Mesane Reakcije Na Izvestaj Iz Srebrenice

Izvestaj Ujedinjenih Nacija o masakru u Srebrenici, objavljen ovog meseca, docekan je sa olaksanjem u Holandiji. Sudeci po interpretacijama njenih zvanicnika, krivica zbog pada "bezbednosne zone" svaljuje se na samu instituciju UN, a ne na nesrecne holandske "mirotvorce" koji su se tu zatekli.

Zaista, u samom izvestaju navodi se tek nekoliko kritika na racun holandskih trupa UN DutchBat III ( Holandski bataljon III) koji se nalazio u Srebrenici pre pocetka masakra. Cinjenica da ovaj bataljon gotovo nista nije uradio kako bi sprecio pad "bezbednosne zone" i kasnije nije izvestio o mogucnosti masovnog zlocina, jedva se i pominje.

Objavljivanje ovog izvestaja 15.novembra podudarilo se sa emitovanjem delova dokumentarnog filma "Vapaj iz groba" na holandskoj televiziji.

Ovaj film prikazuje snimak komandira DutchBat III, potpukovnika Tona Karremansa i tadasnjeg viseg holandskog oficira u Bosni, zapovednika brigade, Keesa Nicolaia ( Sef staba holandskog UNPROFOR-a u Sarajevu), prilikom susreta sa komandantom srpske armije, generalom Ratkom Mladicem, 21.jula, 1995.godine.

Dva oficira primaju poklone od Mladica, a zatim pozdravljaju poslednju grupu vojnika koji napustaju enklavu. Neposredno pre ovog susreta srpska armija je unutar Srebrenice i u njenoj okolini sprovodila cin masovnog ubijanja bosansko-muslimanskih muskaraca i decaka.

Upitan o ovom jezivom susretu, Nicolai insistira da nije znao za izvrsene zlocine. On je rekao da je zeleo da pomeri svoje trupe iz tog podrucja sto pre, jer je ocekivao da ce britanska vlada uputiti zahtev da se sprovedu ostre mere protiv bosanskih Srba.

"Pretila je opasnost", rekao je on. "Sa mesta na kome su se nalazili, holandski vojnici su mene pozdravljali, a ne Mladica".

Ipak, pre susreta Nicolaia i Karremansa sa Mladicem, kada, po njihovoj prici, nisu bili svesni masakra, americka vlada pocela je da glasno sumnjici Mladiceve trupe da masovno ubijaju muslimanske muskarce i decake u Srebrenici i njenoj okolini.

Medju americkim izvorima, bilo je pedeset i pet holandskih vojnika koje su Srbi drzali u to vreme kao taoce u Bratuncu. Zabrinutost za bezbednost taoca, jedna grupa njih je oslobodjena 21.jula na dan Karremansovog susreta sa Mladicem, mora da je uticala na stav holandskog komandanta.

Ova cinjenica je takodje najverovatnije uticala na holandsku vladu; po povratku u Holandiju, clanovima DutchBat III bilo je zabranjeno da javno komentarisu o tome sto se tamo desilo.

Nekadasnji holandski ministar razvoja i ambasador UN, Jan Pronk, u razgovoru u Tuzli krajem jula, upotrebio je prvi put rec 'genocid' u vezi sa onim sto se desilo u toku boravka holandskog bataljona u Srebrenici.

Njegovi komentari u vreme kada je DutchBat III proslavljao svoj dolazak u Zagreb, naisli su na ostre kritika holandskog parlamenta. Hriscanska demokratska stranka nazvala je njegove komentare "neodgovornim", Liberali "nerazumnim".

Pa ipak je cak i ministar odbrane, Joris Voorhoeve, ubrzo poceo govoriti o 'genocidu', cim su se njegovi ljudi nasli na sigurnom. Pronk je poceo sa serijom programa za prezivele iz Srebrenice. Mnogi od ovih programa, otvoreni u Tuzli i okolini, finansirani su bez publiciteta. 'Mi smo delom krivi. To je sramota', priznao je on 1996.godine.

Ovo prikriveno osecanje sramote je ono sto cini Holandiju posebno darezljivom u Sarajevu ove godine. Holandska vlada je odlucila da daruje 250 miliona americkih dolara godinje u periodu od 2000-2004.godine, Paktu za stabilnost na Balkanu, sa pocetnom sumom od 125 miliona dolara u 1999.godini. Ove cifre cine holandsku vladu najvecim darodavcem.

Medjutim, sve ovo nije uticalo na pravu spremnost Holandjana da prihvate sta se stvarno desilo u Srebrenici. Stav holandske vlade je da se otkrije sto manje. Dokazi o masovnom zlocinu bosanskih Srba su nestali, unisteni i nisu dostavljeni zvanicnim istraziteljima.

Izaslanik UN, Tadeusz Mazowiecki zalio se da ne moze razgovarati sa holandskim svedocima, ljudi uglavnom nisu bili na raspolaganju ili su se nalazili na odmoru. Karremans je promovisan na drugo mesto u Sjedinjenim Drzavama. Jos jedna kljucna figura pukovnik Charley Brandts, holandski komandant u Tuzli, premesten je u Brussels.

Holandsko ministarstvo spoljnih poslova odbilo je da se sastane sa delegacijom bosanskih Muslimana iz Srebrenice kada su posetili Holandiju u februaru 1996.godine. Major Osman Suljic, doktor Ilijaz Pilav i gradski vecnik Zulfo Salihovic nisu bili dobrodosli.

Delegacija tvrdi da su ljudi iz DutchBat III zaista bili svedoci masovnih ubijanja Muslimana blizu Potocara, da su mirno stajali dok su Srbi razdvajali muskarce od zena i odbili da pruze pomoc za dvadeset i pet tesko ranjenih civila iz Srebrenice. Cak se culo da su oni navodno dozvolili Srbima da izvuku iz UN bolnice ranjene Muslimane.

Voorhoeve, ministar odbrane u to vreme, odbija da komentarise ove optuzbe. Cetvrta istraga koju vodi Nacionalni institut za dokumentovanje rata (NIOD) trenutno se sprovodi u Holandiji. Ovaj Institut, osnovan radi dokumentovanja Drugog svetskog rata, podnece izvestaj krajem 2000.

Dok su holandski vojni i vladini krugovi verovatno srecni zbog zakljucaka izvestaja UN, neke politicke partije vec pozivaju na parlamentarnu istragu, koja ce dozvoliti istraziteljima da zahtevaju svedocenja pod zakletvom. Oglasio se cak i sindikat holandskih vojnih snaga, kao i sam Karremans, u nastojanju da ocisti svoje ime, da daju podrsku istrazi.

Bosanski ambasador UN Muhamed Sacirbej nije isao tako daleko da opise ovaj izvestaj kao rehabilitaciju uloge holandskih trupa u ovom incidentu, ali ih ne zeli ni okrivljavati za to. "Oni su bili marionete", kaze on. "Njima je manipulisao izaslanik UN Yasushi Akashi i komandant UNPROFOR-a Bernard Janvier".

'Majke Srebrenice', grupa prezivelih zrtava Srebrenice, zele da Karremans, Akashi, Janvier i bivsi predsednik UN Boutros Boutros Ghali budu optuzeni od strane Haskog suda za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji.

Potparol ove grupe, Fadila Memisevic, govoreci u Sarajevu je rekla: "Holandjani nisu nista preduzeli. Oni su dozvolili rastavljanje Muslimana iz Srebrenice od zena i dece. Mora da su slutili da ce ovo tragicno zavrsiti".

Mozda je dragoceno malo pravde na raspolaganju ljudima iz Srebrenice ali postoji mali zracak nade. U subotu 20.novembra, pun autobus muslimanske dece izbeglica iz Srebrenice koji sada zive u Sarajevu, vratio se u rodni grad da bi ucestvovao u fudbalskoj utakmici sa lokalnom srpskom decom. Skeptici su rekli da su razlike suvise velike, da ovaj projekat nece biti uspesan.

Medjutim, kada se autobus parkirao pored igralista, stosesdeset srpske dece docekalo je goste freneticnim aplauzom da bi nekoliko minuta kasnije otpocele fudbalske utakmice na sedam malih terena. Safija Sultanovic, stara trideset godina, dosla je kao pratnja svog desetogodisnjeg sina, Halida. Sultanovic je prezivela masakr 1995.godine u kome su nastradali njen i brat i ostali clanovi njene porodice. "Ovde sam prvi put, od kako se....ono desilo", rekla je ona.

"Vrlo sam uzbudjena i danas me nesto ovde vuce. Ovakvih dogadjanja bi trebalo biti vise u buducnosti, jer mi zelimo da se vratimo. Ono sto trenutno osecam je tuga, ali istovremeno sam srecna sto sam mogla doci. Deca su napravila prvi korak", ona je potvrdila.

Othon Zimmermann je novinar "Algemeen Dagblad" iz Roterdama.