Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Makedonija: Neuspela Amnestija

Konfuzija oko amnestije za bivse albanske pobunjenike sprecava mnoge od
By Salajdin Salihu

Pise: Salajdin Salihu iz Tetova (BCR No. 315, 6-feb-02)


Amnestija za albanske pobunjenike u Makedoniji puna je pravnih


nedoslednosti. Upravo zbog toga, mnogima koji su se borili tokom


sedmomesecnog oruzanog sukoba jos uvek preti opasnost od hapsenja.


Najistaknutiji medju njima je Ali Ahmeti, bivsi politicki predstavnik


raspustene Oslobodilacke nacionalne armije, ONA. U strahu od hapsenja,


Ahmeti se ne usudjuje da poseti svoje rodno mesto, selo Kerceva.


Makedonska policija je podnela krivicne prijave protiv njega i njegovih


prijatelja.


Pravni eksperti smatraju da amnestija, koju je u septembru proglasio


predsednik Boris Trajkovski, ne pruza dovoljnu zastitu disidentima kao sto


je Ahmeti. Jedino bi im usvajanje zakona o amnestiji pruzilo zastitu od


hapsenja.


Trajkovski je izjavio da ce samo ona lica koja su predala oruzje do 26.


septembra 2001. godine, a nisu "izvrsila zlocine nad neduznim civilima",


biti amnestirana. Predsednik nije rekao ko procenjuje da li su takvi


zlocini uistinu i pocinjeni. Posle njegove izjave, 64 od 88 Albanaca je


pusteno iz pritvora.


Ahmeti se u ovom trenutku nalazi u glavnom albanskom uporistu - selu


Sipkovica. Tamo je uspostavio koordinaciono vece koje se zalaze za


sprovodjenje amnestije, kao i za realizaciju ostalih ustupaka iz mirovnog


sporazuma potpisanog u Ohridu 13. avgusta prosle godine.


"Amnestija", kaze Ahmeti, "preduslov je za mir i stabilnost u zemlji."


Takvo misljenje deli medjunarodna zajednica koja vrsi snazan pritisak na


makedonske vlasti. Havijer Solana, predstavnik Evropske unije za spoljnu


politiku, rekao je da su mu Trajkovski i premijer Ljupco Georgijevski


obecali da ce progurati zakon o amnestiji u parlamentu.


Solana je takodje zatrazio da se "Lavovi", specijalna policijska jedinica


cije pripadnike cine makedonski ultranacionalisti, povuku u svoju kasarnu.


Evropski posrednik za Makedoniju, Alan Leroj, izjavio je u intervjuu za


magazin "Lobi" da medjunarodna zajednica vrsi pritisak kako bi amnestija


stupila na snagu pre parlamentarnih izbora koji se ocekuju sledeceg


proleca.


Mada je obecao da ce progurati zakon o amnestiji u parlamentu,


Georgijevski se tome dugo protivio. On je prosle nedelje rekao da ce


podrzati zakon tek kada "multietnicke policijske patrole budu usle i u


poslednje selo u podrucjima pogodjenim sukobom".


To se odnosi na zajednicke makedonsko-albanske policijske jedinice koje su


patrolirale u odabranim selima u osetljivim podrucjima. Neka sela


uskratila su pristup ovim patrolama. Jedno od njih je Sipkovica i obliznja


Radusa. Smatra se da su ova sela suvise opasna za makedonsku policiju.


Albanci kazu da se razmestanje policijskih snaga moze obaviti tek posle


stupanja na snagu zakona o amnestiji.


Sudbina hiljade boraca ONA, koji su predali oruzje NATO trupama i dalje je


neizvesna. Mnogi od njih, poput Ahmetija, ne mogu se vratiti svojim kucama


i na svoja radna mesta. Oni se uglavnom skrivaju u planinskim selima ili


su nasli utociste sa druge strane makedonske granice - na Kosovu.


Bilo je prijava o maltretiranju bivsih albanskih pobunjenika pri


podnosenju molbi za izdavanje pasosa u policijskim stanicama. Jedan od


njih, Rufat Saciri, uhapsen je 24. januara u Bit Pazaru, starom delu


Skoplja, kada je otisao da podigne svoj pasos.


Zamenik predsednika vlade iz redova Albanaca, Dzemal Musliju, kaze:


"Ministarstvo unutrasnjih poslova igra se sa sudbinom bivsih boraca ONA i


dodatno podgreva tenzije. Pitanje amnestije bi trebalo brzo razresiti."


U medjuvremenu, obecani mir je i dalje san koga snevaju mnogi Albanci.


Svakodnevno se cuje pucnjava u regionu Tetova na zapadu zemlje, a u


Skoplju vlada politicki haos.


Makedonski nacionalisti koriste ovakvu situaciju i upozoravaju javnost da


se "albanski teroristi" pripremaju za novu ofanzivu na prolece.


"Makedonska vlada takodje koristi priliku da ukaze kako sukob, zapravo,


jos uvek traje. Time pokusava da spreci da dodje do smanjenja tenzija u


zemlji", tvrdi jedan od bivsih boraca ONA.


Salajdin Salihu je novinar nedeljnika na albanskom jeziku "Lobi".