Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Milosevic na sudu

Mnogi ljudi u Srbiji zele da Milosevic plati za zlocine koje je pocinio protiv srpskog naroda.
By Zeljko Cvijanovic

U Srbiji se sve cesce cuju pozivi da se sudi Slobodanu Milosevicu za korupciju i izbornu kradju u toku njegove trinaestogodisnje vladavine.


U medjuvremenu, Beograd ne odobrava izrucenje bivseg predsednika Hagu, gde bi mu se sudilo za ratne zlocine.


Vodje demokratske opozicije Srbije, DOS, insistirale su prosle nedelje na tome da bi Milosevicu trebalo da se sudi zbog zlocina pocinjenih u Srbiji. Sudeci po pisanju "Washington Posta", jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica izjavio je stranim diplomatama u Beogradu da bi se njegovom prethodniku moglo suditi zbog "ilegalnih aktivnosti". Kostunica nije bio odredjen, ali bi se optuzbe verovatno odnosile na korupciju i izbornu kradju.


Iza poziva DOS-a da se Milosevicu sudi kriju se motivi politicke prirode. Nekadasnji predsednik jos uvek se nalazi u svojoj rezidenciji u Beogradu, odakle i dalje kontrolise Socijalisticku partiju Srbije, SPS, republicki parlament kao i delove policije, vojske i paravojnih jedinica.


Ukoliko mu se bude sudilo, vecina lidera DOS-a veruje da bi se na taj nacin unistila preostala uporista Milosevica koja su s uspehom blokirala stvaranje nove vlade pre dve nedelje.


Medjunarodna zajednica, cija ce uloga u ekonomskom oporavku Jugoslavije biti od velikog znacaja, zahteva uklanjanje Milosevica iz politickog zivota sto bi se jedino moglo postici sudjenjem. Ne treba gubiti iz vida da bi uspesno vodjeno sudjenje Milosevicu i njegovim saveznicima dovelo do pucanja lanca crne berze koji je predvodio njegov sin Marko.


Medjunarodna zajednica se zestoko zalaze za sudjenje. Podaci o navodnim ilegalnim aktivnostima Milosevica procurili su u javnost tokom poslednjih dana.


Proslog vikenda, u toku sastanka sa liderima Evropske zajednice u Biarritzu, Kostunici je dostavljena informacija o 57 miliona dolara zamrznutih na racunima svajcarske banke koji pripadaju Milosevicevim saveznicima, ukljucujuci predsednika Srbije, Milana Milutinovica i nekadasnjeg ministra odbrane, Dragoljuba Ojdanica.


Francuski magazin "Obavestajni svet" je u medjuvremenu preneo izvestaje americke obavestajne sluzbe koji kazu da je Milosevic "zahtevao kao jednu od kljucnih garancija za svoj odlazak da mu se omoguci pristup znatnom bogatstvu koje tajno drzi na Cyprusu, u Lebanonu, Chini i South Africa".


Nemacka obavestajna sluzba, BND, tvrdi da ima jake dokaze da su Milosevic i njegov klan bili umesani u organizovani kriminal kao sto je prevoz droge i pranje novca.


Nemacke dnevne novina "Bild" navode dokumenta koja potvrdjuju da su Milosevic i njegov sin nagomilali stotine miliona dolara putem organizovanog kriminala. Novac se drzi na bankovnim racunima u Cyprus, Switzerland, Russia, China, Greece, South Africa i Lebanon.


BND tvrdi da oko 60 prisnih saradnika Milosevica kontrolisu srpsku privredu. Medju njima su predsednik parlamenta, Dragan Tomic, srpski premijer Mirko Marjanovic i nekadasnji ministar energetike, Dragan Kostic.


Ova lavina informacija dovela je do toga da i pojedini clanovi Miloseviceve SPS pozovu da se kazni korupcija. "Nece biti oprosta za one koji su akumulirali nekretnine, novac, privatne firme na racun bede i stradanja naroda", rekao je zvanicnik SPS, Borivoje Drakulovic.


Medjutim, nije sigurno da li ce se Milosevicu suditi u Srbiji zbog korupcije ili zbog ratnih zlocina.


Beogradski sudija Bozidar Prelevic koga je Miloseviceva vlast smenila prosle godine, rekao je da bi se nekadasnjem predsedniku moralo suditi za seriju teskih prestupa kao


sto su podsticanje na genocid, ratne zlocine i rasnu i versku mrznju. "Jedini zakon koji Milosevic nije uspeo da prekrsi je Newtonov zakon fizike", rekao je on.


Medjutim, od svih politicara DOS-a jedino je Zarko Korac, lider ne tako uticajne partije Socijaldeomokratske unije, javno pozvao da se Milosevicu sudi zbog zlocina pocinjenih u toku jugoslovenskog sukoba. "Mi u Srbiji moramo reci ko su nasi ratni zlocinci i da li su jos medju nama", rekao je Korac.


Vecina lidera DOS-a se slaze sa Kostunicinom pozicijom - Hag "ne predstavlja prioritet".


Istovremeno, medjunarodna zajednica veruje da Kostunica jos uvek nije u poziciji da se nosi sa negodovanjem javnosti koju bi izazvala ekstradicija Milosevica. Bodo Hombach, koordinator Pakta za stabilnost, izjavio je da bi za Kostunicu bilo fatalno opterecivati ga Hagom u ovom trenutku. Ovo pitanje je samo "odlozeno, nije zaboravljeno".


Cak je glavni tuzilac Haskog tribunala, Carla del Ponte naznacila da ce se privremeno uzdrzati od zahteva za ekstradiciju Milosevica. "Cekacu, ali ne zauvek", rekla je ona.


Prosle nedelje Del Ponte je pisala Kostunici, gde je zamolila sastanak na kome bi se diskutovalo o "problemima saradnje Beograda i tribunala i drugih pitanja koja se ticu rada tuzilastva". Ona jos uvek ceka odgovor.


Kostunica je, medjutim, priznao u Biarritzu da je saradnja za sudom za ratne zlocine medjunarodna pravna obaveza, koju je sam Milosevic prihvatio kao jedan od potpisnika Daytonskog sporazuma.


O izgledima da do sudjenja za ratne zlocine dodje u Srbiji, Hagu su dostavljeni kontradiktorni signali. Portparol glavnog tuzioca, Dominik Raymon, rekao je svajcarskom nedeljnom listu "Lebdo" da ce jurisdikcija zavisiti od buducih razgovora Carle del Ponte i Kostunice.


U sredu je portparol ovog suda, Jim Landale, istakao da ce se insistirati na sudjenju u Hagu.


"Nista se nece menjati u tom pogledu, cak i da Milosevic bude osudjen u Srbiji zbog obicnih, a ne ratnih zlocina" rekao je on. "U tom slucaju, Tribunal ce se pozvati na prvenstvo koje ima u odnosu na nacionalne sudove, na osnovu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.


Do konacnog dogovora bi moglo doci nakon razgovora Del Ponte i Kostunice. Do tada, upkos cinjenici da mnogi pozivaju da se sudi Milosevicu, nema opste saglasnosti o tome za sta bi on mogao biti optuzen i gde bi mu se sudilo.


Sudjenje u Srbiji uz kooperaciju sa Tribunalom donelo bi nekoliko prednosti zemlji: ukinula bi se potreba za izrucenjem Milosevica, a njegova optuznica bi se prosirila i na korupciju sto bi obezbedilo opstu podrsku javnosti.


Iskustvo u Bosni pokazuje da je interes javnosti o tome sta se desava u Hagu ogranicen. Sudjenje u Beogradu omogucilo bi maksimum publiciteta i primoralo Srbe da se suoce sa zlocinima koji su pocinjeni u njihovo ime.


Zeljko Cvijanovic je redovni dopisnik IWPR.