Milan Lukić ponovio da je nevin
Iako je osuđen za ubijanje više od 130 civila, on je sudijama opet rekao da su ga svedoci pogrešno identifikovali.
Milan Lukić ponovio da je nevin
Iako je osuđen za ubijanje više od 130 civila, on je sudijama opet rekao da su ga svedoci pogrešno identifikovali.
Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 743, 25. maj 2012.)
Na statusnoj konferenciji na kojoj je ove sedmice razmatran napredak žalbenog postupka u slučaju Milana i Sredoja Lukića, prvi od te dvojice osuđenika ponovio je da je nevin i svoju osudu opet objasnio zamenom identiteta.
Kao bivši rezervni policajac, Milan Lukić je u julu 2009. osuđen zbog toga što je u leto 1992. u istočnobosanskom gradu Višegradu lično ubio najmanje 132 bošnjačka civila. Preko stotinu njih je bilo zatvoreno u dve zabarikadirane kuće i živo spaljeno.
Milan Lukić je osuđen i za zlostavljanje pritvorenika u zatvorskom logoru Uzamnica, kao i za ubijanje 12 Bošnjaka na obali reke Drine. Sudije su zaključile da na sudu nije bilo izneto dovoljno dokaza kako bi se potkrepila tvrdnja da je dotični osuđenik bio paravojni komandant.
Osuđen je na doživotnu robiju.
Njegov rođak Sredoje Lukić je, kao bivši policajac, proglašen krivim za pomaganje i podsticanje ubistva prilikom spaljivanja jedne od spomenutih kuća, kao i za rđavo postupanje prema zatočenicima logora Uzamnica. Izrečena mu je zatvorska kazna u trajanju od 30 godina.
„Činjenje zločina Milana Lukića i Sredoja Lukića se u njihovom slučaju odlikuje zlobnim i bezobzirnim nepoštovanjem ljudskog života“, kazale su sudije u presudi iz 2009.
Spaljivanja kuća, po rečima sudija, „predstavljaju akte najveće nehumanosti koje neka osoba može počiniti drugima“.
I tužilaštvo i odbrana su se žalili na presudu. Tužioci su za Sredoja Lukića zatražili težu kaznu, dok je odbrana zatražila smanjenje kazne za oba osuđenika, ili poništenje presude.
Na žalbenom saslušanju koje je održano u septembru 2011., advokati Milana Lukića tvrdili su da je čitav slučaj zasnovan na zameni identiteta i lažnim izjavama svedoka. A advokati Sredoja Lukića tvrdili su da on nije prisustvovao spaljivanju kuće u Pionirskoj ulici, te da – čak i da jeste – njegovo ponašanje nije bilo takvo da bi se moglo okarakterisati kao pomaganje i podsticanje. (Više o tome vidi u tekstu „Navodni nesporazum oko Lukićevog identiteta“.)
Tokom ovosedmične kratke statusne konferencije, dvojica osuđenika su se obratila sudijama i obavestila ih o uslovima u kojima izdržavaju kaznu.
„Ne osećam se dobro“, rekao je Milan Lukić sudskom veću, „mada nemam razloga da se žalim na zatvor“. On je rekao da oseća oštar bol, „poput noža u srcu“.
„Čini se veoma nepravednim to što mi je izrečena tako teška kazna za nešto što nisam uradio“, kazao je on sudijama.
„Potrošio sam čitave mesece, pa čak i godine, pokušavajući da dokažem kako – mada su svedoci koji su se pojavili na ovom suđenju zbilja mnogo propatili – nisam ja onaj ko im je naškodio“, rekao je on.
„Pogledajte mi kosu i videćete da nije plava“, kazao je on, aludirajući na iskaze više svedoka optužbe koji su čoveka za koga veruju da je Milan Lukić opisali kao plavokosog i plavookog, sa ožiljkom na licu i karakterističnom tetovažom na telu.
„Ta svedočenja su definitivno bila neistinita, jer ja nemam plavu kosu, niti sam je ikada imao“, rekao je Milan Nikolić, koji ima tamnu kosu. „Nemam ni [ožiljak ili tetovažu]“, dodao je on.
Sredoje Lukić je pak rekao kako „nema razloga da se žali na [svoje] zdravlje“, dodajući da se u zatvoru prema njemu ponašaju „prihvatljivo“.
Sudije su ove sedmice potvrdile da će žalbene presude biti izrečene u najkraćem roku.
„To će se desiti ili pre letnje pauze, ili odmah posle nje“, rekao je sudije Mehmet Ginej (Mehmet Guney).
Letnja pauza u radu Tribunala trebalo bi da počne u trećoj nedelji jula.
Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
