Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Medjunarodni gradonacelnik u borbi protiv korupcije

Medjunarodni administrator u Pristini izazvao je politicku buru pretnjom da ce objaviti imena lokalnih politickih mocnika koji su umesani u posao divlje gradnje
By Nehat Islami

Ivo Sanc, medjunarodni administrator za glavni kosovski grad Pristinu, bacio je rukavicu u licu lokalnim pristinskim politicarima. Sprema se da objavi listu korumpiranih mocnika, sto ce, svakako, izazvati pravu pometnju mahom u redovima Demokratskog saveza Kosova, DSK, koga vodi Ibrahim Rugova. Ocekuju se, takodje, i aplauzi domace javnosti.


Proslog cetvrtka na konferenciji za stampu Ivo Sanc obecao je javnosti ovu listu: "Imamo podrobne i verodostojne informacije o korupciji u sluzbama Skupstine opstine Pristina. Istraga se vec vodi protiv korumpiranih domacih opstinara".


Usledio je brzi odgovor dr Berima Ramosaja, predsednika izvrsne vlasti Pristine, clana DSK: "U instituciji kojoj ja rukovodim, ne moze se govoriti o grubim formama korupcije".


Ovakve replike nisu nove. Sukobi su poceli pre godinu dana, a povodom procvata divlje gradnje kuca.


Divlja gradnja bila je tipicna za ovu pokrajinu i pre nego sto je medjunarodna zajednica uspostavila svoju upravu pre tri godine, nakon sto su srpske snage napustile Kosovo. Ali, dolaskom NATO snaga, ne samo sto nije ugusena nego je dozivela svoj procvat.


Pristinu su, nakon sukoba u leto 1999. godine, docekali brojni objektivni komunalni problemi. Ovaj grad je pre rata imao oko 250.000 stanovnika, ali se u njega slilo na hiljade ljudi, mahom sa sela, cije su kuce spaljene u sukobu. Danas u Pristini zivi oko pola miliona stanovnika.


Potrosnja energije povecala se za 125 odsto, smanjene su rezerve vode. Na ulicama se nalazi svakim danom u proseku oko 150.000 vozila, sto stvara kolaps u saobracaju. Odrzavanje cistoce je takodje problem. Grad, nepripremljen za takav priliv, gusi se u blatu i prasini i izduvnim gasovima obliznje Termolektrane, koja dnevno ispusta do 20 tona prasine ili 70 odsto vise nego sto je dozvoljeno.


Za resavanje nagomilanih problema formalno je odgovorna lokalna uprava. Medjuanrodne vlasti samo nadgledaju donosenje skupstinskih odluka, i eventualno ih koriguju. Medjunarodni adminsitrator ima pravo veta na odluke Skupstine opstine, ako misli da su one nelegalne.


Ali, divlja gradnja izgleda kao goruci i tesko savladiv problem. Posebna opasnost je dogradnja i po dva nova sprata na dotrajalim stambenim zgradama, od kojih, neke, sigurno nece moci da izdrze ovaj teret.


Do sada je opstinska gradjevinska komisija evidentirala 4.000 raznih objekata izgradjenih bez gradjevinskih dozvola. Sumnja se da su na njihovu gradnju neki opstinski funkcioneri zazmurili, jer su bili potplaceni, ili su naprosto bili neazurni u resavanju zahteva za gradjevinskim dozvolama.


Na primer, Enver Sadiku, radnik Elektroprivrede, kaze: "Divlja gradnja je u prvom redu posledica nerada nadleznih sluzbi opstine. Cekao sam godinu dana na gradjevinsku dozvolu, ali kada sam video da svi grade bez dozvole, i ja sam se bacio na posao".


Poseban problem je divlja gradnja na zemljistu koje pripada drzavi.


Upravo su se na tom pitanju ukrstila koplja izmedju stranaca i domacih politicara.


Ivo Sanc, medjunarodni gradonalcenik, koji je iz Ceske, inace, po struci doktor geodezije zalio se vise puta u pristinskoj stampi da je trazio od Berima Ramosaja, sefa izvrsne vlasti opstine da mu dostavi spisak onih koji su uzurpirali opstinsko zemljiste, ali ga do sada nije dobio.


Iz nadleznih sluzbi opstine stigao je odgovor da se radi na tome i da ce dobiti kompletan izvestaj o tim zauzecima.


Naser Krasniqi, samostalni referent za vlasnicka pitanja opstine kaze da je do sada evidentirano oko deset hiljada pojedinaca koji su neovlasceno zauzeli dustveno, odnosno drzavno vlasnistvo. Na vecem delu uzurpiranog zemljista jos se nista nije gradilo.


Zauzimanja drzavnog vlasnistva pocelo je u Pristini pre 30 godina, ali se u zahuktalo u toku poslednje tri godine.


U praksi to izgleda tako sto se kuce grade na drzavnom zemljistu, pa cak i u dvoristima skola.


Stvari se tesko pokrecu sa mrtve tacke, jer je u opstini mali broj strucnjaka, a zbog malih plata koje imaju, sve im je teze da odole izazovima korupcije.


Dnevnik "Koha Ditore" objavio je ovih dana prilog o divljoj gradnji, otkrivajuci da je upravo Nebih Zariqi, potpresednik opstine, suvlasnik jednog gradjevinskog preduzeca koje je izgradilo objekat bez gradjevinske dozvole.


Zariqi nije porekao da je odredjena zgrada u centru Pristine izgradjena bez gradjevinske dozvole, ali je rekao da on nije vlasnik firme koja je izvela radove, vec njegov rodjak. Novinari su kasnije utvrdili da u osnivackom aktu tog gradjevinskog preduzeca stoji i ime Nebiha Zariqija.


Opstinski funkcioneri sada prete da ce krenuti u rusenje objekata bez dozvole, ali to ne zvuci realno. Naime, iako gradski zvanicnici prete da ce srusiti objekte koji nemaju gradjevinsku dozvolu, malo je onih koji ove pretnje shvataju ozbiljno. Tesko je poverovati da ce se srusiti 4.000 gradjevina u gradu u kojem vlada nedostatak stambenog i poslovnog prostora. Opstina je nedavno kupila bager za rusenje divlje gradnje, ali masina se "uporno kvari", cak i u retkim slucajevima, kojih je do sada bilo oko tridesetak, kada je opstinski organi upotrebe.


Realniji ljudi iz opstine misle da bi bilo uputnije kada bi se za legalizaciju tih objekata zahtevale pozamasne takse. To bi se, medjutim, odnosilo samo za divlju gradnju na sopstvenom placu.


Sada medjunarodni predstavnici kazu da je opstina kriva sto nije pravovremeno sprecila gradnju, umesto da naknadno rusi.


Sanc se do sada, iako po pravilima UNMIK-a uziva pravo veta na sve odluke skupstine i njenih organa, uzdrzavao da ga koristi, zadovoljavajuci se javnim kritikama i predlozima kako da se resavaju problemi.


Sanc je predlagao da se oforme profesionalni komiteti od nezavisnih strucnjaka i ljudi iz opstine. "Znam ljude na Univerzitetu u Pristini, u raznim preduzecima, privatnom biznisu koji nude dobre ideje za resavanje opstinsksih problema, ali koji ne vole politiku, te odbijaju da se ukljuce u postojece politicke strukture. Takve ljude bi trebalo ukljuciti u opstinske poslove preko strucnih komiteta", rekao je Sanc pre mesec dana u razgovoru sa novinama.


Takva nastojanja su propala, jer se smatra da sadasnjim strukturama ne odgovara nikakva kontola.


Smatra se da se na celu vecine sluzbi nalaze ljudi koji su tu postavljeni po partijskoj liniji, a ne po svojoj strucnosti, kaze za IWPR jedan mladi strucnjak iz Pristine.


Lezernost lokalne administracije ogleda se i pri retkim pokusajima stranih investitora da unesu novac na Kosovo.


Iako privatizacija drzavnih preduzeca nije obavljena na Kosovu, postoji mnogo uspesnih malih privatnih preduzeca za koje su stranci bili zainteresovani.


Sanc tvrdi da "nije mali broj stranih investitora ili mesovitih kompanija koji dolaze u Pristinu da bi zapocele neku privrednu aktivnost... Nista se konkretno ne postize, jer je sporost i nezainteresovanost ljudi u opstini izuzetno velika".


Lokalne vlasti su se do sada branile izjavama da je rat koji je doneo objektivne teskoce kriv za sve, te da je, kako kaze Ramusaj, devedeset odsto zadataka ipak ispunjeno. On se po pravilu ljuti na novinare, kad ga pitaju da precizira te uspehe.


Sada je na potezu Ivo Sanc. Njegova lista korumpiranih funkcionera, koja se ocekuje svaki dan, daje nadu da bi se moglo stati na put razgranatoj korupciji i kriminalu, divljoj gradnji i haosu iza kojih stoje, kako se veruje, lokalni mocnici.


Nehat Islami je koordinator IWPR-ovog projekta u Pristini.