Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Na haškoj konferenciji zatražena veća posvećenost rešavanju problema nestalih lica

Učesnici tvrde da je rešavanje sudbine nestalih sastavni deo poratnog pomirenja.
By Rachel Irwin
  • Konferencija ICMP-ja u Hagu. (Photo: Rachel Irwin)
    Konferencija ICMP-ja u Hagu. (Photo: Rachel Irwin)

U Hagu je protekle sedmice držana prva konferencija posvećena sveobuhvatnom rešavanju problema nestalih i prisilno "iščezlih" lica.

Predsedavajući Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL), Tomas Miler (Thomas Miller), kaže da se glavni cilj ove manifestacije sastoji u skretanju pažnje na ljude koji su nestali u sukobima, organizovanom nasilju, kršenjima ljudskih prava, prirodnim katastrofama i migracijama.

"Moramo priznati da se priroda rata promenila i da lica nestala u sukobima dele sudbinu onih koja su pretrpela kršenja ljudskih prava [i] organizovano nasilje, uključujući trgovinu ljudima i nasilje koje je povezano s drogom", rekao je Miler u svom konferencijskom obraćanju. "Treba da priznamo kako slučajevi nestalih osoba moraju biti adekvatno istraženi i kako treba primeniti zakonske mehanizme i savremene forenzičke metode da bi se ostvarila pravda i da bi zločinci bili pozvani na odgovornost."

Jedan od najvažnijih govornika bio je hrvatski predsednik Ivo Josipović, koji se osvrnuo na nasleđe ratova vođenih na Balkanu tokom devedesetih godina. On je napomenuo da je u njegovoj zemlji istraženo 148 masovnih grobnica, te da su ekshumirani ostaci preko 4,900 ljudi.

Procenjuje se da je za vreme rata u Hrvatskoj nestalo 6,000 ljudi. Sudbina oko 2,000 lica je još uvek nepoznata.

"Pitanje nestalih osoba ostaje ključno za svaki oružani sukob", kazao je Josipović, dodajući "da su životi zaustavljeni, i ne mogu biti nastavljeni sve dok se ne pronađu najmiliji".

Josipović je obećao da će nastaviti napore da se identifikuju sva nestala lica "nezavisno od etničke pripadnosti".

Kraljica Nur iz Jordana, koja je takođe govorila na konferenciji, pohvalila je MKNL zbog pionirske upotrebe DNK pri identifikacijama u bivšoj Jugoslaviji. Rezultat tih napora bio je taj da je pronađeno preko 70 procenata od oko 40,000 ljudi, koliko ih je – kako se procenjuje – nestalo tokom ratova koji su vođeni tokom devedesetih godina.

"Primena moderne tehnologije predstavljala je važan uslov i za jačanje vladavine prava", kazala je kraljica Nur.

Kao članica radne grupe UN-a za nestala lica i ombudsman za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, pravnica Jasminka Džumhur je upozorila na to da se – iako je u njenoj zemlji načinjen veliki napredak – zakon o nestalim licima, donet 2004. godine, još uvek ne primenjuje u potpunosti.

Taj zakon je usvojen da bi se poboljšao proces potrage; da bi se ustanovila definicija nestale osobe; da bi bio stvoren sistem centralizovane evidencije; te da bi se propisala prava članova porodice.

Tokom onog dela konferencije koji je bio predviđen za pitanja i odgovore, predsedavajući bosansko-hercegovačke Federalne komisije za nestala lica, Amor Mašović, javio se iz publike i rekao kako zakon iz 2004. "postoji samo na papiru".

"Parlament nema hrabrosti da se suoči sa problemom nestalih . . . Ne postoji politička volja", kazao je Mašović.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.

As coronavirus sweeps the globe, IWPR’s network of local reporters, activists and analysts are examining the economic, social and political impact of this era-defining pandemic.

The effects are proving particularly acute in countries already under stress - whether ethnic division, economic uncertainty, active conflict or a lethal combination of all three.

Our unparalleled local networks, often operating in extremely challenging conditions, look at how the crisis is affecting governance, civil liberties and freedoms as well as assessing policy responses to tackle the virus.

VIEW FOCUS PAGE >