Makedonija: Nova akcija prikupljanja nelegalnog oruzja

Makedonska vlada ponovo pokusava da prikupi ogromne kolicine oruzja koje je zaostalo u zemlji posle zestokog medjuetnickog oruzanog sukoba prosle godine. Mnogi posmatraci smatraju da ova kampanja nema previse izgleda na uspeh.

U prethodnoj akciji razoruzavanja pod okriljem NATO snaga u Makedoniji proslog septembra, gerilci iz albanske Oslobodilacke nacionalne armije, ONA, predali su nesto vise od 4.000 komada oruzja, oko 400.000 kutija municije, protivpesadijske i protivoklopne mine i eksplozive.

Ipak, svi su znali da oruzja jos uvek ima napretek. Stoga je makedonska vlada proslog utorka zatrazila od parlamenta da po hitnom postupku usvoji zakon o predaji celokupnog preostalog naoruzanja u zemlji.

Domaci obavestajni izvori procenjuju da u zemlji postoji oko 450.000 komada oruzja u nelegalnom posedu. Oni tvrde da je oko jedne trecine od 1.5 miliona komada oruzja, koje je opljackano iz vojnih magacina u susednoj Albaniji 1997. godine, dospelo u Makedoniju. Veruje se, takodje, da su znatne kolicine naoruzanja pristigle u zemlju tokom proslogodisnjeg sukoba.

Uspostavice se policijski kontrolni punktovi kako bi se omogucilo gradjanima da predaju oruzje i municiju za koje ne poseduju dozvolu. Svi koji to ucine izbecice opasnost od krivicne prijave za nelegalno posedovanje vatrenog oruzja.

IWPR saznaje iz diplomatskih izvora da se procenjuje kako je na desetine hiljada komada oruzja jos uvek u nelegalnom posedu gradjana sirom zemlje.

Ministarstvo unutrasnjih poslova zeli usvajanje novog zakona sto pre kako bi se ocuvao krhki mirovni proces. Tokom protekla dva meseca, nelegalnim oruzjem ubijeno je ili ranjeno vise lica u oko 30 odvojenih incidenata.

Makedonske i albanske politicke stranke su pozdravile ovaj korak. Najveca opoziciona partija, Socijaldemokratski savez Makedonije, SDSM, podrzala je novi zakon. Ova stranka predlozila je sprovodjenje jos jedne registracione procedure posle okoncanja akcije razoruzanja kako bi se oruzje u legalnom posedu moglo jos jednom proveriti.

Albanske stranke pohvalile su ovu odluku, ali su saopstile da bi odredbe novog zakona trebalo jednako primenjivati na obe zajednice. Ilijaz Halimi, potpredsednik Demokratske stranke Albanaca, predlozio je da bi mesovite makedonsko-albanske policijske jedinice trebalo da sprovedu akciju prikupljanja oruzja.

"Vazno je da ljudi shvate da se ova akcija odnosi na obe zajednice", izjavio je jedan zvanicnik NATO-a za IWPR. "Verovatno je vise nelegalnog oruzja na albanskoj strani. Medjutim, etnicki Makedonci takodje poseduju puno nelegalnog naoruzanja, pogotovo onog koje su dobijali za vreme sukoba, ali ga nikada nisu vratili."

Mnogi su sumnjicavi u pogledu mogucnosti da ce nove mere resiti problem nelegalnog oruzja u zemlji na duzi rok. Analiticari su ukazali na dva kljucna problema u vezi sa novim zakonom.

Prvo, sta ce motivisati bilo koga da preda nelegalno oruzje? Raniji planovi za razoruzanje su podrazumevali odredjeno finansijsko obestecenje. Drugo, ko ce nadgledati, ili cak organizovati, prikupljanje oruzja u zapadnom delu zemlje, pretezno naseljenom Albancima, koji jos uvek kontrolisu bivsi gerilci?

"Budimo realni - ljudi koji poseduju nelegalno oruzje imaju razloga za to. Ne bi trebalo da se zavaravamo da ce se na ovaj nacin resiti problem", izjavio je jedan zvanicnik NATO-a.

Ana Petruseva je novinar skopskog magazina "Forum".