Makedonija: nacionalisti suoceni sa revolucijom u svojim redovima
Glavna opoziciona stranka VMRO podeljena je razornim sukobom koji preti da dovede do rascepa.
Makedonija: nacionalisti suoceni sa revolucijom u svojim redovima
Glavna opoziciona stranka VMRO podeljena je razornim sukobom koji preti da dovede do rascepa.
Najveca makedonska nacionalisticka stranka, VMRO-DPMNE, suocava se sa radikalnim promenama na vrhu, pa cak i mogucnoscu razlaza zbog sukoba izmedju sadasnjeg i bivseg rukovodstva stranke.
Podela unutar rukovodstva nastupila je kada su sledbenici bivseg lidera i zagovornika tvrde linije Ljupca Georgievskog zahtevali da Nikola Gruevski podnese ostavku na mesto predsednika stranke, posto je predsednicki kandidat stranke doziveo tezak poraz na izborima od 28. aprila.
Kandidat VMRO Sasko Kedev dobio je 330.000 glasova, u odnosu na 550.000 glasova pobednika sa levog centra, Branka Crvenkovskog.
Medju najvisim zvanicnicima koji su zatrazili smenu Gruevskog nalazi se 21 od 28 skupstinskih poslanika VMRO, koji su 19. maja izneli zahtev da Gruevski podnese ostavku jer je "doveo stranku u krizu i izazvao unutrasnje podele".
Analiticari smatraju da ce se kriza verovatno zavrsiti promenom rukovodstva, jer se Georgievski bori da preuzme kontrolu od svog naslednika, ali sukob je tako ozbiljan da mnogi strahuju da bi mogao dovesti i do raspada stranke.
"Kako stvari sada izgledaju, stranka se krece u pravcu dezintegracije", upozorila je lokalne medije Dosta Dimovska, bivsi ministar unutrasnjih poslova VMRO.
Georgievski je bio makedonski premijer u koalicionoj vladi koju je predvodila VMRO- DPMNE – Unutrasnja makedonska revolucionarna organizacija-Demokratska partija za makedonsko nacionalno jedinstvo – koja je izgubila izbore u septembru 2002. godine.
Od tada je to glavna opoziciona stranka, a Gruevski – koji je izabran za lidera stranke u maju 2003. nakon sto je Georgievski podneo ostavku – pokusao je da partiji da umerenije politicko usmerenje.
Pobeda Georgievskog nad krilom koje predvod Gruevski mogla bi sada vratiti stranku na tvrdje pozicije.
Unutrasnja kriza u VMRO pocela je kada je Georgievski pozvao na bojkot predsednickih izbora, nadajuci se da ce od glasanja odustati dovoljno ljudi da izbori ne uspeju, cime bi se sprecila ocekivana pobeda Crvenkovskog.
Stranacki lideri su poziv odbili, ali prihvatili su ga mnogi ccanovi VMRO koji nisu izasli na biralista, mada ne u dovoljnom broju da bi sprecili pobedu Crvenkovskog.
Gruevski je onda optuzio Georgievskog i njegove sledbenike da su sabotirali sanse stranke da pobedi. "Osecao sam se kao covek koji hoda naokolo sa nozem zabodenim u ledja", zalio se na televiziji. "Noz mi je zabio neko za koga sam mislio da mi je prijatelj."
Gruevski je rekao da je njegov prethodnik prekrsio obecanje da se nece mesati u stranacku politiku nakon sto napusti mesto lidera.
Georgievski je podneo ostavku u mucnoj atmosferi. Pod njegovim vodjstvom, reputacija VMRO je narusena korupcionaskim skandalima i stranka se sve vise udaljavala od medjunarodne zajednice zbog svojih tvrdih stavova za vreme civilnih sukoba sa albanskom manjinom u Makedoniji 2001. godine. Mada je potpisao Ohridski sporazum kojim je okoncan sukob uz posredovanje medjunarodne zajednice, Georgievski nikada nije prihvatio odredbe sporazuma kao konacno resenje i u vise navrata je iznosio zahtev da se zemlja podeli po etnickim granicama.
Analiticari kazu da aktuelna previranja unutar VMRO pokazuju da i pored zvanicnog povlacenja sa celne pozicije Georgievski nije planirao da preda kontrolu drugima. Na primer, on je i dalje pocasni predsednik stranke i prakticno upravlja partijskom masinerijom.
"Ljupco Georgievski nikada nije planirao da preda stranku", izjavio je za IWPR politicki analiticar Ferid Muhic. "Morao je da ode sa polozaja zbog optuzbi za korupciju, a imenovanje Gruevskog bilo je samo manevar kojim je zeleo da zadrzi vlast i oslobodi se odgovornosti."
"Kada je Georgievski shvatio da Gruevski izmice njegovoj kontroli, odlucio je da ga zrtvuje”, dodaje Muhic.
Gjorgi Ivanov, politicki analiticar sa Univerziteta u Skoplju, pohvalno se izrazava o Gruevskom zbog promena koje je izvrsio. "Po prvi put VMRO je pokazala da moze da bude umerena i kooperativna i da podrzava Ohridski mirovni sporazum", izjavio je on.
Ivanov je dodao da je Gruevski popravio losu reputaciju stranke i ponovo zadobio podrsku medjunarodne zajednice koju je VMRO izgubila za vreme mandata Georgievskog.
I sam Gruevski kaze da se VMRO nalazi pred jasnim izborom svoje buducnosti – ili ce poci za Evropom ili ce prihvatiti dominaciju nazadne frakcije.
"VMRO ce ili preuzeti siledzije ili ce postati istinski moderna evropska partija", izjavio je, nakon sto su naoruzani sledbenici Georgievskog 14. maja prekinuli sednicu centralnog komiteta stranke da bi zahtevali ostavku od Gruevskog.
Neke diplomate smatraju da uprkos pohvalama koje je Gruevski dobio za svoju umerenu politiku, on nije uspeo da se nametne kao snazan lider.
"Gruevski je pokazao nedostatak liderskih sposobnosti. Nije uspeo da integrise stare i nove strukture u stranci i cini se da nema potrebne sposobnosti da preoblikuje stranku", izjavio je jedan strani diplomata koji je zeleo da ostane anoniman.
Ali, dok neki predvidjaju da ce Georgievski svojim manevrima lako savladati neiskusnog Gruevskog, drugi strahuju od unutrasnjeg rascepa koji bi mogao imati ozbiljne posledice za VMRO. Javno sukobljavanje starog i novog rukovodstva moglo bi podeliti i clasntvo stranke i dovesti u pitanje njen opstanak.
"Smena Gruevskog starim predsednikom ili nekim iz njegove frakcije bila bi apsurdna – cak i fatalna", napisao je stari clan VMRO Dimitar Dimitrov u dnevnim novinama Dnevnik.
"Situacija unutar VMRO se mora razresiti, jer je vec nanela ogromnu stetu partiji", dodaje Dimovska. "Makedoniji je potrebna snazna opozicija, a VMRO to u ovom trenutku nije."
Tamara Kausidis je novinar radija Slobodna Evropa u Skoplju.
