Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Milosevic Koristi Jaz Medju Generacijama

Tragedija jedne porodice osvetljava nepremostive i bolne razlike medju generacijama u Srbiji.
By Vlado Mares

"Kao prvo, Milosevic se poigrao sa zivotom naseg sina", besni Dusan Vukovic. "A sada se igra sa nasim nervima". Vukovicev sin Aleksandar mobilisan je i poslat na Kosovo prosle godine gde je poginuo u akciji. Njegova smrt je u centru neuobicajene kampanje porodice Vukovic koja zahteva kompenzaciju od strane Milosevicevog rezima.


Do ovog izliva besa ispred komande Vojske Jugoslavije u Nisu doslo je nakon sto je Dusanov otac, Radomir u ime svog unuka, prethodnog dana primio Milosevicevu medalju, posthumno odlikovanje za hrabrost. Ovo isto odlikovanje dodeljeno Aleksandru Dusan je vratio sa gnusanjem u decembru.


Ova prica ukazuje na bolne i nepremostive generacijske razlike koje su nastale dolaskom Milosevica na vlast pocetkom devedesetih godina. Vecina starijih Srba koji su odrasli u vreme Titovog rezima iskreno veruje da je Miloseviceva politika nastavak "istinske partizanske borbe" za socijalizam. Oni jos uvek veruju u federalnu Jugoslaviju, uprkos dogadjanjima u poslednjih deset godina i smatraju da je doba komunizma predstavljalo vreme mira i relativnog komfora.


Medjutim, mladji Srbi se tesko mire sa poraznim rezultatima ratova koje je Milosevic izazvao i ne mogu pobeci od realnosti danasnje Srbije. Predsednik, u medjuvremenu, pokusava na najbolji nacin da iskoristi ovaj sukob.


U toku decembarske dodele ordenja, Dusan je gorko izjavio da njegov sin nije polozio zivot za svoju otadzbinu vec za predsednikovog sina Marka. Aleksandrova smrt, verovao je on, posluzila je za ocuvanje jednog korumpiranog rezima, koji cine Milosevicev blizak krug rodjaka i saradnika. Po zavrsetku ove ceremonije, drama se preselila u sudnicu, kada je Vukoviceva porodica pokrenula sudsku parnicu protiv jugoslovenske armije, zahtevajuci kompenzaciju od oko 5.000.000 dinara (218.000 DM) za gubitak njihovog sina.


Ali, iznenadjujucom presudom suda, koja predstavlja prvu odluku takve vrste protiv jugoslovenske drzave u poslednjih deset godina, Okruzni sud u Nisu odredio je krajem jula da armija plati porodici odstetu od miliona dinara (42.210 DM).


Dusan Vukovic, medjutim, kaze da ga novac ne interesuje. "Dokazao sam da su armija, njeni generali i Slobodan Milosevic krivi za smrt moga sina. Dok god sam ziv, nikad se necu sloziti ni sa kakvom nagodbom. Ne prodajem ja svog sina, nikad to necu uraditi".


Sledeci korak, objavio je on, bice da tuzi pojedince za koje veruje da su odgovorni za smrt njegovog sina. Tada ce, rekao je on, pozvati sve roditelje palih vojnika da slede njegov primer i tuze drzavu.


Medjutim, on nije racunao na odgovor armije. Aleksandrov deda Radomir je 12.jula pozvan u nisku kasarnu da bi primio Milosevicevu medalju. Za razliku od njegovog sina, Vukovic stariji primio je odlikovanje s recima: "Vrlo sam tuzan zbog smrti mog unuka Aleksandra. Medjutim, velika je cast primiti tako visoko odlikovanje od predsednika Slobodana Milosevica".


Isti dan, Dusan Vukovic je izjavio novinarima da ce vratiti medalju. On je rekao da su odnosi izmedju njega i njegovog oca zategnuti posle Aleksandrove smrti. Radomir, rekao je on jetko, vise voli Slobodana Milosevica od sopstvenog unuka. Ispred niske kasarne, posle neuspesnog pokusaja da vrati odlikovanje, Dusan je orden polomio i zgazio.


"Pokrenucu krivicni postupak protiv jugoslovenske armije. Oni su prekrsili zakon, niko osim roditelja palog vojnika ne sme da primi orden. Slobodan Milosevic zeli da isprovocira celu porodicu".


Tako se nastavlja saga u porodici Vukovic zajedno sa sve vecim ponorom izmedju dve generacije. Uoci opstinskih i saveznih izbora na jesen, rezimska propaganda raste dok se postepeno guse nezavisni mediji.


Kao i u proslosti, mnogi stariji stanovnici Srbije pokazuju se prijemcivi za propagandu rezima. Prethodni izbori pokazali su da ovaj deo populacije spremno podrzava svaki korak beogradskog rezima, bez obzira na to koliko je primoran da trpi. Dok razdor u porodici Vukovic izlazi na videlo, nema razloga da se veruje da ce stvari ovog puta I na sirem planu biti drugacije.


Vlado Mares je redovni dopisnik IWPR.