Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Mladićev svedok kaže da je oružje u Sarajevo bilo prokrijumčareno u vidu pomoći

Bivši vojnik tvrdi da je oružje bilo pronađeno u isporukama pomoći poslatim u grad koji je bio pod opsadom.
By Rachel Irwin
  • Zgrade uništene u opsadi Sarajeva između 1992. i 1995. godine (Photo: Quasimodogeniti/Wikimedia Commons)
    Zgrade uništene u opsadi Sarajeva između 1992. i 1995. godine (Photo: Quasimodogeniti/Wikimedia Commons)

Jedan bivši pripadnik vojske bosansko-hercegovačkih Srba, koji je u Sarajevu radio kao prevodilac pri mirovnim trupama Ujedinjenih nacija, izjavio je ove sedmice da su barut i upaljači za granate do vojske vlade Bosne i Hercegovine dospevali pod maskom poslate pomoći.

Svedok odbrane, Miodrag Batinić, dao je ovaj iskaz u prilog ratnom komandantu bosansko-hercegovačkih Srba, Ratku Mladiću.

Tužioci tvrde da je Mladić planirao i nadzirao opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je taj grad opustošen, pri čemu je poginulo skoro 12,000 ljudi. Mladićeva se vojska tereti za namerna snajperska i artiljerijska dejstva protiv civilnog stanovništva, a sa ciljem „širenja terora“.

Optužnica ima ukupno 11 tačaka i u njoj se navodi da je Mladić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, kojima je "doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi".

Tužilaštvo navodi da su Mladić i ostali visoki zvaničnici bosansko-hercegovačkih Srba blokirali dostavu humanitarne pomoći gradu koji je bio pod opsadom.

Tokom Batinićevog svedočenja, branilac Branko Lukić je prikazao insert iz televizijskih vesti, u kojem se uz novinarku pojavljuje čovek koji je predstavljen kao doktor Pejić iz bolnice Blažuj.

Novinarka na snimku govori o "dve boce sa kiseonikom koje su bile otvorene u prisustvu UNPROFOR-a [tj. Zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija] – u jednoj je bio pronađen barut, dok su se u drugoj nalazili upaljači za granate".

Pejić potvrđuje novinarkine navode i kaže da su njegovi ljudi otkrili da dve od pet boca za kiseonik "nisu sadržavale kiseonik; bile su teže od ostalih".

"Mi ne znamo koliko je takvih isporuka – pod geslom da humanost ne poznaje granice – stiglo muslimanskim borcima preko UNPROFOR-a, i ne znamo koliko je projektila načinjeno od njih", kazala je novinarka u nastavku.

Advokat je upitao svedoka: "Da li ste Vi bili prisutni na licu mesta?"

"Da, ja sam bio tamo. Zapravo je doktor Pejić pozvao Vojne posmatrače Ujedinjenih nacija [United Nations Military Observers, UNMO] i mi smo bili prvi koji smo tamo stigli", kazao je Batinić. "Već smo u depou ustanovili da sadrže barut, te boce, a nakon toga su bili pozvani pripadnici Francuskog [mirovnog] bataljona, zajedno sa TV-ekipama. Ali smo u prvi mah, kada su boce bile otvorene u depou, samo mi bili prisutni, a ja sam bio prevodilac."

"Da li je ustanovljeno da jedna boca sadrži upaljače za granate, a druga barut?", upitao je Lukić.

"Jeste. Takođe, mi smo otvorili prvu bocu, a onda se posle jednog minuta barut pretvorio u nekakvu emulziju, poput gela. Verovatno zbog kontakta s vazduhom", kazao je svedok.

U tom trenutku se umešao tužilac, otvarajući pitanje porekla tog video-snimka.

"Ovo je bio snimak lokalne srpske televizije, ali mi smo stigli pre televizijske ekipe i otvorili jednu od boca u depou. Siguran sam da je to bilo 1992., pretpostavljam u oktobru ili novembru. Na sebi sam imao plavu jaknu i [bilo je] prilično hladno", rekao je svedok.

Svedokov iskaz ticao se i minobacačkog napada na sarajevsku pijacu Markale, koji je izvršen 5. februara 1994. Kao što je poznato, u prvom masakru na Markalama ubijeno je preko 60 osoba, dok ih je ranjeno preko 140. Drugi se odigrao u avgustu 1995. i u njemu je ubijeno oko 40 ljudi, dok ih je ranjeno oko 75.

Batinić je ispričao kako je, nedugo nakon masakra iz februara 1994., bio prevodilac jednom vojnom posmatraču UN-a iz Danske, koji je pokušavao da uspostavi "direktan kontakt" sa generalom Stanislavom Galićem, komandantom Sarajevsko-romanijskog korpusa vojske bosansko-hercegovačkih Srba.

Završilo se tako što su se njih dvojica odvezli u neki hotel gde je Galić imao sastanak, pri čemu je general – pošto nije mogao da razgovara s njima – poslao svog "bezbednjaka", pukovnika Marka Lugonju, da ih pozdravi.

"Kada smo mu rekli šta se dogodilo [na pijaci], primetio sam da je pukovnik Lugonja bio zapanjen. Njegov komentar je bio: ’Nemoguće, srpska strana to nije uradila, nismo mi toliko glupi da to uradimo, pošto se baš sada vode pregovori, negde u inostranstvu. Dođite za sat vremena i daću vam sve neophodne informacije, proveriću šta se desilo’", ispričao je svedok.

Sat vremena kasnije, Lugonja se vratio i – po rečima svedoka – pustio video-traku za koju je rekao da ju je snimila njegova služba bezbednosti.

"Dok smo to gledali, on je rekao: ’Obratite pažnju na ono što se ovde događa. Pogledajte ovu dvojicu ljudi koji beže odavde. To je sumnjivo. Ovde se vidi jedna plastična noga, kako je ona tu dospela; da li tu ima ikakvog tela?’ Potom je rekao: ’Pogledajte te hrpe paradajza na tezgama, nijedan jedini paradajz nije pao, nijedna jedina boca nije se razbila’", ispričao je Batinić, prisećajući se tih komentara.

Kako je naveo svedok, Lugonja je rekao da je njegova služba bezbednosti "presrela razgovor dvojice vozača hitne pomoći sa muslimanske strane, u kojem je jedan drugome rekao na šifrovanom jeziku: ’Donesi mi još ledenica.’"

Lugonja je svedoku kazao kako je zbog tih neobičnosti i "ogromnog broja žrtava", on uveren da je napad bio "namešten".

Batinić je naveo da se taj razgovor odigrao "možda dva ili tri sata nakon incidenta".

Navodi po kojima je masakr izrežiran nisu novi. Na svom suđenju izneo ih je i ratni predsednik bosansko-hercegovačkih Srba, Radovan Karadžić, koji je tvrdio da su tela koja su tamo zatečena bila "lutke i stari leševi". (O tome vidi tekst "Osporavanje Karadžićeve tvrdnje o ’prevari’ na Markalama".)

Na početku unakrsnog ispitivanja, tužilaštvo je svedoku uglavnom postavljalo pitanja o tome kako je tačno dao izjavu istražiteljima Mladićevog tima odbrane, nakon čega je usledilo i nekoliko pitanja o ljudima koje je poznavao ili je sa njima bio povezan tokom rata.

Suđenje se nastavlja naredne sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.