Krvna osveta na nestabilnom Kosovu

Nema znaka zivota ispred kuce porodice Murati u selu Duznje na jugozapadu Kosova. Prozori su zatvoreni i nema tragova u snegu ispred ulaznih vrata.

Sezdesetogodisnji Osman Murati otvara glavnu kapiju tek toliko da promoli glavu i vidi ko kuca. Plasi se da bi ga mogli ubiti "zbog casti", iz osvete za dvostruko ubistvo koje je pocinio njegov dvadesetogodisnji sin Valon.

Krvna osveta duboko je ukorenjena u albanskom drustvu, a formalno je priznata kao legitiman akt u zborniku srednjovekovnih plemenskih zakona poznatom kao "Kanon Leke Dukadjinija". Tu se kaze da "ukoliko jedan covek ubije drugoga, muski clan porodice zrtve mora uzvratiti istom merom."

U vreme komunizma, krvna osveta je bila relativno retka pojava medju Albancima na Kosovu, ali i u Albaniji. Medjutim, posle dramaticnih dogadjanja tokom devedesetih, ideje iz Kanona Leke Dukadjinija ponovo su ozivele, i to najpre u haosu postkomunisticke Albanije, a potom i na susednom Kosovu, posle NATO bombardovanja i povlacenja srpskih snaga.

Vec duze od tri meseca, Valon Murati, njegov brat, otac i deda nisu izasli iz svoje kuce iz straha od krvne osvete.

Ubistva su se desila 10. novembra kada je Valon, pripadnik Kosovske policijske sluzbe, KPS, u Djakovici, ubio Sadika i Safedina Zenelija, starih 55 i 30 godina, koji su se vracali s posla kuci. Zrtve su bile Vetonovi rodjaci i iz istog su sela.

Isak Zeneli je cuo pucnje. "Video sam dvojicu ljudi koji leze na zemlji", seca se on. "Valon je trcao prema ulici u selu uzvikujuci: "Ubio sam dva coveka."

Murati je pusten na slobodu uz kauciju do pocetka sudjenja. Porodica Zeneli je besna i veruje da je Murati na slobodi jer je pripadnik KPS-a. Sada prete da ce uzeti zakon u svoje ruke. Sadik Dobruna, njihov advokat, kaze da je sud pogresno postupio. "Ova odluka je osumnjicenog dovela u veliku opasnost", kaze on. "To ce mu samo naneti stetu."

Dzafer Zeneli, Sadikov brat, nije otklonio sumnje da bi se njegova porodica mogla osvetiti Valonu Muratiju. "Nema pravde na Kosovu", kaze on. "On je ubio mog brata, pa ipak je na slobodi. Sadik ima mnogo sinova u Nemackoj. Oni se mogu osvetiti kada se vrate."

Prema Kanonu Leke Dukadjinija, ubica mora zatraziti garancije od porodice zrtve – u vidu obecanja poznatog kao "besa" – da ga nece ubiti ako izadje izvan svoje kuce.

U Muratijevom slucaju, porodica Zeneli je odbila da se obaveze takvim obecanjem zbog cega muski clanovi porodice Murati strahuju da bi mogli postati zrtve osvetnickog ubistva.

Valon se upravo plasi takvog ishoda. Nakon sto se pojavio na ulaznim vratima, insistirao je da je ubio dvojicu muskaraca u samoodbrani i trazi od porodice Zeneli da ga razume. "Kako da ih ubedim da su me napali i da sam se samo branio?", pita se on.

Od kraja rata na Kosovu 1999. godine, pa do kraja 2003, u pokrajini je zabelezeno cetrdeset ubistava u vezi sa krvnom osvetom, prema podacima Saveta za odbranu ljudskih prava i sloboda, KLMDNJ.

"Slucajevi krvne osvete ponovo su se pojavili kao posledica nefunkcionisanja pravosudnog sistema i zakona, kao i institucija koje sprovode zakone", kaze Pajazit Nusi, predsednik ovog saveta.

Neki lokalni eksperti za to okrivljuju pravni i politicki vakuum koji je nastao 1999. godine kada su srpske snage povukle, a medjunarodna zajednica nije zelela da ovlascenja prenese na institucije kosovskih Albanaca cime bi se afirmisala njihova nezavisnost. Pravosudni sistem, ukljucujuci sudije, tuzioce i policiju, smatra se korumpiranim i podloznim pritiscima.

S obzirom na to da ubistva prolaze nekaznjeno, mnogi ljudi otvoreno kazu da ni zakon ni sudovi ne zasluzuju postovanje. U novembru 2002. godine, Radio -televizija Kosovo, RTK, emitovala je prilog o kriminalu u kome otac ciji je sin ubijen upozorava da ukoliko ubice ne budu kaznjene, "mi cemo resiti to pitanje bez policije u skladu sa Kanonom Leke Dukadjinija."

Od 1990. do 1997. godine, na stotine porodica umesanih u krvne osvete pomirilo se zahvaljujuci masovnoj kampanji koju je pokrenuo pokojni Anton Ceta, profesor Pristinskog univerziteta u penziji. Ceta je obisao stotine sela ubedjujuci muskarce da zaborave na krvne osvete svojih porodica i organizujuci proslave pomirenja.

To je bio tezak posao. Ceta je tada rekao: "Nije lako porodicama cija je krv prolivena da oproste jer su se tokom vekova familije koje se nisu osvetile smatrale kukavickim." Ipak, tada je ovu kampanju potpomoglo siroko rasprostranjeno osecanje da je Albancima potrebno da se ujedine protiv srpskih vlasti.

To osecanje nije prezivelo prelaz u novi vek kao ni odlazak Srba. "Mnogi ljudi koji se pomirili tokom devedesetih ponovo su postali neprijatelji i obnovili su svoje krvne osvete", kaze Pajazit Nusi.

Sadik Dobruna kaze da clanovi porodice Zeneli ne zele krvnu osvetu ukoliko pravda bude zadovoljena. Medjutim, iza toga se krije pritajeno upozorenje posto Sadik dodaje: "Ako sud stane na stranu tog policajca, onda bi se situacija mogla promeniti."

Fatos Bitici je novinar Radio-televizije Kosovo, RTK.