Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kreditni Spor

USAID je pokrenula sudske procese protiv 19 preduzeca iz Bosne i Herzegovine ciji dug ovoj Agenciji iznosi 17 miliona nemackih maraka. Posto se novac ne obrce, Agencija tvrdi da je narod Bosne najveci gubitnik.
By Ibrahim Polimac

Americka agencija za medjunarodni razvoj (USAID) je pokrenula sudske procese protiv 19 preduzeca iz Bosne i Hezegovina zbog toga sto nisu otplatili kredite cija vrednost premasuje 17 milion nemackih maraka (DEM).


Ovaj potez koji je bez presedana je poslednji u nizu nagovestaja da ce Bosna zavisiti od medjunarodne finansijske pomoci cak i posto su 5.1 milijarde dolara (9.9 miliona DEM) pomoci namenjene za obnovu u toku prosle cetiri godine potrosene. Iako je vec tri i po godine mir, zemlja nije uspela da privuce komercijalna medjunarodna ulaganja u onom obimu koji bi omogucio rast koji bi se sam odrzao.


Krediti - na iznose od 180.000 DEM do 1,74 miliona DEM - su deo obrtnog kredita u iznosu od 278 miliona dolara (580 miliona DEM) koji je uveden 1996. godine sa ciljem da se ozivi privreda Bosne. Kao garancija za zajmove u hipoteku se daje imovina preduzeca, fabrike, oprema, a, pogotovo, nekretnine.


Medju hipotekama koje USAID sada pokusava da aktivira je zgrada Hidrogradnje, koje jedno od najvecih preduzeca u Bosni, a u kome se nalazi sediste Svetske banke, agencija koja koordinira rekonstrukciju zemlje. Hidrogradnja duguje 1,7 miliona DEM. Rok otplate kredita USAID-a je u najvecem broju slucajeva izmedju tri i pet godina. Kamate su takodje mnogo manje nego kada su u pitanju komercijalni krediti.


Iako USAID pokusava da kreditira iskljucivo privatni sektor, mnogi krediti u pocetnoj fazi su odobreni preduzecima u drzavnom vlasnistvu, posto je u tom periodu samo veoma mali broj privatnih preduzeca posedovao imovinu za hipoteku koja je neophodna pri dodeli kredita. Stoga su se na listi nesolidnih platisa nasla i drzavna i privatna preduzeca.


Pokusaj da se aktivira hipoteka na osnovu koje su dodeljeni krediti je poslednji potez koje je USAID nevoljno povukla. USAID je najveci kreditor u Bosni, a do sada je odobrila ukupno 450 kredita - 105 u Republici Srpskoj a 345 u Federaciji, a zahvaljujuci tome oko 20,000 ljudi u Bosni i Herzegovini je dobilo zaposlenje.


"Svrha obog programa je da se otvore nova radna mesta i ponovo pokrene privreda," kaze Craig Buck, direktor USAID-a u Bosni. "Zelimo da firme cvetaju i rastu. Ako neka ima teskoca sa otplatom, spremni smo da zajednicki razmotrimo u cemo je problem i nesto smislimo."


"Ali, tamo gde ne naidjemo na spremnost da se ucine potrebne promene, gde se odbija saradnja ili se smatra da su dobijeni krediti poklonjeni, moramo preduzimati aktivnosti da zastitimo sredstva koja pripadaju narodu Bosne i Herzegovine."


Posto se sve otplate recikliraju i ponovo daju na zajam u okviru Bosne, neotplacivanjem kredita ugrozavaju se druga preduzeca u Bosni koja traze niskokamatni kredit. Finansijska nedisciplina je uticala na obnovu Bosne tokom tri i po godine otkako je rat zavrsen.


Izbegavanje placanja poreza, carina i drugih dazbina drzavi je masovno i procenjuje se da iznosi pedeset odsto. Drugim recima, od svake marke koju bi drzava trebalo da inkasira u budzete jedva stize pola marke. Stavise, poslovni ljudi u Bosni smatraju kredite poklonom, sto je najverovatnije rezultat prakse koja je nasledjena jos iz perioda komunizma.


Krajem 1998. godine, bezmalo 4.000 ziro racuna preduzeca je blokirano na iznos od blizu 400 miliona DEM zbog neizmirivanja obaveza. Nekoliko banaka je zapalo u teskoce nakon plasmana kredita ciji korisnici su izbegavali otplatu. Pokusaji naplate potrazivanja preko sudova u Bosni nisu dali adekvatne rezultate. Sudovi su spori, zakonska regulativa nedostatna.


Jedan americki strucnjak koji ne zeli da bude imenovan je rekao: "Cini se da sudovi i zakoni u Bosni i Herzegovini kao da nastoje da zastite duznike a ne poverioce kao u celom svetu."


USAID zna za sve te probleme, ali ipak ocekuju da ce uspeti da realizuje hipoteke. Da bi predupredila probleme, USAID je uvela praksu oglasavanja detalja pri dodeli novih kredita, ukljucujuci i sta se nudi za hipoteku i pozivajuci druge poverioce da se jave ukoliko je ponudjeno vec zalozeno.


Prvu tuzbu sa zahtevom za aktiviranje hipoteke USAID je podnela u oktobru prosle godine protiv preduzeca Sokolina iz Kladnja koje duguje 1.34 miliona DEM, zatim Makoma iz Zenice (1.22 miliona DEM) i Fimexa iz Zepce (180.000 DEM), a u novembru protiv Teppsa Holding iz Sarajeva (1.44 miliona DEM).


Novih 15 postupaka pokrenuto je ove godine. Na tom spisuku su Sipad Enterijeri iz Sarajeva (856.000 DEM); Sipad Neretva iz Konjica (1,74 miliona DEM), Integral iz Zepca (1,29 miliona DEM); Fering iz Gracanice (896.000 DEM); Agrebt iz Srebrenika (364.000 DEM); Mesopromet iz Tuzle (910.000 DEM); Dino Sabanovic iz Breze (611.000 DEM); Gradacacpromet iz Gradacca (691.000 DEM); Pilana iz Kaknja (426.000 DEM); MMR iz Gracanice (898.000 DEM); Pasko iz Kreseva (829.000 DEM); Hidrogradnja iz Sarajeva (1,72 miliona DEM); Ting promet iz Lukavca (385.000 DEM); Frasuda iz Tuzle (1,04 miliona) i Pingo Ice iz Lukavca (520.000 DEM).


Ibrahim Polimac je novinar sarajevskog dnevnika Oslobodjenje.