Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kostunica okrivljen za skandal sa Irakom

Odluka saveznog predsednika da sacuva vojne kadrove iz Miloseviceve ere verovatno je doprinela izbijanju poslednjeg skandala u vezi sa bagdadskim oruzjem.
By Aleksandar Radic

Za buru izazvanu umesanoscu Jugoslavije u trgovinu oruzjem sa Irakom okrivljuje se predsednik SRJ Vojislav Kostunica zbog svoje nespremnosti da se resi kljucnih figura Milosevicevog rezima.


Tek nakon sto je iz SAD izvrsen snazan pritisak, vlasti su zapocele akciju temeljnog ciscenja sopstvenih redova od zvanicnika iz Miloseviceve ere koji su osumnjiceni za pruzanje vojnih usluga i isporuka vojne opreme u Bagdad.


Jovan Cekovic, generalni direktor "Jugoimporta", glavne drzavne kompanije za trgovinu oruzjem, i general Ivan Djokic, pomocnik ministra odbrane za trgovinu oruzjem, smenjeni su 22. oktobra sa svojih duznosti.


Tome je prethodio zvanicni zahtev iz Vasingtona, u kojem je vlastima u Beogradu nalozeno da preduzmu odlucnu akciju protiv prodaje oruzja i opreme Iraku.


Kao firme umesane u ovaj posao Amerikanci su oznacili "Jugoimport" i Institut "Orao" koji se nalazi u Bijeljini. Ministarstvo spoljnih poslova SAD obavilo je da poseduje dokaze da su iracki ratni avioni remontovani od strane ove dve firme.


Jugoslovenske vlasti su nakon toga pokrenule istragu. "Spremni smo da ispunimo sve obaveze koje imamo kao pripadnici internacionale protiv terorizma, i zelimo da ovu stvar u celosti rasvetlimo", izjavio je srpski ministar policije Dusan Mihajlovic. Predstavnistvo "Jugoimporta" u Bagdadu u medjuvremenu je zatvoreno.


Vasington je pozdravio korake koje preduzimaju vlasti u Jugoslaviji da bi se stalo na put nezakonitoj trgovini, za koju beogradski analiticari krive Kostunicu.


Savezni predsednik je 23.oktobra osudio postupke "Jugoimporta", okrivljujuci ih za "kockanje i potpuno neodgovorne poslovne poteze" koji ce biti sankcionisani u skladu sa zakonom. Dodao je da ovo predstavlja izolovani incident koji ne bi trebalo tumaciti kao zvanicni stav Jugoslavije.


Ali, Kostunicin najveci politicki rival, premijer Srbije Zoran Djindjic, nije spreman da stvar ostavi na tome, i opisuje ovaj skandal kao "stetan", posto se njim implicira da su savezne vlasti izgubile kontrolu nad vojskom.


"Za vojsku je odgovoran predsednik Kostunica, i on bi trebao njom da se bavi. Cinjenica da on to ne radi ukazuje na nedostatak u njegovom pristupu poslu i funkciji na kojoj se nalazi", izjavio je Djindjic, mada se i premijeru mora pripisati izvesna odgovornost za nezakonitu trgovinu, s obzirom na to da njegov ministar unutrasnjih poslova, Dusan Mihajlovic, koji je predsednik upravnog odbora "Jugoimporta", tvrdi da nista nije znao o ovom poslu.


Jos od pada Slobodana Milosevica 5.oktobra 2000, Kostunica se opirao uklanjanju oficira iz vojnih krugova bivseg lidera, sa obrazlozenjem da takve kljucne ljude ne treba smenjivati po svaku cenu.


Analiticari veruju da je Kostunica, koji ima vlast nad vojskom - i malo sta osim toga - bio odlucan da zadobije lojalnost najvisih armijskih oficira da bi tako stekao odredjenu politicku potporu u svom tekucem sukobu sa Djindjicem.


Ipak, ovi zvanicnici se smatraju "kompromitovanim" svojom povezanoscu sa Milosevicem, i njihovo ucesce u novoj politickoj konstelaciji zaustavilo je ili znacajno usporilo reforme u mnogim institucijama, cime su osujeceni napori Jugoslavije da se vrati u medjunarodnu zajednicu.


To je bio slucaj i sa "Jugoimportom". U firmi nije bilo nikakvih kadrovskih promena - i cini se da je saradnja sa Sadamom Huseinom iz vremena Milosevica nastavljena jos dugo nakon pada bivseg predsednika.


Uredba koju je Kostunica potpisao u prolece 2001.godine, potvrdjujuci da Cekovic ostaje na mestu direktora kompanije, najbolji je dokaz njegove podrske ovom funkcioneru. Neposredno pred izbijanje skandala, savezni predsednik je odbijao da komentarise ovo imenovanje.


Odluka je bila u suprotnosti sa zeljama SAD, odakle su se protivili zadrzavanju Cekovica na ovom polozaju, posto je to izazivalo strahovanja da bi Jugoslavija mogla nastaviti da odrzava kontakte sa Irakom ili drugim rezimima sa crne liste.


Pritisak je porastao posle napada na Ameriku od 11.septembra, posto Cekovic nije pokazivao interesovanje za borbu protiv islamskih ekstremista i rezima koji ih podrzavaju.


Direktor "Jugoimporta" uskoro je postao persona non grata - ali Kostunica ga je ipak ostavio na polozaju.


Odbrambeni zid koji je okruzivao Cekovica poceo je da se kruni tek kada su SAD dokumentima pronadjenim u bijeljinskom Institutu "Orao" pruzile cvrste dokaze da su firma "Jugoimport" i njen direktor umesani u pruzanje usluga i snabdevanje oruzjem snaga Sadama Huseina.


Ali, cak i nakon sto su cetvorici vodecih beogradskih zvanicnika upucena inicijalna upozorenja, nista nije preduzeto u cilju pokretanja istrage o ovoj stvari.


Bilo je potrebno da se objave detaljni medijski izvestaji o aferi "Orao" da bi se savezna vlada podstakla da prizna da su se poslovi odvijali bez njenog znanja ili kontrole. Cak i tada, specijalna istrazna komisija oformljena za ovaj slucaj posetila je prostorije "Jugoimporta" tek jedan dan nakon sto je Cekovic otpusten.


Izvori u Vojsci Jugoslavje potvrdili su za IWPR da je Cekovic, koji je bio na funkiji u "Jugoimportu" od 1996.godine, obavljao poslove sa oruzjem "kao srednjovekovni feudalac". Informacije o takvim poslovima drzane su podalje od javnosti sa obrazlozenjem da je u pitanju "drzavna tajna".


U drugoj polovini devedesetih godina uspostavio je snazne veze sa Kinom tako da je "Jugoimport" ucestvovao u zajednickim razvojnim projektima vezanim za raketne tehnologije i savremenu artiljerijsku municiju.


Mada su poslovi sa Kinom imali najvisi prioritet, Cekovic nije zanemario svoje tradicionalne kupce iz arapskih drzava. Irak, koji se borio sa posledicama sankcija i bio spreman da plati visoku cenu za bilo kakvu vojnu pomoc, pruzao je odlicnu priliku za zaradu.


Cini se da su poslovi sa Irakom nastavljeni iza ledja novih vlasti, uprkos resenosti nove administracije u Srbiji da se odrekne prakse iz Miloseviceve ere i vrati se u medjunarodnu zajednicu.


Borisa Vukovic, Milosevicev ministar za spoljnu trgovinu inostranih u saveznoj vladi pobegao je u Irak posto je izgubio polozaj posle pada svog predsednika, postao je jedan od najvaznijih posrednika i vodio je pregovore u Iraku.


Izvori iz jugoslovenskih obavestajnih krugova obavestili su IWPR da je Vukovic imao sirok pristup irackoj vladajucoj eliti zahvaljujuci prijateljstvu sa Sadamovim sinom Udajom Huseinom.


Irak je posebno bio zainteresovan za ugovaranje posla koji bi obezbedio odrzavanje njihovih starih vojnih mlaznih aviona koji su u losem stanju i retko lete zbog nedostatka rezervnih delova. Od najveceg znacaja su im bili ruski motori ciji je zivotni vek znatno kraci od onih proizvedenih na Zapadu.


Strucnjaci jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva vec su pokazali da su u stanju da produze zivotni vek ruskog motora RD-33 - koji koristi MIG-29, jedini moderni ratni avion u posedu irackog vazduhoplovstva - za jednu trecinu, na 450-500 radnih sati izmedju dva servisa.


Institut "Orao" - koji ima strucnjake i tehnologiju za takve remonte - radi pod direktnom kontrolom ministarstva odbrane Republike Srpske, RS, a jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo ostaje jedan od njegovih najvaznijih klijenata. Medju generalima savezne vojske za kontakte sa bosanskim Srbima bio je zaduzen general Ivan Djokic.


On je kasnije postao pomocnik ministra odbrane za vojno-ekonomska pitanja, i ubrzo je razvio bliske veze sa Cekovicem. Formalno, general Djokic je morao da odobri svaki ugovor sa stranim kupcima, ukljucujuci i isporuke oruzja i vojne opreme.


Vojni izvori su izjavili za IWPR da je Djokic dvostruko odgovoran za ovaj skandal - zbog odobravanja nezakonitog posla, i zbog organizovanja logisticke podrske koja je omogucila da se operacija neometano izvede.


Vesna Marjanovic, portparol Demokratskog centra, jednog od clanova vladajuce koalicije u Srbiji, izjavila je za IWPR da se "cini neverovatnim" da je "Jugoimport" i dalje mogao poslovati sa Irakom. "Neverovatno je da nase obavestajne sluzbe cekaju da ih drugi obaveste o tome sta kompanije iz ove zemlje rade", rekla je ona.


Citav ovaj skandal mogao bi naneti znacajnu stetu Jugoslaviji, koja posle dugog i mukotrpnog rada na poboljsavanju odnosa sa svetom sada moze izgubiti poverenje medjunarodne zajednice.


Aleksandar Radic je vojni analiticar iz beogradske agencije VIP.


Na ovom izvestaju saradjivala je i Gordana Katana iz Banja Luke.