Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Makedonija oseca tugu, ali ne i strah

Posle iznenadne smrti predsednika Borisa Trajkovskog, pokazuje se da je njegov najveci spomenik ustavno resenje koje je u stanju da podnese i takve udare na politicki sistem.
By Ana Petruseva

Skamenjena lica, suze i tisina dominirali su prestonicom u sredu, dok su hiljade ljudi stajali u dugim kolonama na ulicama i cekali dolazak posmrtnih ostataka pokojnog predsednika Makedonije, Borisa Trajkovskog. Poginuo je zajedno sa osam svojih saradnika kada se njegov avion srusio u Bosni 26. februara.


Ujedinjeni bolom, ljudi iz citave zemlje stajali su u cetvrtak u koloni ispred parlamenta, gde je bio izlozen kovceg sa posmrtnim ostacima Trajkovskog, da bi odali postu sefu drzave koji je slavljen kao mirotvorac i covek koji je okoncao gradjanski rat 2001. godine.


Prostor ispred parlamenta bio je prekriven cvecem, slikama predsednika, tuznim porukama saucesca i zapaljenim svecama.


Trajkovski, cetrdesetsedmogodisnji pravnik i metodisticki propovednik, uzivao je postovanje jer se zalagao za toleranciju i dijalog u nestabilnom regionu rastrzanom etnickim nasiljem. Institucionalizovao je dijalog, izgradio okvir koji ce ga nadziveti, i ostavio Makedoniju razaloscenu svojom prosloscu, ali ne i uplasenu pred svojom buducnoscu.


Trajkovski, drugi predsednik Makedonije nakon sticanja nezavisnosti 1991. godine, bio je arhitekta Ohridskog mirovnog sporazuma kojim su okoncani etnicki sukobi 2001.godine, tako sto su velikoj albanskoj manjini u zemlji data veca prava. Ali njegov odlazak ne dozivljava se kao pretnja ovom sporazumu ili politickoj stabilnosti koja je zahvaljujuci njemu postignuta.


"Izgubili smo velikog coveka", izjavio je izvor iz vlade koji je zeleo da ostane anoniman. "Ali institucije funkcionisu i nastavice da funkcionisu, a implementacija Ohridskog mirovnog sporazuma ostaje nas najvisi prioritet."


Ni politicki analiticari ne predvidjaju promenu u politici.


Denko Maleski, bivsi ministar inostranih poslova koji je sada profesor prava, izjavio je za IWPR da je malo verovatno da ce nastupiti nestabilnost, jer vise nema dostiznih opcija koje bi mogle zameniti aktuelni politicki kurs: "Mirovni sporazum... je nasa jedina alternativa, i svi politicki akteri su prihvatili cinjenicu da je to za Makedoniju jedini put."


Iso Rusi, urednik nedeljnika Lobi na albanskom jeziku, smatra da je najvece dostignuce to sto je politicka stabilnost ukorenjena u sistemu, a ne u licnostima.


"Ne vidim nikakvu opasnost od destabilizacije", izjavio je on. "Cinjenica da je mirovni sporazum jedini nacin da se ova zemja ne raspadne vec je siroko prihvacena, i ne vidim da se tu bilo sta menja. To je nasledje koje imamo, sistem ciji opstanak ne zavisi od jednog politicara".


Posle 2001. godine, makedonski parlament je usvojio ustavne promene i vecinu zakona predvidjenih Ohridskim sporazumom. Veliki broj etnickih Albanaca ulazi u policiju i administraciju, dok je albanski univerzitet u Tetovu legalizovan posle decenije kontroverzi.


Bivsi pobunjenici postali su politicari, a Demokratski savez za integraciju osvojio je vecinu albanskih glasova na parlamentarnim izborima u septembru 2002. i osnovao sadasnju koalicionu vladu sa Socijaldemokratskim savezom kao vecinskim partnerom.


U inostranstvu, Trajkovski je bio zapazen kao zagovornik integracije Makedonije u Evropsku uniju i NATO. Na Balkanu je ohrabrivao regionalnu saradnju i partnerstva, cesto inicirajuci susrete i okupljajuci sefove drzava da bi zajedno radili na politickoj i ekonomskoj stabilnosti.


Analiticari kod kuce govore da je Trajkovski - uprkos vaznoj ulozi koju je odigrao 2001.godine - poslednjih godina pocinjao da biva marginalizovan, narocito nakon sto su Socijaldemokrate dosli na vlast.


Nalazio se u poslednjoj godini predsednickog mandata, sa izborima zakazanim za oktobar ove godine. Bilo je malo verovatno da ce se kandidovati za drugi mandat, jer je izgubio podrsku svoje partije, nacionalisticke VMRO-DPMNE, koja je bila nezadovoljna stavom koji je zauzeo 2001.godine.


Makedonija se sada suocava sa prevremenim predsednickim izborima u roku od 40 dana. Izvori iz vlade izjavili su za IWPR da izborni zakon mora biti izmenjen da bi se ispostovao ovaj rok.


Lokalni mediji razmatraju moguce kandidate. Izvori iz velikih stranaka - vladajucih Socijaldemokrata i opozicione VMRO-DPMNE - izjavljuju za IWPR da ce razgovori o tome poceti tek posle sahrane.


"Svaki izbori su delimicno destabilizujuci, narocito u ovako delikatnoj situaciji kada niko nije spreman za izbore", kaze Maleski. "Ali, sve zavisi od toga kako ce se partije ponasati za vreme izbora."


Maleski veruje da ce zahvaljujuci tome sto je do ovih izbora dovela upravo smrt Trajkovskog - smrt coveka koji je hvaljen zbog svoje umerene politike - "politicke stranke sada pokazati vise umerenosti i nece izazivati tenzije".


Zastave su bile na pola koplja dok se vlada pripremala za pogreb, zakazan za petak, i spremala za docek desetak predsednika i oko pedeset drzavnih delegacija na najvisem nivou. Vlasti su objavile da se u petak nece raditi, jer se ocekuje da ce se na pogrebu pojaviti oko 200.000 ljudi.


"Trajkovski je bio veliki predsednik, pravi lider, i sve (etnicke grupe) je tretirao jednako", izjavio je Akif Feratovski, etnicki Albanac koji je doputovao na sahranu iz Velesa. "Tuzno je sto nikada vise necemo imati predsednika poput njega."


Ana Petruseva je menadzer IWPR projekta u Skoplju.