Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KRATKE VESTI

Priredila: Ekipa novinara IWPR-a iz Haga (TU br. 411, 17. jun 2005.)
By IWPR

Predlog nosi datum 10. jun, a javnost je o njemu obavestena tek pet dana kasnije. Tuzilastvo je nagovestilo kako namerava da podnese novi zahtev sa ciljem da optuznice protiv Vujadina Popovica, Ljubise Beare, Draga Nikolica, Ljubomira Borovcanina, Zdravka Tolimira, Radivoja Miletica, Milana Gvera, Vinka Pandurevica i Milorada Trbica budu dopunjene i spojene u jedinstvenu optuznicu.

Okrivljeni se terete za ucesce u ubistvu oko 8,000 muslimanskih muskaraca i decaka nakon pada Srebrenice kao «bezbedne zone» UN-a u Bosni, koju je u julu 1995. zauzela vojska bosanskih Srba pod komandom Ratka Mladica.

Mnogi optuzenici su tek nedavno pristigli u Hag, nakon ovogodisnjeg talasa «dobrovoljnih predaja» koji se dogodio u Srbiji i Crnoj Gori, a potom su se izjasnili kao nevini po svim tackama optuznice. Postupci protiv njih se nalaze u vrlo ranoj pred-procesnoj fazi, pa ce – ukoliko se sudsko vece saglasi sa objedinjavanjem optuznica – kolicina izgubljenog vremea biti neznatna.

Tuzilac Piter Mekloski (Peter McCloskey) tvrdi da je predlog u interesu samog sudskog veca, i to iz cetiri razloga: bice izbegnuto dupliranje dokaznih postupaka; olaksace se patnje zrtava i svedoka koji bi u protivnom bili po vise puta pozivani da daju jedan te isti iskaz; spajanje je u skladu sa univerzalnim pravilom «sudske ekonomicnosti»; a bice obezbedjena i konzistentnost eventualnih presuda.

Kancelarija tuzilastva smatra da su slucajevi devetorice okrivljenih po Pravilu 48 Statuta Tribunala podobni za objedinjavanje u jedinstven proces.

«Sustina zlocina [za koje se okrivljeni terete] je identicna», stoji u predlogu. «Svima njima se pripisuje individualna odgovornost . . . i ucesce u istom zajednickom zlocinackom poduhvatu, cija je jedinstvena svrha bilo etnicko ciscenje muslimanskog stanovnistva u Bosni sa podrucja Srebrenice i Zepe.»

Iako sama logistika za zajednicko sudjenje nekolicini optuzenika unutar ogranicenog prostora Medjunarodnog suda jos uvek nije isprobana, Statutom Tribunala nisu propisana nikakva ogranicenja kada je rec o broju optuzenika koji mogu biti procesuirani u jedinstvenom postupku.

***

U okviru dva odvojena postupka koji se pred Haskim tribunalom vode po optuzbama za nepostovanje suda, ove su se sedmice optuzenici prvi put pojavili pred sudom.

Glavni urednik Hrvatskog lista, Ivica Marijacic, i Markica Rebic – bivsi sef hrvatske obavestajne sluzbe – izjavili su 14. juna da se ne osecaju krivima za uvredu suda.

Njih su dvojica optuzeni za otkrivanje identiteta zasticenog svedoka koji je u decembru 1997. svedocio na zatvorenom delu sudjenja Tihomiru Blaskicu. Podaci o svedoku su navodno objavljeni u clanku koji je potpisao Marijacic, i koji zapravo predstavlja intervju s Rebicem.

Istog su dana, samo nesto kasnije, u Sudnici br. 1 bili saslusani i Stjepan Seselj i Domagoj Margetic – to jest, izdavac i urednik lista Hrvatsko slovo.

U optuznici koja je protiv Seselja i Margetica podignuta, navodi se da su njih dvojica u novembru 2004. poceli da objavljuju zapisnike sa svedocenja zasticenog svedoka koji se u martu 1998. pojavio na sudjenju Blaskicu. I njih dvojica su porekli sve optuzbe.

Hrvatski general Blaskic pusten je iz pritvora u avgustu 2004., nakon sto je zalbeno vece Tribunala – posto su se pojavili izvesni novi dokazi – oborilo prvobitnu zatvorsku kaznu u trajanju od 45 godina, koja je okrivljenom bila izrecena u martu 2000.

Termini buducih pred-procesnih saslusanja za sada nisu utvrdjeni, kao ni datumi za eventualni pocetak samih sudjenja.

***

Ljubisa Beara, kome se sudi za zlocin u Srebrenici, pojavio se ove sedmice na novoj statusnoj konferenciji kojom je predsedavao sudija Jan Bonomi (Iain Bonomy) iz Skotske.

Sudija je upozorio tuzioca Pitera Mekloskija (Peter Mekloski) da, uprkos neizvesnoj sudbini zahteva da se Bearin slucaj spoji sa slucajevima nekolicine optuzenika za Srebrenicu, sam proces ne sme biti usporen. Stavise, sugerisao mu je da se ponasa kao da taj zahtev ne postoji.

Tokom trajanja zasedanja, Mekloski je saopstio da je tuzilastvo tek od decembra 2004. u posedu takozvanog «Drinskog arhiva» – koji, kako se pretpostavlja, sadrzi i podatke koji su relevantni za Srebrenicu – te da mu je stoga neophodno izvesno vreme da bi ga proucilo.

«Radi se o prilozima koji su od opsteg znacaja», rekao je on. «U pitanju su dokumenti ciji su potpisnici svi optuzenici. Neophodno mi je dodatno vreme kako bih sazeo taj dosije.»

Naredna je statusna konferencija u slucaju Beara zakazana za septembar.

***

Advokatima bivseg komandanta bosanskih Muslimana, Sefera Halilovica, uslisena je molba za odlaganje pocetka dokaznog postupka odbrane.

Sudsko vece kojim je predsedavao Liu Dakun (Liu Daqun) potvrdno je odgovorilo na zahtev odbrane da druga faza sudjenja ne pocne pre 24. juna. Advokatima je takodje dozvoljeno i da konferenciju pred pocetak dokaznog postupka odrze 23. juna, dok im je kao poslednji rok za podnosenje spiskova sa imenima svedoka odredjen 17. jun.

Odlaganje je zatrazeno zbog toga sto se advokati jos uvek nalaze u fazi razgovora sa mogucim svedocima, od kojih veliki broj zivi u Bosni i Hercegovini ili jos dalje, pa su molili za dodatno vreme koje bi bilo rezervisano za istrage.

Halilovic se tereti po jednoj tacki za krsenja zakona i obicaja ratovanja (ubistvo), a u vezi sa smrcu 23 civila hrvatske nacionalnosti u bosanskom selu Grabovica, te jos 29 civila i jednog ratnog zarobljenika u selu Uzdol. U optuznici se navodi da okrivljeni, kao komandant, nije preduzeo nista kako bi sprecio pomenuta ubistva, ili barem naknadno kaznio njihove pocinioce.