Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Mini Drzavni Udar

Pobuna "Crvenih beretki" mogla bi da izazove pad srpske vlade.
By Zeljko Cvijanovic

Srpske vlasti sada placaju cenu sto nisu napravile dosledan rez medju kadrovima u policiji, koje je tokom raznih ratova upotrebljavao Milosevic.


U ponedeljak su dve trake auto-puta kod "Sava" centra i mosta "Gazela" u Beogradu bile blokirane sa 20 dzipova krcatih naoruzanjem, i oko 100 pripadnika ozloglasenih "Crvenih beretki", ciji je formalni naziv Jedinice za specijalne operacije, JSO, pri Resoru drzavne bezbednosti, RDB, Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije.


Neposredan povod protesta bilo je hapsenje i isporuka Haskom tribunalu brace Banovic, osumnjicenih za ratne zlocine pocinjene u Bosni.


Specijalci traze smenu ministra policije Dusana Mihajlovca, prestanak "neustavnih" ekstradicijama ratnih zlocinaca u Hag i da buduca hapsenja osumnjicenih za ratne zlocine ne izvode pripadnici JSO.


Pripadnici JSO, zaustavili su se na levoj obali Save, odakle se mogu videti sve drzavne institucije koje se nalaze na desnoj obali. Oni su blokirali auto-put Beograd Nis,u juznom delu grada, a zatim su se vratili u svoju bazu u Vojvodini. Srpskoj vladi poslat je jasan signal: ukoliko budu htele ove jedinice mogle bi munjevitom brzinom da osvoje grad.


Djindjic je stavljen pred neprijatan izbor: ili da prekine saradnju sa Hagom, i na taj nacin zrtvuje stranu pomoc i blokira reforme ili da odbije svaki kompromis sa "beretkama", sto znaci da bi "specijalci" sledeci put mogli da prepesace i taj jedan kilometar koji ih je odvajao od njegovog kabineta.


Stvar je utoliko ozbiljnija, sto je jedinica "crvenih beretki" koja broji izmedju 400- 500 razgnevljenih specijalaca, ucesnika ratova u Hrvatskoj, Bosni, i na Kosovu, trenutno bez ikakve kontrole. Oni su jos u petak otkazali poslusnost ministru srpske policije Dusanu Mihajlovicu i sefu RDB Goranu Petrovicu.


Mogucnost da se obori vlada premijera Zorana Djindjica jos uvek nije zanemarljiva. Situacija bi mogla da postane jos opasnija, ako bi doslo do sklapanja ocajnickog saveza izmedju JSO i snaznog antihaskog lobija u VJ, koji je takodje na udaru Haga.


Sudbina reformi u Srbiji u ovom trenutku zavisi od odlucnosti vlasti da se suprotstavi pretnji ne samo "Crvenih beretki" nego i svih centara sile nasledjenih od Milosevica, koji se protive saradnji sa Haskim tribunalom. Za sada, vlasti reaguju dosta mlako i konfuzno. A evidentno je da nemaju oruzanu silu koja moze da se suprotstavi "Crvenim beretkama".


Iako se u Vladi Srbije mogu cuti optuzbe da je iza pobune zapravo Vojsilav Kostunica, predsednik Jugoslavije, i covek koji ima kontrolu nad VJ, koji hoce da se resi svog mocnog rivala, srpskog premijera Zorana Djindjica, poznavaoci prilika u JSO tvrde da postoje samo tri autoriteta koji mogu da uticu na "Crvene beretke" da se odluce na tako radikalan korak.


Rec je o Jovici Stanisicu, nekadasnjem Milosevicevom odanom sefu Drzavne bezbednosti, koga je Milosevic odbacio posle Dejtona, a Djindjic prigrlio 5. oktobra, kada je obarao Milosevica. Drugi je Franko Simatovic, sef "Crvenih beretki" iz istog perioda, i Mihajlo Ulemek, sef "beretki" u trenutku Milosevicevog pada, koji je 5.oktobra odbio da intervenise protiv srpske opozicije, a kasnije ga je Djindjic, umesto ocekivane zahvalnosti, ipak smenio.


Sva trojica su sve bliza saznanju da ih Hag ne moze mimoici u svojim istragama, niti da ce ih Djindic moci da zastititi od toga. Otuda se ovo moze tumaciti kao ocajnicki potez, i jasan signal Djindjicu da je izneverio njihova obecanja.


"Crvene beretke" imaju dugu ratnicku istoriju.


Mnogi od njih zapravo su pripremali i ucestvovali u Milosevicevim ratnim pohodima u Hrvatskoj i Bosni, 1991-1995, pa nije daleko od istine da osumnjicene za ratne zlocine otuda dozivljavaju kao ratne drugove.


Milosevic se resio nekih od tih kadrova nakon 1995. godine, kada je potpisao Dejtonski sporazum i uskocio u ulogu mirotvorca, poput sefa srpske Drzavne bezbednosti Jovice Stanisica i sefa JSO, Frenkija Simatovica.


Ali, srpska opozicija, u zelji da srusi Milosevica 5. oktobra, nije imala izbora - oslonila se upravo na ove ljude, razocarane u Milosevicevu politiku. Neki su vraceni u sluzbu, a uticaj Stanisica i Simatovica je obnovljen, i sve do sada vazili su za Djindjiceve saveznike iz senke.


Neposredan povod za pobunu bilo je hapsenje i deportacija u Hag Predraga i Nenada Banovica, 32, blizanaca iz Prijedora, u Bosni i Hercegovini.


Oni su jos 1995. godine optuzeni za "zlocine protiv covecnosti, krsenje zenevske konvencije i krsenje zakona i obicaja rata" tokom 1992, dok su bili cuvari zarobljenih Bosnjaka u logoru Keraterm kod Prijedora.


Banovice je u cetvrtak rano ujutro uhapsilo pet pripadnika JSO u civilu, na pijaci u Obrenovcu, u neposrednoj blizini Beograda, gde su vec nekoliko godina ziveli izdrzavajuci se kao prodavci povrca.


Sledeceg jutra, u petak, Goran Petrovic, sef RDB, shvatio je da se u JSO dogadja nesto neobicno: ispred njegove rezidencije u Uzickoj 12, u elitnom beogradskom naselju Dedinje povucena je straza, koju su cinili pripadnici te jedinice.


Straza je povucena i ispred Instututa za bezbednost u beogradskom kvartu Banjica, gde se nalazi sediste RDB.


Kako IWPR saznaje iz izvora u vrhu srpske tajne policije, Petrovic i njegov pomocnik Zoran Miljatovic tokom jutra i prepodneva bezuspesno su pokusavali da stupe u kontakt sa Dusanom Maricicem "Gumarom", komandantom jedinice.


Njega je, umesto ranijeg komandanta Milorada Ulemeka Legije, na to mesto proslog leta postavio Petrovic.


Kontakt je uspostavljen tek popodne. Tada je Petrovic saznao da se vise od sto ljudi iz JSO iz svih baza u Srbiji okupilo na Maricicev poziv u glavnom sedistu u mestu Stolc kod Kule, 100 kilometara severno od Beograda, odakle su javnosti i Petrovicu poslali svoje zahteve.


Dok su ostali pripadnici JSO bili maskirani pod punom ratnom opremom, jedan od oficira JSO na cijem reveru je pisalo "major Batic" procitao je listu od tri zahteva.


Zahtevao je da Dusan Mihajlovic podnese ostavku, da se obustave "neustavna" hapsenja osumnjicenih za ratne zlocine dok se ne usvoji zakon o saradnji Jugoslavije sa Hagom i da "haska" hapsenja vise ne vrse pripadici JSO.


"Major Batic", koji je, prema tradiciji pripadnika te jedinice, skrivao pravi identitet, optuzio je Mihajlovica da je obmanuo JSO.


On je, rekao je "major Batic", 8. novembra preko Petrovica usmeno naredio "Crvenim beretkama" da uhapse Banovice, ne navodeci da se radi o ljudima koje trazi Hag, vec o lokalnim kriminalcima.


"Na ovaj nacin jedinica je obmanuta i, mimo svoje volje, navedena na izvrsenje jednog nezakonitog i protivustavnog akta", rekao je "major Batic".


On je dodao da ce, sve dok zakon o saradnji s Hagom ne bude donet, "Crvene beretke" svaki akt u tom pravcu smatrati nezakonitim i protivustavnim.


Iako je Jugoslavija, kao clanica UN, obavezna da isporuci osumnjicene Haskom tribunalu, koji je telo UN, u zemlji vec mesecima traje pravno natezanje oko usvajanja zakona o ekstradiciji.


Posle dugog natezanja u saveznom parlamentu, usvojen je Zakon o ekstradiciji, koji omogucava saradnju Jugoslavije sa medjunarodnim sudovima, ali samo onima koje priznaje Ustav Jugoslavije. Savezni Ustav ne priznaje Hag, a Ustavni sud Jugoslavije nedavno je to samo potvrdio.


Otuda "major Batic" kaze: "Zbog toga odbijamo svako naredjenje izdato u tom pravcu".


Iako zagovornik saradnje s Hagom, konfuziju uvecava Vladan Batic, ministar pravde u Vladi Srbije, koji je u subotu izjavio agenciji "Beta" da nije bio upoznat sa hapsenjem Banovica i da je to bila "autonomna odluka Ministarstva policije".


Ukoliko je Baticeva izjava tacna, Mihajlovic jeste postupio nezakonito, jer policija hapsi po nalogu Ministarstva pravde.


Vlada optuzuje Kostunicu i njegovog poslusnog nacelnika Generalstaba, koga je nasledio od Milosevica, Nebojsu Pavkovica, da stoji iza pobune u JSO.


Tesko je bez rezerve poverovati da su pobunu JSO inspirisali Pavkovic i Kostunica, tim pre sto je prvi oduvek imao snazne rivalske relacije prema "Crvenim beretkama", dok drugi nikada nije imao nikakav uticaj nad tom jedinicom.


Razlozi su visestruki i mnogo slozeniji.


Prvi je nepostojanje konsenzusa da se donese savezni zakon o Hagu, sto je zaista stvorilo pravni vakuum, u kome niko ne zeli da podnese odgovornost za izrucenja. Ako zeli da dobije finansijsku pomoc iz inostranstva Srbija mora isporuciti Hagu osumnjicene, ali niko za to ne zeli da preuzme odgovornost.


I Kostunica, i Djindjic, i Batic tvrde da o hapsenju Banovica nisu znali nista, cak i ministar policije Mihajlovic, koji je odbio da izda pismenu naredbu o hapsenju, izbegava odgovornost, prebacujuci je na pleca "Crvenih beretki".


Drugo, i Djindjic i Kostunica odbijaju da demontiraju Milosevicev represivni oruzani aparat, vec zele da ga iskoriste za sebe, a takva situacija je plodno tlo za ovakve iznenadne dogadjaje.


Kostunica tvrdoglavo brani polozaj Milosevicevog generala Pavkovica, dok je prosle zime bezuspesno pokusao da odbrani Milosevicevog sefa tajne policije Radeta Markovica, kome se sudi za politicka ubistva.


Djindjic je, s druge strane, jos 5. oktobra prosle godine sklopio savez sa bivsim komandantom JSO Ulemekom, koji je tada kao covek oduke odbio da intervenise protiv prodemokraskih demonstranata.


Djindjic se tada obavezao da ce biti politicki zastitnik JSO, ali nije uspeo da odrzi obecanje.


On je u januaru u intervjuu beogradskom nedeljniku NIN izjavio da ce pre podneti ostavku na mesto premijera nego sto ce dozvoliti da nekoga od policajaca koji su mu pomogli 5. oktobra izruci Hagu.


Ali, pod pritiskom javnosti morao je da se saglasi da pocetkom leta Ulemek bude smenjen sa cela JSO.


Osim toga, proslog meseca Karla del Ponte, glavni tuzilac Haskog tribunala, saopstila je da vodi istragu protiv bivseg sefa RDB Jovice Stanisica i osnivaca i prvog komandanta JSO Franka Simatovica Frenkija.


Poznavaoci prilika u JSO tvrde da su njih trojica jedina tri autoriteta koji mogu da uticu na "Crvene beretke" da se odluce na tako radikalan korak.


Sva trojica danas imaju razlog da budu nezadovoljni savezom sa Djindjicem.


Zato se pobuna u JSO jos uvek manje moze tumaciti kao njihov savez sa Kostunicom i Pavkovicem, a vise kao raskid sa Djindjicem.


Tim pre, sto se srpski premijer prosle nedelje u Vasingtonu obavezao da ce do 31. marta sledece godine isporuciti sve ratne zlocince i otvorili vojne i policijske dosijee Hagu, kako bi dobio neophodnu medjunarodnu pomoc za svoju zemlju.


Treci uzrok pobune JSO jeste ocajnicki strah njenih pripadnika da se nalaze na haskim listama optuzenih.


Taj strah nije neopravdan, iako je Petrovic u saopstenju u nedelju to pokusao da nazove glasinama i manipulacijama pripadnika JSO.


JSO je citavih deset godina u ratovima bila Miloseviceva udarna pesnica i nije iskljuceno da bi otvaranje njihovih arhiva, sto Del Ponte ultimativno zahteva od Djindjica, otvorilo prostor za nove optuznice.


Sudbina reformi u Srbiji u ovom trenutku zavisi od odlucnosti vlasti da se suprotstavi pretnji ne samo "Crvenih beretki" nego svih centara sile nasledjenih od Milosevica.


Vlada je u nedelju uvece, po povratku Djindjica iz Vasingtona, zasedala i nalozila Ministarstvu policije da "preduzme sve mere u skladu sa zakonom i ovlascenjima".


To je bila dikretna pretnja silom, ali je sve ociglednije da nju nema ko da sprovede i da zastiti srpsku vlast.


U svakom slucaju, sledeca nedelja bice presudna za odgovor na to pitanje.


Zeljko Cvijanovic je novinar beogradskog nedeljnika "Blic News".