Makedonija Uci, Ali Sporo
Medjuetnicke tenzije u Makedoniji prelivaju se u skolske ucionice.
Makedonija Uci, Ali Sporo
Medjuetnicke tenzije u Makedoniji prelivaju se u skolske ucionice.
U prelepoj kuci nadomak pijace u Gostivaru, Vjolca, etnicka Albanka, provela je proteklu sedmicu placuci. Citave prosle godine pokusavala je da se izbori sa svojim roditeljima kako bi joj dopustili da nastavi da ide u srednju skolu u ovom gradu na zapadu Makedonije.
Njen otac, covek konzervativnih shvatanja, kaze da joj je mesto u kuci i da treba da pomaze svojoj majci. Susedi su se umesali i ubedili su nastavnika da porazgovara sa njenim ocem. I taman kad je izgledalo da ce popustiti - doslo je do etnickih sukoba. On je prosle nedelje rekao da za njegovu kcerku nije bezbedno da putuje do skole koju pohadaju Makedonci i Albanci.
S obzirom da je rec o Makedoniji, nije u pitanju skola koju pohadjaju pripadnici oba pola, vec etnicki mesovita skola. Stav mlade Albanke po tom pitanju je jednostavan i odrazava frustraciju koju osecaju mnogi ucenici. "Zelim da ucim. Ne zanima me s kim. Zelim bolju buducnost, karijeru; zelim da imam izbor," kaze Vjolca.
Ucenike sirom Makedonije i dalje pogadjaju tenzije izmedju dve glavne etnicke zajednice u Makedoniji. Mada su se okoncali oruzani sukobi, politicki sukobi se prelivaju u ucionice. Napetosti su bile takve da je nova skolska godina pocela sa citavom nedeljom zakasnjenja.
Roditelji albanske nacionalnosti u Tetovu i Gostivaru, u pretezno albanskom zapadnom delu republike, tvrde da nece dopustiti svojoj deci da idu u skolu ukoliko se ne uklone policijske barikade i kontrolni punktovi na putevima.
Roditelji makedonske nacionalnosti uzvracaju tvrdnjom da nece dopustiti svojoj deci da se vrate u etnicki mesovite skole posto strahuju za njihovu bezbednost. Slicna je situacija i u Kumanovu, gradu na severu Makedonije.
Nakon sto su lokalne vlasti postigle krhke kompromise, skole sirom zemlje su ponovno otvorene 10. septembra.
Kada su se deca iz Tetova vratila u skole, bilo je jasno da nema djaka iz obe etnicke zajednice iz planinskih sela, kao sto su Jazince i Vratnica, gde su se vodili zestoki sukobi.
Uprkos cinjenici da je organizovan prevoz u pratnji predstavnika OEBS-a, mnogi roditelji ocito strahuju da bi se njihovoj deci nesto moglo dogoditi. Prvog dana, samo se cetvrtina ucenika pojavila u ucionicama.
Jedan od djaka koji nisu otisli u skolu je Afrim, etnicki Albanac iz Jazinaca. "Pohadjam drugi razred srednje skole. Moji roditelji kazu da moram da ostanem kod kuce posto ce policija mozda propustiti autobus kroz barikade pri odlasku, ali mozda nece u povratku."
Dole u kotlini, medicinska srednja skola u centru grada, jedina skola takve vrste na severozapadu Makedonije, takodje je u problemima. Pre ovog leta, etnicki Albanci i Makedonci su isli na casove u istoj zgradi, a predavanja su bila na njihovim maternjim jezicima. Sada su se deca etnickih Makedonaca i nastavnici smestili u jednu od tri zgrade ove skole, s druge strane ulice u odnosu na glavne prostorije.
Vesna, ucenik cetvrtog razreda i etnicka Makedonka, koja je tri godine pohadjala ovu etnicki mesovitu skolu, kaze: "Bolje je ovako. Ne znamo sta ce se desiti sa mirovnim sporazumom". Njene kolege su pomenule neke od albanskih djaka za koje veruju da su se borili u Oslobodilackoj nacionalnoj armiji, ONA, i dodali da se zbog toga ne osecaju sigurnim.
U drugoj zgradi preko puta osecanja su potpuno drugacija. Mnogi etnicki albanski ucenici smatraju da je reakcija njihovih makedonskih vrsnjaka preterana posto u skoli nikada do sada nije bilo etnickih sukoba.
Cak se i u onim mesovitim skolama koje nisu podeljene uocava atmosfera medjusobnog sumnjicenja. U srednjoj ekonomskoj skoli prvog dana nove skolske godine pojavilo se samo 45 odsto ucenika, ali se ipak do kraja sedmice vratilo u ucionice tri cetvrtine djaka.
Na izlazu iz Tetova, put prolazi pored Jugoistocnog evropskog univerziteta cije je osnivanje dogovoreno kao alternativa nepriznatom univerzitetu na albanskom jeziku u ovom gradu. Sporazum postignut u Ohridu 13. avgusta predvidja mogucnost viseg i visokog obrazovanja na bilo kom jeziku u drzavnim institucijama - sto predstavlja poboljsanje postojecih zakona kojima je visoko obrazovanje na albanskom jeziku bilo dozvoljeno jedino u privatnim institucijama.
Ipak je buducnost novog univerziteta pod znakom pitanja posto se isuvise odugovlaci sa mirovnim procesom. Rok za upis je produzen do 1. oktobra, a predavanja najverovatnije nece poceti pre novembra.
Mirovni sporazum ce mozda doprineti jednakosti u makedonskom obrazovnom sistemu. Ipak, kratkorocno, mnogi poput Vjolce nece biti u mogucnosti da iskoriste tu sansu.
Eleanor Pritchard je slobodni novinar iz Londona.
