Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Makedonija: Amnestija za zatocene albanske pobunjenike

Amnestija bivsih albanskih gerilaca kljucni je korak ka uspostavljanju mira u Makedoniji.
By Veton Latifi

Bivsi albanski pobunjenici uz osmeh na licu napustali su ove nedelje makedonske zatvore, nakon sto je usvojen Zakon o amnestiji. Ovaj zakon se smatra vaznom prekretnicom na putu ka uspostavljanju trajnog mira.


Dok su se ispred zatvorske kapije radosno grlili sa clanovima svojih porodica, napetost izmedju suprotstavljenih etnickih zajednica u Makedoniji polako je pocela da splasnjava.


Ministarstvo pravde saopstilo je da je do ponedeljka uvece oslobodjena prva grupa od 18 zatvorenika. Izvori iz ministarstva kazu da ce uslediti oslobadjanje jos 270 zatvorenika koji ocekuju sudjenje.


Ovaj zakon pozdravio je i portugalski ministar inostranih poslova Zaime Gama, predsedavajuci Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS. "Usvajanje ovakvog zakona predstavlja vazan korak ka punoj implementaciji principa usvojenih u Ohridu", rekao je on.


Bivsi lideri albanske gerile, koji su se tokom osmomesecnog oruzanog sukoba prosle godine borili za unapredjenje gradjanskih prava svoje zajednice, takodje su dali optimisticke izjave.


"Zakonom o amnestiji se prevazilazi kljucna barijera u mirovnom procesu", rekao je Ali Ahmeti, politicki predstavnik raspustene Oslobodilacke nacionalne armije, ONA. Gezim Ostreni, glavnokomandujuci ove gerilske grupacije, izjavio je da ce se "drustvo sada vratiti u normalu".


Medju oslobodjenima prosle sedmice je i Fatmir Limani, predvodnik grupe nazvane "Kicevski bombasi". Njega su uhapsili 1998., zajedno sa drugim albanskim studentima optuzenim za napade na makedonske policijske stanice u Kumanovu, Kicevu i Bitolju. Semija Hebibija Nemacka je nedavno izrucila Makedoniji, na osnovu optuzbi za napad na jednu policijsku stanicu. Hebibija su takodje pustili iz zatvora.


Zakonom usvojenim u makedonskom parlamentu prosle sedmice amnestirani su svi pripadnici albanske gerile koji su predali oruzje pre 26. septembra prosle godine, kao i lica koja su pod istragom zbog svoje navodne uloge u sukobu pre 2001. godine. Takodje su amnestirani i oni koji su odbili vojni poziv za mobilizaciju i dezerteri.


Pokazalo se da je nepostojanje takvog zakona predstavljalo glavni kamen spoticanja za implementaciju Ohridskog mirovnog sporazuma. Ovaj sporazum, potpisan 13. avgusta prosle godine, predvidja unapredjenje prava pripadnika albanske etnicke zajednice. Vecina Albanaca su prihvatili uslove ovog sporazuma, ali su lideri albanske gerile odbili da napuste svoja uporista dok im se ne pruze cvrsta uveravanja da nece biti hapseni i krivicno gonjeni.


Ocekuje se da ce novi zakon ublaziti ova strahovanja koja su uglavnom podsticali tvrdokorni desnicari iz redova makedonske vecine. Oni su tvrdili da Albanci navodno planiraju novu ofanzivu na prolece.


Makedonski predsednik Boris Trajkovski proglasio je amnestiju za albanske borce proslog oktobra. Njegovo obecanje nije se, medjutim, u potpunosti postovalo. Izvestan broj pripadnika Oslobodilacke nacionalne armije lisen je slobode tokom proteklih meseci na severozapadu zemlje zbog navodnog odbijanja da predaju oruzje do predvidjenog roka, 26. septembra.


Lideri albanske gerile insistirali su da saopstenje predsednika Trajkovskog treba potkrepiti konkretnim zakonskim propisima. Ahmeti i Ostreni su vesti o novom zakonu primili u svom planinskom uporistu na severu, u tetovskoj oblasti. Oni se sada nadaju da ce se ponovo ukljuciti u politicki zivot Makedonije.


Ipak, nisu svi bivsi pripadnici ONA uvereni da mogu sici sa planina i da ce biti bezbedni. Oni veruju da bi razlike u tumacenju zakona jos uvek mogle da im naprave probleme.


"Nisam bas uveren da me nece uhapsiti. Policija bi mogla da me optuzi za posedovanje oruzja ili sto im ga nisam predao na vreme", kaze jedan bivsi gerilac koji se ne usudjuje da se vrati u svoje selo u blizini Skoplja. Kao i mnogi poput njega, i on se poziva na brojna hapsenja etnickih Albanaca zbog optuzbi da nisu predali oruzje na vreme i da su nastavili sa borbenim dejstvima.


Makedonski lideri tesko su pristali na usvajanje Zakona o amnestiji. Oni su bili protiv ideje da se bivsi borci ONA integrisu u politicki zivot Makedonije. "Zakon nije trebalo usvojiti", kaze jedan sredovecni Makedonac iz Skoplja koji se predstavio kao - Aleksandar. "ONA je ubila mnoge nase vojnike. Ali, sada je zakon stupio na snagu i nista vise ne mozemo da ucinimo po tom pitanju".


Nacin na koji je drzavna televizija pratila skupstinsko zasedanje pokazuje da je ovakav stav bio preovladjujuci. Onog trenutka kada su poslanici izglasali zakon, televizijski prenos je prekinut zbog straha od nereda medju etnickim Makedoncima.


Amnestija bi trebalo da obezbedi povratak regularne policije u sela u koja do sada nije smela da kroci zbog neprijateljskog stava lokalnih Albanaca. Seljani kazu da policiji nece dopustiti da se vrati dok se ne usvoji zakon. Sada vise nece imati opravdanje za takav stav.


"Razlicite etnicke zajednice imace koristi od stabilne situacije u zemlji", kaze Stevo Pendarovski, savetnik makedonskog predsednika za nacionalnu bezbednost.


Povratak policije i raseljenih lica u krizna podrucja potpomoci ce postizanje konsenzusa kao i zapocinjanje priprema za prevremene izbore, u kojima ce ucesce uzeti i pripadnici ONA.


Veton Latifi je politicki analiticar i pomocnik urednika IWPR-a u Makedoniji.