Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Milosevicev Kult Licnosti

Kult licnosti koji okruzuje jugoslovenskog predsednika Milosevica pjacao je proslonedeljnim zahtevima da se on proglasi "narodnim herojem".
By Vlado Mares

Domace vlasti i srpski drzavni mediji rade kao nikad do sada promovisuci poslednjih nedelja kult licnosti predsednika zemlje Slobodana Milosevica.


Prilikom tipicnog emitovanja glavnih vecernjih vesti RTS, dominira uzbudljivo izvestavanje o tome da je jos jedna opstina donela deklaraciju kojom se proglasava heroizam i mudrost velikog vodje. Citaju se telegrami podrske, senzacionalni intervjui sa ushicenim gradskim vecnicima i pokazuju slike Milosevica u predsednickoj pozi.


Kampanja je pocela 27.oktobra, kada je Jugoslovenska ujedinjena levica (JUL), stranka koju predvodi Mira Markovic, predlozila da se Milosevic, optuzenik za ratne zlocine od strane Haskog suda, nagradi ordenom "narodnog heroja".


Ovaj predlog je dosao iz Varvarina, siromasnog gradica nekih 150 kilometara jugo-istocno od Beograda. Clanovi lokalne JUL stranke su objavili da je predsednik Milosevic, "simbol slobode, naseg postojanja i opstanka, nase vere i nade, nase sadasnjosti i buducnosti".


U nastavku se kaze da je: "Milosevic ostroumno i herojski rekao odlucno 'ne' silnicima Novog svetskog poretka i snazno, odvazno i herojski stao na celo svog naroda u odbrani nacionalnog suvereniteta i integriteta zemlje."


Ubrzo je usledila podrska javnosti. Prvo su svoj glas dali pripadnici Saveza boraca drugog svetskog rata iz Pozarevca, rodnog mesta bracnog para Milosevic-Markovic.


Opisujuci Milosevica kao "najeminentnijeg politicara", Savez boraca je preporucio predsednika zbog "borbe protiv krsenja svih normi svetske civilizacije koju su pocinili Amerika, NATO i svetski terorizam".


Sinisa Vucinic, vodja Radikalne stranke "Nikola Pasic", takodje je dodao svoju podrsku ovom predlogu. On veruje da je Milosevic pretvorio Jugoslaviju "u jedini bastion prave demokratije u Evropi".


Vuciniceva stranka, za koju neki kriticari tvrde da se sastoji od Vucinica i njegove masine za kucanje, pridruzila se Jugoslovenskoj levici.


Podrska uzdizanju bracnog para Milosevic se tu ne zavrsava. U Lebanima, tri stotine kilometara jugoistocno od Beograda, gradske vlasti koje kontrolise JUL partija, 8.novembra su proglasile Milosevicevu zenu za pocasnog gradjanina.


Na ceremonijalnoj sednici gradske skupstine rad Mirjane Markovic nazvan je "neprestanim izvorom inspiracije".


Radio-televizija Srbije je emitovala ove izjave kao "glavne vesti" koje pokazuju privrzenost naroda vodji i njegovoj zeni.


U medjuvremenu je Milosevic uzvratio ovo divljenje, dajuci sakom i kapom nagrade i odlikovanja lojalnim gradjanima. On je 6.novembra dodelio stopedeset medalja da bi oznacio kraj prve faze obnove zemlje posle zavrsetka NATO bombardovanja. Vecina nagradjenih su gradjevinski radnici, varioci i nekoliko inzinjera. Milosevic je takodje najavio plan da jedan dan u novembru postane nacionalni praznik "Dan Graditelja".


Naravno, propaganda kojom se glorifikuje Slobodan Milosevic, ne predstavlja nista novo. Ali priroda kampanje i njeni metodi su izmenjeni. Ukljucivanje Mirjane Markovic je novo. Fokus medija na uzdizanje Milosevicevog predsednickog stila je sve veci. Sada je to sve predaleko otislo.


U toku prve tri godine Milosevicevog boravka na mestu predsednika, kult licnosti je iskonstruisan na brizljiv i planiran nacin. Milosevic je predstavljen kao jedan vazan i mudar politicar, covek umerenog, ako ne i asketskog ukusa. Novinarima i reporterima bilo je zabranjeno da upotrebljavaju slike koje bi mogle pokvariti ovaj utisak.


Na primer, Milosevic nije smeo biti vidjen sa picem u ruci. U to vreme, prilikom cestih putovanja kroz Srbiju Milosevic je upotrebljavao samo jedna obicna kola koja bi pratilo jedno policijsko vozilo. Drzavni televizijski prenosi su diskretno naglasavali da on zivi sa porodicom u "obicnom" stanu u jednoj "obicnom" predgradju Beograda, Vracaru.


Njegova zena, iako se znalo da ima jak uticaj u krugovima Socijalisticke partije, nikada se nije pojavljivala u medijima.


Sve se ovo izmenilo oko 1990.godine. Poceo se naglasavati sjaj koji okruzuje predsednika. Kada je Milosevic isao na turneju po zemlji, pratilo ga je oko pet do sest vozila, brojni policajci i nekoliko televizijskih ekipa. RTS je ova putovanja pretvarao u specijalne emisije koje je vise puta iznova prikazivao.


Milosevic je preselio porodicu u luksuznu kucu u Tolstojevoj ulici u ekskluzivnom predgradju zvanom Dedinje. Ovu selidbu su opravdavali iz bezbednosnih mera. Medjutim, Milosevic je ovu zgradu otkupio od drzave po vrlo povoljnoj ceni i ona danas predstavlja vrlo dragocenu privatnu nekretninu.


Posle izbora za predsednika Jugoslavije 1997.godine, Milosevic je dobio za rezidenciju Beli Dvor (The White House). Ova palata, posed predratne kraljevske dinastije Karadjordjevic bila je svojevremeno posleratna rezidencija predsednika bivse Jugoslavije, Josipa Broza Tita.


Prakticno u isto vreme, porodica Milosevic se nastanila u staroj Titovoj kuci u Uzickoj ulici, u Beogradu. Ova kuca deo je muzejskog kompleksa na Dedinju. Ona je unistena za vreme NATO bombardovanja.


Licno bogatstvo bracnog para Milosevic i Markovic raste i obrnuto je proporcionalno siromastvu gradjana Jugoslavije. Ali to se jedva primecuje u izvestavanju medija o pocasnom gradjaninu Lebana i njenom suprugu, uskoro krunisanom narodnom heroju Jugoslavije, Slobodanu Milosevicu.


Vlado Mares je dopisnik IWPR iz Beograda.