Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Makedonija: odlazu se planovi o multietnickim skolama

Zestoki protesti prisilili vladu da odustane od uvodjenja zajednicke nastave u skolama za albanske i makedonske djake.
By Ana Petruseva

Zapadne diplomate i analiticari kritikuju kontroverzne pokusaje makedonskih vlasti da otvore dve skole za pripadnike obe etnicke grupe kao lose vremenski tempirane i nezgrapne poteze.


Sprovodjenje plana za otvaranje razreda na albanskom jeziku u bitoljskoj skoli obustavljeno je nakon sto je na stotine makedonskih djaka protestovalo na ulicama, pri cemu se neki tvrdili da nikada nece dopustiti otvaranje razreda sa nastavom na albanskom jeziku u njihovom gradu.


Makedonski ucenici su se vratili u skolske klupe, ali tek nakon sto su dobili uveravanja da se nece otvarati poseban razred sa nastavom na albanskom jezikom. Demonstranti su zapretili da ce ponovo izaci na ulice ukoliko se iznova bude pokusalo sa uvodjenjem zajednicke nastave za ucenike iz obe etnicke zajednice.


Medjuetnicke napetosti porasle su prosle nedelje u srednjoj skoli "Arseni Jovkov" u Skoplju kada su makedonski roditelji i ucenici protestovali protiv odluke da se u istoj skolskoj zgradi drzi nastava u sedam albanskih razreda. Do sada su albanski djaci pohadjali casove u jednog zgradi u drugom delu grada. Posle protesta roditelja i ucenika, privremeno se odustalo od plana da ucenici iz dve etnicke grupe pohadjaju skolu u istoj zgradi.


Multietnicko obrazovanje je vec duze od decenije kontroverzno pitanje u Makedoniji. Albanski i makedonski ucenici su do sada bili striktno razdvojeni. Oni uce u razlicitim skolama ili, ako se radi o istoj skolskoj zgradi, u razlicitim smenama, a prethodni pokusaji stvaranja multietnickih skola takodje su bili neuspesni.


Poslednja inicijativa nije bila sastavni deo sveobuhvatne kampanje da se ukinu etnicke podele u skolama, vec gest dobre volje etnickih makedonskih partija prema njihovim albanskim partnerima u vladajucoj koaliciji.


Ministar obrazovanja Azis Polozani, clan Demokratske unije za integraciju, DUI, etnicke albanske stranke u vladajucoj koaliciji, suocava se sa zahtevima demonstranata da odustane od planova za ukidanje podela u skolama ili da podnese ostavku.


Imajuci u vidu nemire i ulicne proteste zbog planiranih reformi u skolstvu, cini se da je vlada odlozila resavanje ovog pitanja na neodredjeno vreme. "Ova odluka se zamrzava dok ne splasnu medjuetnicke napetosti", izjavila je portparol DUI-a Ermira Mehmeti.


Problemi su nastali neposredno nakon sto je Polozani najavio promene u skolstvu pocetkom septembra.


Ministar se potom nasao na udaru kritike javnosti zbog pokusaja da sprovede reforme u trenutku kada je skolska godina vec pocela, pri cemu nije prethodno predvideo moguce reakcije etnickih Makedonaca. To pogotovo vazi za Bitolj, popriste gradjanskih nemira usmerenih protiv albanske zajednice u tom gradu za vreme oruzanog sukoba 2001. godine.


"Polozani je trebalo da zna da se to ne moze sprovesti bez opseznih priprema", kaze jedan zapadni diplomata za IWPR pod uslovom da ostane neimenovan.


"Trebalo je da konsultuje ljude na lokalnom nivou. Ne mozete donositi administrativne odluke i da se prosto nadate da ce ih svi postovati."


"Odgovarajuci vremenski trenutak takodje je od kljucne vaznosti. Da je odluka doneta pre nego sto je skolska godina pocela, imali bismo potpuno drugaciju situaciju. Mozda bi opet imali porast medjuetnickih napetosti, ali verovatno ne bi bile ovakvih razmera."


Izvor iz vlade takodje je prokomentarisao cinjenicu da je izabran los trenutak za ovakve promene tvrdeci da bi se etnicke napetosti mogle izbeci da je Polozani saopstio svoju odluku dok su djaci bili na letnjem skolskom raspustu. "Uprkos tome, nema opravdanja za reakciju makedonskih ucenika", rekao je izvor iz vlade.


Gjuner Ismail, direktor magazina "Forum", rekao je za IWPR da je nepaznja i neadekvatno planiranje ministra obrazovanja rasplamsalo nacionalisticka osecanja u Bitolju.


"Ministar bi trebalo da resava, a ne da proizvodi probleme. On nije dobro procenio situaciju", rekao je Ismail. "Bitolj je specifican grad na koji je znacajno uticao oruzani sukob pre dve godine. Ovako je ministar pruzio sansu onima koji su odgovorni za incidente tokom 2001. godine da to ponovo ucine."


Tvrdokorna opoziciona Demokratska partija Albanaca, DPA, ljutito je reagovala na odustajanje vlade opisujuci to kao rezultat "dobro osmisljene i dobro organizovane akcije sa ciljem da se Albanci sprece da upraznjavaju svoja prava."


Mirjana Najcevska, koja predvodi lokalni ogranak Helsinskog komiteta za ljudska prava, kaze da poslednje dogadjaje ne bi trebalo posmatrati kao izolovani problem, vec kao posledicu nezgrapnih postupaka vlade i nedovoljne transparentnosti reformi.


"Imamo puno situacija gde se direktori skola ili ucitelji smenjuju bez konsultacija sa lokalnom zajednicom, pa roditelji i ucenici protestuju", rekla je Najcevska za IWPR.


"Sto se tice etnicke dimenzije problema, na albanskoj strani se veruje da se stvari mogu promeniti preko noci, dok Makedonci grade zid i apsolutno odbijaju da razmisljaju o legitimnim, a nezadovoljenim potrebama drugih."


Medjunarodna zajednica izrazila je duboku zabrinutost zbog nedavnog porasta medjuetnickih napetosti. Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, u Makedoniji proteste u Bitolju opisala je kao "zastrasujuce i neprihvatljive".


Tim povodom portparol OEBS-a Izabel De Ruit je izjavila: "Razocaravajuce je videti obicne ljude kako protestuju protiv zajednickog skolovanja pripadnika svih etnickih grupa. OEBS veruje da bi trebalo da djaci imaju priliku da pohadjaju skole u blizini njihovih domova kao i da bi multietnicko obrazovanje trebalo podsticati."


Ana Petruseva je menadzer IWPR projekta za Makedoniju, a Boris Georgievski je novinar skopskog dnevnika "Utrinski vesnik".