Makedonija: Episkope optuzuju za izdaju

Sporazum izmedju srpske i makedonske crkve podelio je makedonsko javno mnjenje, a neki su ga okvalifikovali kao izdaju makedonskih interesa.

Do meteza u javnosti je doslo kada su dve pravoslavne crkve potpisale sporazum 17. maja, kojim se ukida samoproglasena autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve, MPC. Dosadasnji status joj je omogucavao da bira sopstveno vodjstvo, koje nije bilo potcinjeno autoritetu arhiepiskopa. Sada , MPC se vratila u okvire Srpske pravoslavne crkve, SPC.

Makedonska pravoslavna crkva proglasila je autokefalnost 1967. godine. Komunisticke vlasti su tada pruzile snaznu podrsku ovom koraku zeleci da osnaze makedonski nacionalni identitet. Medjutim, SPC, u cijoj su nadleznosti do tada bile makedonske episkopije, opirala se ovom koraku, a ostale pravoslavne crkve u svetu nikada nisu priznale autokefalnost MPC.

Sporazum iz Nisa izmedju dve crkve, koju je srpska strana potvrdila 1. juna, izazvao je gnevne reakcije u Makedoniji. Mnogi ovaj sporazum smatraju cinom predaje.

Plan o prihvatanju autonomnog statusa unutar SPC podelio je makedonske episkope u dva tabora.

Petar, episkop Australije i Novog Zelanda, Timotej iz ohridsko-kicevske eparhije, Naum iz Strumice i Jovan iz Povardarja podrzavaju autonomiju.

Kiril iz Pologa i Kumanova, Agatangel iz Bregalnice i Gorazd, episkop za zapadnu Evropu, pristalice su autokefalnosti. Lider MPC, arhiepiskop Stefan iz Ohrida, zauzeo je neutralnu poziciju.

Pozicije dva suprotstavljena tabora toliko su medjusobno udaljene da je Agatangel iz Bregalnice zapretio raskolom ukoliko se usvoji sporazum. Prema nekim izvestajima, Kiril iz Pologa i Kumanova je fizicki pretio Jovanu iz Povardarja.

Spor nije samo svestenicko, vec nacionalno pitanje. Nezavisna makedonska crkva se smatra simbolom makedonske drzave i nacije.

Do sukoba sa srpskim svestenstvom doslo je 1944. godine, kada je po prvi put ustanovljena makedonska crkva. Ona je funkcionisala unutar SPC sve do 1956. godine kada se krenulo sa kampanjom za autokefalnost.

Kada je Srbija odbila da prihvati ovu promenu, makedonsko svestenstvo, uz podrsku komunisticke partije na lokalnom i nacionalnom nivou, jednostrano je proglasilo autokefalnost.

Srpsko svestenstvo nikada nije priznalo pravo makedonske crkve na nezavisnost, mada su eparhije u Makedoniji potpale pod nadleznost SPC tek nakon srpskih osvajanja u balkanskim ratovima 1912-1913. godine.

Krajem sezdesetih godina, SPC je ponudila kompromisni predlog o privremenoj autonomiji sto je makedonsko svestenstvo odbilo. Ipak, MPC nije dobila podrsku ostalih pravoslavnih crkava koje su listom podrzale stav srpske crkve. Od 1967. godine, pravoslavne crkve su se prema MPC odnosile kao prema raskolnickoj organizaciji.

Zagovornici autokefalnosti smatraju skorasnji sporazum tek nesto boljim od puke izdaje makedonskih interesa.

"Makedonija je u potpunosti nezavisna zemlja i ima pravo na autokefalan status svoje crkve", kaze Jovan Belcovski, profesor crkvene istorije na Teoloskom fakultetu pravoslavne crkve u Skoplju.

"Nema povratka na staro. Ne postoji nijedan slucaj proglasenja autokefalnosti, a da je kasnije doslo do povratka na nizi status."

Pristalice autokefalnosti primecuju da trojica episkopa koji se najvise zalazu za autonomiju imaju tesne veze sa Grckom i Srbijom. Petar i Timotej su se skolovali u na Teoloskom fakultetu u Beogradu, dok je Naum bio monah na Atosu, a obrazovanje mu je u potpunosti bilo pod grckim uticajem.

Kriticari sporazuma veruju da je dogovor postignut u Nisu deo sireg srpskog plana da se destabilizuje Makedonija. Oni su posebno gnevni zbog cinjenice da se ovim sporazumom dovodi u pitanje cak i samo ime makedonske crkve.

SPC priznaje Stefana iskljucivo kao arhiepiskopa iz Ohrida, a ne kao glavara Makedonske pravoslavne crkve, MPC. Makedonski nacionalisti smatraju da je Atina u to uplela svoje prste, s obzirom na grcko protivljenje upotrebi termina "Makedonija" za bilo sta drugo osim za grcku oblast sa istim imenom.

Episkop Timotej, pristalica sporazuma, nije promenio svoj stav. U nedavnom saopstenju je napao one koji su "jednostrano proglasili autokefalnost 1967. godine."

Ovo saopstenje razbesnelo je episkopa Kirila, jedinog potpisnika deklaracije o autokefalnom statusu koji je jos uvek u zivotu. Kiril se zavetovao da ce se boriti protiv sporazuma iz Nisa do kraja.

Nejasno je da li ce MPC obustaviti svoje pregovore sa SPC i zaloziti se za autokefalan status koji ostale pravoslavne crkve smatraju raskolnickim, ili ce nastaviti pregovore radi postizanja kompromisa o upotrebi termina "Makedonija".

Moguce resenje je da se upotrebi dvostruko ime koje bi zadovoljilo i makedonsku javnost i Grke.

Ipak, makedonsko svestenstvo mora postupati obazrivo. Javnost ocekuje od svoje pravoslavne crkve da se izbori za pravo da se identifikuje sa makedonskom drzavom i nacijom.

Zoran Bojarovski je urednik magazina "Forum" iz Skoplja.