Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Milosevicev sou

Sesnaest dana pre pocetka izbora Miloseviceva povorka priblizava se neizbeznoj izbornoj pobedi.
By Petar Lukovic

Srbija se nalazi u predizbornom vrtlogu. Kao u filmu "Twister", tornado je pogodio zemlju i unistava sve prepreke na svom putu. Cim se bivsi predsednik Ivan Stambolic poceo poigravati sa idejom da se kandiduje protiv naseg dragog vodje Slobodana Milosevica, ova oluja prohujala je pored njegove klupe u parku i odnela ga sa sobom. Ko zna gde!?


Na samo dve nedelje pred pocetak izbora, bilo bi dobro da Srbi budu racionalniji i da se suoce sa cinjenicom da su ovi izbori farsa, ukras u celofanu za varanje naivnih i lakovernih. Trebalo bi da prepoznamo smrad i prevaru koja okruzuje ove takozvane izbore.


Setnja po beogradskim ulicama bila bi dovoljna da se pojasni kvalitet politicke debate koju inspirisu izbori. Preko noci posteri opozicije sa natpisom "Nasa obaveza-bolja Srbija" promenjeni su u "Nasa obaveza-gora Srbija". Grafiti informisu birace da je opozicioni politicar Zoran Djindjic "peder", a da je predsednicki kandidat Vojislav Kostunica "govno".


Naravno, poznata je cinjenica da je takozvana srpska opozicija sastavljena od agenata, izdajnika, stranih placenika, homoseksualaca, americkih slugu, olosa, fukara, terorista, zlikovaca i petokolonasa. Drzavna televizija, posle svega, nikada ne laze.


Do sada smo imali desetogodisnju Milosevicevu demokratsku vladavinu. To iskustvo trebalo bi da bude dovoljno da svima bude jasno sta ce se, zaista, dogoditi 24.septembra. Samo se setite svih onih saveznih, republickih i lokalnih izbora i uzajamne masturbacije oko patriotizma, nacije, hrabrosti i dostojanstva.


Na svakom od prethodnih izbora rastao je i broj ukradenih glasova. U toku predsednickih izbora 1997. godine, zvanicni podaci ukazali su na to da je milion albanskih biraca glasao za Milana Milutinovica, sto je bilo dovoljno da njegov rival "vojvoda" Seselj pretrpi poraz. Setite se kamiona koji su nosili kutije pune falsifikovanih glasova i kako su namesteni rezultati ozakonjeni, jer su u "nacionalnom interesu".


Da li ce izbori 24. septembra, zaista, biti mirni i posteni? Da li ce biraci davati svoje glasove sa znanjem da ce precrtavanjem odredjene pregrade poslati predsednika u penziju? Da li se izbornoj komisiji zaista moze verovati da nece ubaciti dodatnih 200.000 Milosevicevih glasova u glasacke kutije cim posmatrac opozicije okrene ledja?


Neki naivni pojedinci veruju u to. Na jednom sastanku opozicije u Mokrinu kod Kikinde, clan studentskog pokreta "Otpor", moj prijatelj, rekao je da ima 50 odsto nade da ce Milosevic dati ostavku! Morao sam da ga prekinem. Pomalo agresivno i nervozno rekao sam mu strasnu istinu: "Milosevic nema nameru da da ostavku". To nije pitanje matematike, ne radi se o pet ili 50 odsto sanse, jednostavno on niposto nece sam napustiti svoj polozaj. Ukoliko ga ne primoraju.


Jos jedan lakoverni strucnjak na ovom sastanku je tvrdio da ce 4,2 miliona glasova protiv Milosevica zagarantovati njegov kraj. Intervenisao sam još jednom: "Milosevic ne daje ni pet para za to da li ce dva, pet ili sedamnaest miliona ljudi da glasaju. On ce, i ne kazite, molim vas, da vas nisam upozorio, proglasiti sebe pobednikom posle prvog kruga glasanja.


Citav psiholoski sastav Milosevicevog rezima iskljucuje poraz. Kako moze da izgubi "nacionalni heroj"? Kako moze simbol "otpora protiv novog svetskog poretka" da dobije manje glasova od Kostunice? Da li, zaista, mislite da ce gospodja Milosevic dozvoliti njenom suprugu da se preda i prizna poraz, i da se rukuje sa pobednikom Vojislavom Kostunicom na nacionalnoj televiziji?


Ne, poraz ne predstavlja opciju Milosevicevog tima. Omalovazavanje opozicije postala je neka vrsta nacionalnog sporta. Prorezimski dnevni list "Politika" opisala je otpustenog generala, bivseg nacelnika Generalstaba jugoslovenske vojske, Momcila Perisica, kao malog decaka koji sere pod drvetom, a bivseg gradonacelnika Beograda, Nebojsu Covica kao "malu vasku velikog apetita".


Druge opozicione licnosti, Vesna Pesic, Vuk Obradovic, Jozef Kasa i predsednik Crne Gore, Milo Djukanovic, da nabrojim neke od njih, zasluzili su nazive kao sto su "izmet" i "govno". Jedan od naslova upozorava javnost da "zapusi nos kada prolazi pored DOS-a (Demokratske opozicije Srbije).


Sta je svrha ovog blacenja? Pa, da se pokaze da ovih dana nema granica, sve je dopusteno, od kidnapovanja i hapsenja do lazi i detinjastih uvreda.


Sta mogu doneti sledecih sesnaest dana? Novosti o jugoslovenskoj armiji koja se vraca na Kosovo, ili se sukobljava sa jedinicama crnogorske policije? Da Milosevic proglasava vanredno stanje i da se izbori otkazuju? Da predsednik salje "policiju" na ulice?


Unutar drzavnih preduzeca, vlade, policije, armije i bolnica, sprovodi se prava ucena: glasaj za Milosevica i zadrzaces svoj posao, glasaj za Milosevica i dobices platu. Mnogi su vec primili izborne listice na kojima je vec oznacen sa "x" glas za Milosevica. Prevara je jednostavna: vec popunjeni listic stavi u izbornu kutiju na dan izbora, a vrati prazan koji se daje u izbornoj jedinici kao dokaz poslodavcu da si postupio kako ti je receno.


Nema posmatraca sa Zapada (posle svega, sta to oni znaju o demokratiji, nijedna demokratija ne bi pocela perfidno bombardovanje srpske dece). Ne, nasi posmatraci dolaze iz Kine, Rusije i, naravno, Iraka.


Nista nije prepusteno slucaju. Drzavni mediji ne spominju drugi krug glasanja, a i zasto bi kada to nije u planu. Nema izbora. Ovo je Milosevicev "sou".


Petar Lukovic je dugogodisnji reporter, komentator i urednik iz Beograda. "Feral Tribun" iz Hrvatske nedavno je objavio "Godine raspada", zbirku njegovih ratnih izvestaja.