Makedonija: Neuspela Amnestija
Konfuzija oko amnestije za bivse albanske pobunjenike sprecava mnoge od
Makedonija: Neuspela Amnestija
Konfuzija oko amnestije za bivse albanske pobunjenike sprecava mnoge od
Pise: Salajdin Salihu iz Tetova (BCR No. 315, 6-feb-02)
Amnestija za albanske pobunjenike u Makedoniji puna je pravnih
nedoslednosti. Upravo zbog toga, mnogima koji su se borili tokom
sedmomesecnog oruzanog sukoba jos uvek preti opasnost od hapsenja.
Najistaknutiji medju njima je Ali Ahmeti, bivsi politicki predstavnik
raspustene Oslobodilacke nacionalne armije, ONA. U strahu od hapsenja,
Ahmeti se ne usudjuje da poseti svoje rodno mesto, selo Kerceva.
Makedonska policija je podnela krivicne prijave protiv njega i njegovih
prijatelja.
Pravni eksperti smatraju da amnestija, koju je u septembru proglasio
predsednik Boris Trajkovski, ne pruza dovoljnu zastitu disidentima kao sto
je Ahmeti. Jedino bi im usvajanje zakona o amnestiji pruzilo zastitu od
hapsenja.
Trajkovski je izjavio da ce samo ona lica koja su predala oruzje do 26.
septembra 2001. godine, a nisu "izvrsila zlocine nad neduznim civilima",
biti amnestirana. Predsednik nije rekao ko procenjuje da li su takvi
zlocini uistinu i pocinjeni. Posle njegove izjave, 64 od 88 Albanaca je
pusteno iz pritvora.
Ahmeti se u ovom trenutku nalazi u glavnom albanskom uporistu - selu
Sipkovica. Tamo je uspostavio koordinaciono vece koje se zalaze za
sprovodjenje amnestije, kao i za realizaciju ostalih ustupaka iz mirovnog
sporazuma potpisanog u Ohridu 13. avgusta prosle godine.
"Amnestija", kaze Ahmeti, "preduslov je za mir i stabilnost u zemlji."
Takvo misljenje deli medjunarodna zajednica koja vrsi snazan pritisak na
makedonske vlasti. Havijer Solana, predstavnik Evropske unije za spoljnu
politiku, rekao je da su mu Trajkovski i premijer Ljupco Georgijevski
obecali da ce progurati zakon o amnestiji u parlamentu.
Solana je takodje zatrazio da se "Lavovi", specijalna policijska jedinica
cije pripadnike cine makedonski ultranacionalisti, povuku u svoju kasarnu.
Evropski posrednik za Makedoniju, Alan Leroj, izjavio je u intervjuu za
magazin "Lobi" da medjunarodna zajednica vrsi pritisak kako bi amnestija
stupila na snagu pre parlamentarnih izbora koji se ocekuju sledeceg
proleca.
Mada je obecao da ce progurati zakon o amnestiji u parlamentu,
Georgijevski se tome dugo protivio. On je prosle nedelje rekao da ce
podrzati zakon tek kada "multietnicke policijske patrole budu usle i u
poslednje selo u podrucjima pogodjenim sukobom".
To se odnosi na zajednicke makedonsko-albanske policijske jedinice koje su
patrolirale u odabranim selima u osetljivim podrucjima. Neka sela
uskratila su pristup ovim patrolama. Jedno od njih je Sipkovica i obliznja
Radusa. Smatra se da su ova sela suvise opasna za makedonsku policiju.
Albanci kazu da se razmestanje policijskih snaga moze obaviti tek posle
stupanja na snagu zakona o amnestiji.
Sudbina hiljade boraca ONA, koji su predali oruzje NATO trupama i dalje je
neizvesna. Mnogi od njih, poput Ahmetija, ne mogu se vratiti svojim kucama
i na svoja radna mesta. Oni se uglavnom skrivaju u planinskim selima ili
su nasli utociste sa druge strane makedonske granice - na Kosovu.
Bilo je prijava o maltretiranju bivsih albanskih pobunjenika pri
podnosenju molbi za izdavanje pasosa u policijskim stanicama. Jedan od
njih, Rufat Saciri, uhapsen je 24. januara u Bit Pazaru, starom delu
Skoplja, kada je otisao da podigne svoj pasos.
Zamenik predsednika vlade iz redova Albanaca, Dzemal Musliju, kaze:
"Ministarstvo unutrasnjih poslova igra se sa sudbinom bivsih boraca ONA i
dodatno podgreva tenzije. Pitanje amnestije bi trebalo brzo razresiti."
U medjuvremenu, obecani mir je i dalje san koga snevaju mnogi Albanci.
Svakodnevno se cuje pucnjava u regionu Tetova na zapadu zemlje, a u
Skoplju vlada politicki haos.
Makedonski nacionalisti koriste ovakvu situaciju i upozoravaju javnost da
se "albanski teroristi" pripremaju za novu ofanzivu na prolece.
"Makedonska vlada takodje koristi priliku da ukaze kako sukob, zapravo,
jos uvek traje. Time pokusava da spreci da dodje do smanjenja tenzija u
zemlji", tvrdi jedan od bivsih boraca ONA.
Salajdin Salihu je novinar nedeljnika na albanskom jeziku "Lobi".
