalja od kojih se ocekuje neophodna ekonomska pomoc Jugoslaviji.
Na Potezu je Zapad
Nakon, isporuke bivseg predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica Haskom tribunalu, na potezu su zapadne zemlje i donatori iz drugih zemalja od kojih se ocekuje neophodna ekonomska pomoc Jugoslaviji.
Isporuka bivseg predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica Haskom tribunalu, noc uoci pocetka Donatorske konferencije u Briselu, otklonila je sve sumnje u nameru Vlade Srbije da pod energicnim vodjstvom Zorana Djindjica krene putem politickih i ekonomskih reformi.
Sada su na potezu zapadne zemlje i donatori iz drugih zemalja da ekonomskom podrskom pomognu konsolidaciju jedne od kljucnih zemalja na Balkanu. U ovom trenutku kada pocinje skup u Briselu, u javnosti Srbije se ocekuje da ce planirani obim donacija od 1,250 miliona dolara za ovu godinu biti postignut, a moguce i nadmasen. Tim pre, sto su SAD jos pre dva dana objavile da ce ucestvovati na skupu u Briselu.
Prema recima Gorana Pitica, ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi Srbije, za pomoc privredi namenjeno je oko 800 miliona dolara, za pomoc obrazovanju, zdravstvu i penzionim fondovima oko 250 miliona dolara, a za pokrice budzetskog deficita oko 200 miliona dolara. .
Medjutim, od zapadnih donacija za Beograd je mnogo vaznije da dobije podrsku za povoljno reprogramiranje spoljnih dugova u Pariskom i Londonskom klubu - sa kojima su kontakti u toku, ali su resenja neizvesna.
Dr Miroljub Labus je vec naglasio da bi u slucaju reprogramiranja tih dugova po napuljskim uslovima, Jugoslavija za dug od 12 milijardi dolara u narednih 20 godina morala da plati oko 40 milijardi dolara, a u slucaju reprograma po hjustonskim kriterijumima - cak 78 milijardi dolara. Razlika od 38 milijardi, naravno, uopste nije bezazlena.
Zbog toga se u Beogradu toliko i insistira da dodje do potpunog razumevanja SAD za nove demokratske vlasti, posto ce misljenje Vasingtona biti odlucujuce za opredeljivanje svetskih poverilaca oko varijanti reprogramiranja jugoslovenskog duga.
Americka odluka o ucescu na Donatorskoj konferenciji doneta u poslednji cas podigla je optimizam onih koji ocekuju podrsku sa Zapada. Procenjuje se da ce Vlada Srbije na celu sa Zoranom Djindjicem ovoga puta ici do kraja kako bi ispostovala obaveze novih vlasti, misli se, pre svega, na izrucenje preostalih ratnih zlocinaca u Hag.
Jugoslovenski tim u Brislu predvodice dr Miroljub Labus, potpredsednik Savezne vlade. On je na konferenciji za novinare izneo pretpostavku da ce finansijska podrska biti odobrena bez dodatnog politickog uslovljavanja, te da ce odmah iz Brisela otputovati u SAD, gde se nada da ce otkloniti americke sumnje i rezerve prema namerama nove demokratske vlasti u Beogradu.
Dr Labus je, takode, demantovao glasove da se planovi organizatora Briselske konferencije - Svetske banke, ozbiljnije razlikuju u odnosu na plan upotrebe sredstava pomoci koji je sacinjen u Beogradu.
Ukoliko doista nema spora oko plana raspodele donatorske pomoci - plan srpskih vlasti previdja da se ove godine za pokrice budzetskog manjka nameni 156,6 miliona dolara, za razvoj privatnog sektora 112,4 miliona, za reformu finansijskog sektora 18,3 miliona, za telekomunikacije 18 miliona, za energetiku 258,5 miliona, za saobracaj 218,7 miliona, za poljoprivredu 71 milion, za zastitu zivotne sredine 38,5 miliona, za komunalije 38 miliona, za penzione fondove 170,5 miliona, za zdravstvo 65,3 miliona i za obrazovanje 83,5 miliona dolara. Ukupna suma iznosi 1.249,3 miliona dolara ili -32 odsto od ukupno 3.904,2 miliona dolara koliko je planirano da se bespovratno odobri SR Jugoslaviji do kraja 2004. godine.
Iz cinjenice da je Svetska banka namenila 64,5 odsto ukupne pomoci privrednoj obnovi SRJ, posmatraci su izvukli zakljucak da je u Vasingtonu ipak prihvacena teza da Jugoslaviji treba pomoci da stane na sopstvene (ekonomske) noge.
Prema proracunu grupe nezavisnih ekonomista G-17 u Beogradu, NATO kampanja je pored direktne ratne stete imala za posledicu i gubitak drustvenog proizvoda od oko 26 milijardi dolara. Ekstremne struje u Jugoslaviji isticu da je zapadna pomoc sedam puta manja od ratne stete nanesene Jugoslaviji.
Ni okolnost da se ukupni iznos planiranih donacija od 3,9 milijardi dolara gotovo poklapa sa proracunom da je tokom NATO bombardovanja na teritoriji Srbije i Crne Gore nacinjena direktna steta od 4 milijarde dolara cini se da nije slucajna, pa jugoslovenski funkcioneri ocenjuju da se zapravo radi o naknadi ratne stete.
Dimitrije Boarov je ekspert za ekonomska pitanja iz Novog Sada.
